Lekari savetuju adekvatnu zaštitu i unos tečnosti, posebno za hronične bolesnike i meteoropate

Zdravstvene ustanove upozoravaju građane na moguće posledice visokih temperatura koje se očekuju tokom vikenda širom Srbije. Prema zvaničnim prognozama, temperature će dostići i do 30 stepeni Celzijusa, a najugroženiji su hronični bolesnici, asmatičari i osobe sa niskim krvnim pritiskom. Lekari ističu da je tokom toplih dana važno izbegavati izlaganje suncu u najtoplijem delu dana, nositi šešir i sa sobom imati flašicu vode, kao i nešto slano ili slatko za prvu pomoć.

Specijalista interne medicine Biserka Obradović navodi da visoka vlažnost vazduha, nagle promene temperature i česte padavine mogu pogoršati zdravstveno stanje osetljivih osoba. “Osobe sa niskim pritiskom treba da povećaju unos tečnosti i konzumiraju više slanih namirnica, jer so i voda pomažu u podizanju krvnog pritiska. Kod simptoma kolapsa, važno je da osoba legne, podigne noge i nakon povratka svesti unese nešto slano, ne slatko”, izjavila je dr Obradović. Dodaje da plućni bolesnici, astmatičari i osobe sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća mogu imati češće napade i gušenja zbog vremenskih oscilacija.

Takođe, osobe sa reumatskim oboljenjima i starim povredama mogu osetiti pojačane bolove usled promena atmosferskog pritiska, dok se kod meteoropata češće javljaju glavobolje i vrtoglavice. Zvanična prognoza ukazuje da će tokom vikenda vreme biti pretežno sunčano i toplo, sa mogućim kratkotrajnim pljuskovima u pojedinim regionima. Od ponedeljka se očekuje promenljivo i nestabilno vreme, sa čestim pljuskovima i grmljavinom u celoj zemlji.

Ministarka za rad naglasila potrebu očuvanja sećanja na žrtve i ulogu obrazovanja u negovanju kolektivnog pamćenja

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski poručila je na obeležavanju slave Svetih surduličkih mučenika u Surdulici da je kultura pamćenja najbolji štit jednog društva. Ona je naglasila da je obaveza sadašnjih generacija da čuvaju sećanje na nevino postradale žrtve bugarskih okupacionih zločina tokom Prvog svetskog rata i da njihova žrtva ne bude zaboravljena.

Ministarka je podsetila da su Sveti surdulički mučenici stradali zbog svog naroda, porodica i vere, ali danas predstavljaju duhovne zaštitnike Surdulice i šireg kraja. U svom obraćanju istakla je da su Surdulica i albanska golgota bila među najtežim mestima stradanja srpskog naroda tokom Velikog rata, zbog čega je Surdulica ostala upamćena kao “srpska klanica”.

Govoreći o značaju negovanja kulture sećanja, Đurđević Stamenkovski je navela da je važno čuvati spomenike, spomen-kosturnice, hramove i memorijalne centre, kao i dati zasluženo mesto stradanju surduličkih mučenika u obrazovnom sistemu i kolektivnom pamćenju naroda. Ministarka je izrazila uverenje da će Surdulica već naredne godine dobiti nove memorijalne sadržaje koji će dostojno svedočiti o stradanju srpskog naroda u ovom kraju i služiti kao opomena budućim generacijama.

“Sve ovo činimo ne zarad osvete, već zarad pamćenja. Dužni smo da poštujemo svoje pretke, jer poštujući njih čuvamo i svoja ognjišta, porodice, državu, Crkvu i otadžbinu”, izjavila je ministarka. Ona je dodala da su država i Srpska pravoslavna crkva danas sabrane oko istog cilja – očuvanja istorijskog pamćenja i negovanja zaveta koje su surdulički mučenici ostavili.

“Neka je slava Surduličkim mučenicima i neka nam Gospod oprosti greh zaborava. Konačno smo sazreli kao društvo da pamtimo, čuvamo i negujemo zavet koji su nam ostavili”, zaključila je Đurđević Stamenkovski.

Zajednička akcija sprovedena tokom maja sa ciljem očuvanja kulturno-istorijske baštine, potvrdili zvaničnici

Osuđenici Okružnog zatvora u Zaječaru učestvovali su tokom maja treću godinu zaredom u akciji čišćenja francuskog vojnog groblja, zajedno sa zaposlenima u Javnom komunalnom preduzeću “Higijena”. Ova aktivnost organizovana je radi očuvanja jedinstvene kulturno-istorijske baštine na području istočne Srbije, saopštili su nadležni.

Na francuskom vojnom groblju u Zaječaru sahranjeno je 85 državljana Francuske, čija je vojska, zajedno sa jedinicama Prve srpske armije, učestvovala u oslobađanju grada 1918. godine. Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Mile Jandrić izjavio je da osuđenici redovno odgovaraju na pozive da učestvuju u humanitarnim i solidarnim akcijama. “Osuđenici su ovom akcijom iznova pomogli da se sačuva naša istorijska baština”, rekao je Jandrić.

Jandrić je podsetio i na učešće osuđenih lica iz cele Srbije u projektu “Jedno drvo za jednog ratnika” povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata, gde su od 2014. do 2018. godine posađene 1,3 miliona sadnica drveća u znak sećanja na postradale u Velikom ratu. “Uprava za izvršenje krivičnih sankcija preuzela je odgovornost da učestvuje u očuvanju sećanja cele nacije na svaku žrtvu tog rata, a osuđenici su sadili drveće na više od 250 najnepristupačnijih lokacija i pomogli sanaciju teško pogođenih klizišta”, dodao je direktor Uprave.