Zadržavanja za teretna vozila na izlazu iz Srbije dostižu i do šest sati, dok putnički saobraćaj protiče uz minimalne pauze.

Na graničnim prelazima Srbije poslednjih sati beleže se značajna čekanja za teretna vozila, dok putnička vozila uglavnom prolaze bez dužih zadržavanja. Prema saopštenju Auto-moto saveza Srbije (AMSS), na osnovu podataka Uprave granične policije, teretnjaci čekaju na izlazu iz zemlje i do šest sati, što posebno pogađa prelaze Batrovci i Šid.

Čekanja na granicama Srbije: detalji zadržavanja za teretnjake

Na graničnom prelazu Batrovci teretna vozila na izlazu iz Srbije čekaju do 240 minuta, dok je na prelazu Šid vreme čekanja oko 180 minuta. Ova situacija stvara duge kolone i produžava vreme putovanja za vozače kamiona i drugih teretnih motornih vozila. Na drugim graničnim prelazima trenutno nema značajnijih zadržavanja za teretne kategorije vozila, kako je zvanično objavljeno.

S druge strane, putnička vozila na izlazu iz Srbije prolaze znatno brže. Na graničnim prelazima Horgoš i Preševo zadržavanja za putnički saobraćaj su oko 20 minuta. Na ostalim prelazima, prema aktuelnim podacima, putnička vozila ne beleže duža čekanja i saobraćaj se odvija bez većih problema.

Stanje na graničnim prelazima i uticaj na saobraćaj

Zbog dužih zadržavanja, posebno na Batrovcima i Šidu, teretni saobraćaj se odvija otežano, dok putnici u manjim vozilima i dalje mogu računati na relativno brz prelazak granice. Prema saopštenju AMSS, podaci se ažuriraju u realnom vremenu, pa se vozačima preporučuje da prate informacije o stanju na prelazima pre polaska na put.

Ovakva situacija na granicama Srbije može uticati na planiranje putovanja, naročito za vozače kamiona koji prevoze robu ka državama Evropske unije. Zbog toga je važno redovno pratiti izveštaje nadležnih institucija i biti spreman na moguće duže zadržavanje.

Na kraju, putnička vozila i dalje imaju prednost u brzini prelaska granice, dok se za teretnjake preporučuje dodatno strpljenje i planiranje vremena putovanja. Sve informacije o čekanju na granicama Srbije dostupne su u redovnim saopštenjima nadležnih organa.

Tatjana Macura potpisala ugovore sa 29 opština radi unapređenja rodne ravnopravnosti i položaja žena

Tatjana Macura, ministar bez portfelja u Vlada Srbije, potpisala je ugovore sa predstavnicima 29 jedinica lokalne samouprave. Tim ugovorima je dodeljeno ukupno 45 miliona dinara za projekte čiji je cilj unapređenje rodne ravnopravnosti i položaja žena u lokalnim zajednicama, prema saopštenju.

Projekti podržani kroz ovaj program obuhvataju širok spektar aktivnosti. Pre svega, fokus je na unapređenju rodne ravnopravnosti, političkom i ekonomskom osnaživanju žena, kao i sprečavanju nasilja nad ženama. Takođe, sredstva su namenjena i razvoju ženskog preduzetništva, kao i poboljšanju uslova za usklađivanje rada i roditeljstva.

Detalji projekata za rodnu ravnopravnost

Odluka o dodeli sredstava omogućava lokalnim samoupravama da sprovedu projekte usmerene na povećanje jednakosti i kvalitetnijeg života žena širom Srbije. Projekti uključuju akcije koje promovišu političku participaciju žena, kao i ekonomsko osnaživanje kroz podsticaje za žensko preduzetništvo.

Pored toga, jedan od prioriteta je i prevencija nasilja nad ženama. Sredstva se koriste za edukaciju i informisanje građana, kao i za mere podrške žrtvama nasilja. Na taj način, lokalne zajednice dobijaju mogućnost da razvijaju konkretne mehanizme zaštite i unapređenja prava žena.

Političko i ekonomsko osnaživanje žena

Među projektima koje podržava Vlada Srbije nalaze se i inicijative usmerene na usklađivanje rada i roditeljstva. Ove aktivnosti omogućavaju ženama da lakše balansiraju profesionalne i porodične obaveze, čime se doprinosi većoj ravnopravnosti u društvu.

Zbog toga, osim finansijske podrške, akcenat je stavljen i na dugoročnu održivost ovih programa. U međuvremenu, lokalne samouprave preuzimaju odgovornost za sprovođenje konkretnih mera koje mogu doneti rezultate na terenu.

Tatjana Macura je istakla značaj ovakvih projekata za unapređenje položaja žena u Srbiji. „Ovi projekti omogućavaju ženama veću vidljivost i ravnopravnost u svim segmentima društva“, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Značaj podrške lokalnim zajednicama

Podrška od 45 miliona dinara predstavlja važan korak ka jačanju institucionalnog okvira za rodnu ravnopravnost. Na taj način, lokalne zajednice dobijaju resurse za realizaciju inicijativa koje su usmerene na poboljšanje svakodnevnog života žena.

Na kraju, realizacija ovih projekata ima potencijal da doprinese razvoju jednakosti, kao i da utvrdi nove standarde u borbi za prava i položaj žena na lokalnom nivou.

Baka Olga svakodnevno je nosila sina Predraga na leđima kroz selo Mušići, pružajući mu podršku i ljubav do kraja života.

Olga Bošković iz sela Mušići kod Kosjerića gotovo 60 godina nosila je svog sina Predraga, koji je bolovao od cerebralne paralize, na leđima. Ova nesvakidašnja životna priča, poznata kao ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju, svedoči o izuzetnoj snazi i posvećenosti majke prema detetu.

Prema njenim rečima, iako su godine stigle i ruke je često bole, nikada nije žalila zbog toga što je svakodnevno brinula o svom sinu. „Živim kako moram sad kad su stigle godine, nekada me ruke bole i ispadne mi tanjir. Jedna moja jetrva kaže, pa kako da te ne bole, čudo je da uopšte nakon svega imaš ruke na ramenima. Ali, meni za moje dete ništa nije bilo teško, još bih ga nosila da mi je poživeo“, ispričala je Olga.

Život u selu Mušići i svakodnevna borba

Ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju otkriva detalje života u udaljenom i nepristupačnom selu. Predrag je od rođenja bolovao od cerebralne paralize. Uprkos tome, Olga se trudila da mu život bude što lepši i da ne zaostaje za svojim vršnjacima.

Štaviše, tokom četiri godine, svakog dana ga je nosila na rukama do škole, jer nije želela da ostane nepismen. „Nisam želela da mi bude nepismen, iako škola nije bila baš blizu, pune četiri godine ja sam njega na rukama nosila do škole. Bio je baš pametan i bistar. Svi su ga voleli, komšije i rodbina. Vodili su ga često kad je bil…“, navela je Olga, prisećajući se sina.

Sećanja na sina i podrška zajednice

Iako je Predrag preminuo pre nekoliko godina, Olga ga se seća sa osmehom na licu. Kako ističe, za svoje dete ništa nije bilo teško, a podrška koju je dobijala od sela i porodice bila je značajna. Na taj način, primer bake Olge postao je simbol majčinske ljubavi i požrtvovanosti.

Pored toga, ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju pokazuje koliko je zajednica u selu Mušići bila složna i spremna da pomogne. Komšije i rodbina često su bili uz njih, a sećanja na Predraga ostala su živa među meštanima.

Na kraju, priča o Olgi Bošković potvrđuje da je majčina ljubav neprocenjiva i da su svakodnevni napori koje je podnosila ostavili dubok trag u srcima svih koji su je upoznali.