Svečano otvoren 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga pod sloganom “Reči grade svet”, sa Tuniskim piscima kao počasnim gostima.

Večeras je u Hali 2 Beogradskog sajma svečano otvoren Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji ove godine nosi slogan “Reči grade svet”. Manifestacija će trajati do 31. oktobra i okuplja oko 700 izlagača, kako domaćih tako i međunarodnih, među kojima su posebno istaknuti gosti iz Tunisa. Prema zvaničnoj najavi, program donosi bogat sadržaj i brojne prilike za ljubitelje knjige.

Otvarajući sajam, Dragan Jovanović Danilov, poznati književnik i likovni kritičar, istakao je značaj ovog događaja za negovanje kosmopolitizma i čitalačke kulture. “Sajam knjiga je ogledalo za svakog pisca, čitaoca i izdavača, a knjiga može živeti samo tamo gde postoji entuzijazam za nju i čitalačka kultura”, rekao je Jovanović Danilov. On je posebno naglasio radost zbog učešća tunižanskih pisaca i podelio lično iskustvo iz glavnog grada Tunisa, gde je šetao ulicom Srbija i upoznao izvanredne pesnike iz te zemlje.

Počasni gosti i bogat međunarodni program

U ime Tunisa, zemlje počasnog gosta, prisutnima se obratio direktor Međunarodnog sajma knjiga u Tunisu, Kaleb Kšir, koji je pročitao poruku književnog teoretičara i akademika Mabruka Manaia. Manai je istakao da je “književnost umetnost stvaranja lepote u jeziku i kroz jezik”. Osim Tunisa, na sajmu učestvuju i izlagači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska), Grčke, Gruzije, Italije, Irana, Maroka, Nemačke, Rumunije, Rusije, Slovačke, Hrvatske i Crne Gore.

Štand Tunisa, kao i drugi inostrani izlagači, nacionalne prezentacije i izdavači školske i stručne literature, nalaze se u Hali 2. Domaći izdavači sa sopstvenim izdanjima smešteni su u Hali 1, dok su u Hali 4 domaći i strani izdavači iz oblasti religije i teologije, državne ustanove, distributeri, kao i prodaja korišćenih i antikvarnih knjiga.

Specijalni dani i jubileji sajma knjiga

Porodični dani na Međunarodni beogradski sajam knjiga su 26. i 27. oktobra, kada cela porodica može da uđe sa jednom kupljenom porodičnom ulaznicom. Školski dan je zakazan za 29. oktobar, a tada će biti dodeljene nagrade najuspešnijim izdavačima u više kategorija. Poslednjeg dana, 31. oktobra, predviđena je primopredaja Otvorene knjige zemlji počasnom gostu narednog sajma – Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ove godine, sajam posvećuje poseban programski fokus značajnim jubilejima: 200 godina od rođenja Ljubomira Nenadovića, 150 godina Milana Rakića i Borisava Stankovića, 100 godina od rođenja Pavla Ugrinova, kao i deset godina od smrti Danila Nikolića i Radoslava Bratića. Takođe, obeležavaju se i jubileji važnih srpskih kulturnih institucija – 200 godina od osnivanja Matice srpske, 100 godina Arhiva Vojvodine i 50 godina postojanja Zadužbine Ive Andrića.

Dodatni program: sajam obrazovanja

Pored glavnog događaja, od 27. do 31. oktobra u Hali 2c biće održan i 55. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava. Na taj način, Međunarodni beogradski sajam knjiga 2023. godine postaje mesto susreta ljubitelja književnosti, izdavača, učenika i nastavnika, kao i svih onih koji žele da istraže bogatstvo pisane reči i kulturne razmene.

Deo Časnog Krsta, dar Svetog kneza Lazara manastiru Vatopedu, uskoro stiže u prestonicu prema saopštenju SPC.

Vernici Srpske pravoslavne crkve uskoro će imati priliku da u Beogradu dočekaju deo Časnog Krsta, svetinje koju je Sveti knez Lazar darovao manastiru Vatoped. Kako je saopštila Srpska pravoslavna crkva, ovaj blagosloveni predmet biće prenet u srpsku prestonicu, a događaj izaziva veliko interesovanje među vernicima i šire.

Kako je navedeno u saopštenju, hiljade vernika imalo je priliku da u direktnom prenosu na internet platformama SPC prati razgovor patrijarha Porfirija i arhimandrita Jefrema, igumana svetog manastira Vatopeda. Tokom ovog razgovora obznanjena je vest o dolasku dela Časnog Krsta u Beograd, što je među prisutnima izazvalo radost i zahvalnost.

Duhovne i istorijske veze Srpske crkve i Svete Gore

Razgovor je bio posvećen neraskidivim duhovnim, istorijskim, kao i savremenim vezama srpskog naroda i Svete Gore. Posebno je istaknut značaj manastira Vatoped, kao i svetinje Pojasa Presvete Bogorodice. U razgovoru su učestvovali i mitropolit niški Arsenije kao i brojni gledaoci, koji su kroz svoja pitanja patrijarhu Porfiriju i igumanu Jefremu došli do novih saznanja i duhovnih pouka.

Ovaj događaj, najavljen putem zvaničnih kanala SPC, još jednom potvrđuje koliko je značajna duhovna povezanost između Srbije i Svete Gore. Pripreme za dolazak dela Časnog Krsta ulaze u završnu fazu, a više informacija o tačnom terminu i načinu izlaganja očekuje se u narednim danima.

Deo Časnog Krsta u Beogradu: značaj za vernike

Najava da će deo Časnog Krsta biti dostupan u Beogradu ima posebno mesto u srcima mnogih vernika. Mnogi smatraju da ovakve prilike donose dodatno duhovno osnaženje i podsećaju na bogatu istoriju i tradiciju Srpske pravoslavne crkve.

Osim toga, događaji ovog tipa često okupljaju veliki broj ljudi, pružajući priliku za zajedničku molitvu i zahvalnost. Prisutnost svetinje kao što je deo Časnog Krsta, koji je vekovima čuvan u manastiru Vatoped, ima poseban značaj za pravoslavne vernike u Srbiji.

Prema saopštenju SPC, svi detalji o dolasku i izlaganju svetinje biće blagovremeno objavljeni, a očekuje se da će dolazak izazvati veliko interesovanje javnosti. Na taj način, još jednom će biti potvrđena čvrsta veza i poštovanje prema pravoslavnim vrednostima i nasleđu.

Putnici iz Srbije će od sredine decembra moći da stignu do Budimpešte za dva sata, a do Beča za nešto više od sedam sati brzim vozom.

Brzi voz od Beograda do Budimpešte uskoro će omogućiti putovanje između ova dva grada za samo dva sata, prema najavama nadležnih. Očekuje se da će građani Srbije od sredine decembra moći da koriste ovu brzu železničku vezu, dok je deo pruge kroz Srbiju već u funkciji, a u Mađarskoj se sprovode završna testiranja.

Tokom putovanja brzim vozom, biće potrebno oko dva sata do Budimpešte, dok će do Beča vožnja trajati nešto više od sedam sati. Prema najavama, polasci će biti organizovani tako da će dva direktna voza saobraćati svakog dana između Beograda i Budimpešte, u ranim jutarnjim i večernjim terminima. Ostali vozovi će imati usputne stanice, a ukupno je planirano osam pari putničkih vozova na ovoj ruti, od kojih dva nastavljaju i do Beča.

Prednosti brze železnice i očekivanja putnika

Mnogi putnici ističu da će brzi voz od Beograda do Budimpešte doneti značajne olakšice, kako za starije, tako i za mlađe generacije. “Naravno da jedva čekam, zato što je to olakšica i što za nas starije, a i toliko i za mlade, i da posete Budimpeštu”, navodi jedna od putnica. Ističe se i praktičnost putovanja vozom u odnosu na automobil, jer skraćuje vreme, smanjuje napor i čini putovanje udobnijim.

Zahvaljujući prednostima kao što su brzina, tačnost i udobnost, očekuje se da ovaj pravac postane popularan među građanima koji žele da posete Budimpeštu, Beč ili usputne destinacije. “Ovo mi je kao u budućnost. I nekako osećam se jednostavno lepo, prijatno, ponosno”, kaže još jedan putnik.

Radovi i planovi na brzoj železničkoj mreži

Deonica od Beograda do Stare Pazove funkcioniše još od 2022. godine, dok je trasa do Subotice planirana da bude puštena u saobraćaj u oktobru 2025. godine. U Mađarskoj su završena ispitivanja sistema, a unutrašnji saobraćaj na brzoj pruzi može da krene već u drugoj polovini oktobra. Međunarodni saobraćaj, uključujući brzi voz od Beograda do Budimpešte, trebalo bi da startuje sredinom decembra, uz završna usklađivanja oko graničnih kontrola.

Osim povezivanja sa Centralnom i Zapadnom Evropom, Srbija nastavlja izgradnju brze pruge prema Nišu, sa planovima za razvoj železničke infrastrukture i dalje ka Severnoj Makedoniji i Grčkoj. Ovo doprinosi većoj dostupnosti evropskim metropolama i jača ulogu Srbije kao važnog železničkog čvorišta u regionu.

Iskustva i komentari građana o brzom vozu

Putnici koji su već koristili deo brze pruge do Novog Sada izrazili su zadovoljstvo uslugom, posebno ističući brzinu, udobnost i ekonomičnost u odnosu na putovanje automobilom. “Brzi voz koristim uvek, pošto je mnogo jeftinije ići, nego autom, čak i kad se vozite na struju, jeftinije i brže”, navodi jedan od korisnika.

Mnogi sa nestrpljenjem očekuju početak međunarodnog saobraćaja na brzoj železnici, jer će to značiti jednostavnije putovanje do Budimpešte i Beča, ali i lakše povezivanje sa ostatkom Evrope. Na kraju, nova brza pruga predstavlja značajan korak napred za srpsku železnicu i regionalnu mobilnost.