Američka studija otkriva da višesatno gledanje televizije može dovesti do promena u strukturi mozga koje povećavaju rizik od problema sa pamćenjem.

Gledanje televizije u srednjim godinama može imati ozbiljne posledice na zdravlje mozga žena, pokazuje novo istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država. Naučnici su pratili oko 1.700 osoba, prosečne starosti 53 godine, tokom više od 20 godina. Tokom tog perioda ispitivali su koliko vremena žene provode ispred ekrana i kako to utiče na njihov mozak. Pre svega, istraživači su otkrili da žene koje često gledaju televiziju pokazuju smanjenje veličine pojedinih regija mozga. Ove promene naročito pogađaju frontalne i potiljačne režnjeve, koji su važni za pamćenje i snalaženje u svakodnevnim situacijama.

Gledanje televizije i zdravlje mozga žena

Osim toga, primećene su promene u beloj masi mozga (deo koji omogućava prenos signala između nervnih ćelija). Kao rezultat, obrada informacija može biti sporija, a pamćenje slabije. Štaviše, rizik od demencije može biti veći kod žena koje provode mnogo vremena gledajući televiziju. Međutim, naučnici ističu da nije svako sedenje isto. Na primer, dugotrajno sedenje na poslu nije pokazalo isti negativan uticaj na mozak, jer rad često uključuje mentalni napor. S druge strane, pasivno gledanje televizije ne zahteva misaonu aktivnost.

Zašto način sedenja utiče na mozak

Takođe, istraživači su analizirali i druge faktore koji mogu uticati na mozak. U obzir su uzeli fizičku aktivnost, dijabetes (bolest kod koje telo ne koristi insulin pravilno), gojaznost, pušenje i konzumaciju alkohola. Ipak, čak i kada su ovi rizici uračunati, gledanje televizije i dalje je bilo povezano sa promenama u mozgu. „Mentalna stimulacija tokom sedenja, bilo kroz rad ili društvenu interakciju, može imati zaštitni efekat na mozak“, izjavila je dr Ana Petrović, neurolog.

Praktični saveti za žene koje žele da zaštite mozak

Pre svega, žene treba da ograniče vreme koje provode ispred ekrana. Umesto toga, mogu odabrati aktivnosti koje podstiču razmišljanje, kao što su čitanje, rešavanje zagonetki ili razgovor sa porodicom. „Ograničite vreme provedeno ispred televizora i zamenite ga aktivnostima koje podstiču razmišljanje“, savetuje dr Ana Petrović. Osim toga, i kratke pauze za šetnju tokom dana mogu imati pozitivan uticaj na mozak. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i kvalitetan san takođe doprinose zdravlju mozga. Na kraju, žene koje primete promene u pamćenju ili drugim kognitivnim sposobnostima treba da potraže savet lekara. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Bezbolni, ali često neprimetni polipi na materici mogu uticati na zdravlje žena svih uzrasta

Polipi na materici su čest zdravstveni problem koji pogađa žene širom sveta. Najčešće se otkrivaju slučajno, jer većina žena nema jasne simptome. Međutim, rana dijagnoza polipa na materici igra ključnu ulogu u sprečavanju mogućih komplikacija. Ginekolozi preporučuju redovne preglede jer polipi najčešće nastaju na sluzokoži unutrašnjosti materice ili na grliću, a mogu biti prisutni i kod mlađih i kod starijih žena.

Pre svega, većina polipa na materici je benigna (nije rak), ali postoji mali rizik od razvoja malignih promena. Taj rizik raste kod žena u menopauzi i onih koje imaju neuobičajena vaginalna krvarenja. Zbog toga je važno svaku promenu otkrivenu tokom pregleda poslati na histopatološku analizu (laboratorijsko ispitivanje tkiva). Kao rezultat, rana dijagnoza polipa na materici omogućava pravovremenu reakciju i smanjuje mogućnost ozbiljnih posledica.

Simptomi i vrste polipa na materici

Zapravo, većina žena sa polipima na materici ne primećuje nikakve tegobe. Ipak, polipi mogu izazvati nepravilna krvarenja između menstruacija, obilnije ili duže menstruacije, kao i krvarenje posle seksualnog odnosa. Osim toga, svako krvarenje nakon menopauze zahteva dodatnu pažnju i hitnu posetu ginekologu.

S druge strane, polipi se dele na dve osnovne vrste: cervikalne, koji se nalaze na grliću materice, i endometrijalne, koji nastaju u unutrašnjosti materice. Dok se cervikalni polipi najčešće otkrivaju tokom rutinskog pregleda, endometrijalni polipi se češće vide ultrazvučnim pregledom ili histeroskopijom (pregledom materične duplje tankom kamerom).

Zašto je histopatološka analiza važna za svaku ženu

Definitivna dijagnoza polipa na materici postavlja se tek nakon analize uzetog uzorka tkiva. Histopatološka analiza jasno pokazuje da li je polip benigan ili postoji rizik od karcinoma. Mada se maligni polipi javljaju retko, u samo 0,5 do 2 procenta slučajeva, rizik raste kod starijih žena i onih sa neobičnim krvarenjem. Na taj način, žena dobija tačnu dijagnozu i odgovarajuće lečenje na vreme.

Prema rečima dr Jelene Štulić, specijaliste ginekologije: „Svako neuobičajeno krvarenje, naročito kod žena u postmenopauzi, zahteva hitan ginekološki pregled i dodatnu dijagnostiku.” Ona dodaje: „Histopatološka analiza uklonjenog polipa jedini je način da sa sigurnošću utvrdimo prirodu promene i sprečimo eventualne komplikacije.”

Faktori rizika i preporuke za žene

Pored toga, uzrok nastanka polipa na materici nije potpuno poznat. Ipak, stručnjaci navode nekoliko faktora rizika: hormonska neravnoteža, višak estrogena, gojaznost, godine života, hronična zapaljenja, visok krvni pritisak i metabolički poremećaji. Polipi nisu nasledni i nisu zarazni, ali se mogu pojaviti više puta tokom života.

Na kraju, praktičan savet za svaku ženu jeste da redovno posećuje ginekologa, čak i kada nema simptome. Takođe, svako neuobičajeno krvarenje zahteva brzu konsultaciju sa lekarom. Na taj način, moguće je rano otkriti promene i izbeći komplikacije. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Borovnice, jagode, agrumi, tamno grožđe i šipak pomažu ženama da sačuvaju mentalnu oštrinu tokom godina

Zdravlje mozga i pamćenje kod žena postaju sve važnija tema kako godine prolaze. Žene često primećuju promene u koncentraciji i pamćenju, posebno tokom užurbanih perioda ili s godinama. Ipak, redovno unošenje određenih vrsta voća može značajno doprineti očuvanju mentalne svežine. Pre svega, stručnjaci preporučuju svakodnevno konzumiranje borovnica, jagoda, agruma, tamnog grožđa i šipka. Ova voćka sadrže biljne spojeve koji podržavaju zdravlje mozga i poboljšavaju cirkulaciju.

Pet voćki koje čuvaju zdravlje mozga i pamćenje kod žena

Borovnice su poznate po antocijanima, pigmentima koji čuvaju krvne sudove i doprinose boljem protoku krvi u mozgu. Takođe, njihova svakodnevna konzumacija može pomoći ženama da lakše zadrže pamćenje i koncentraciju. Osim toga, i divlje i uzgajane borovnice su odličan izbor. Jagode su bogate pelargonidinom, moćnim antioksidansom koji štiti moždane ćelije od oksidativnog stresa (proces koji može oštetiti ćelije). Štaviše, jagode se lako kombinuju sa jogurtom, ovseneim pahuljicama ili smutijima, što ih čini praktičnim izborom za užinu. Agrumi, kao što su narandža, limun i mandarina, obiluju flavonoidima. Ovi spojevi podstiču zdravlje krvnih sudova i mogu smanjiti rizik od gubitka mentalnih sposobnosti tokom starenja. Agrumi su dostupni tokom cele godine, pa ih je jednostavno uvrstiti u svakodnevni jelovnik. Tamno grožđe, posebno tamne sorte, sadrži antocijane i polifenole koji podržavaju moždane funkcije. Istraživanja pokazuju da redovan unos tamnog grožđa može biti posebno koristan za žene starije od 50 godina. Konačno, šipak je bogat polifenolima, biljnim jedinjenjima koja mogu pomoći u očuvanju mentalnih funkcija. Iako su potrebna dodatna istraživanja, postoje podaci da šipak doprinosi zdravlju mozga.

Praktični saveti za žene: kako uključiti voće za zdravlje mozga

Osim voća, zdravlje mozga zavisi i od drugih navika. Pre svega, preporučuje se kombinacija voćki poput borovnica, jagoda, agruma, tamnog grožđa i šipka sa redovnom fizičkom aktivnošću i kvalitetnim snom. Pored toga, žene mogu poboljšati mentalnu oštrinu rešavanjem zagonetki, čitanjem i održavanjem društvenih kontakata. Na kraju, dr Milena Jovanović, specijalista nutricionizma, naglašava: „Voće bogato flavonoidima i antocijanima može značajno doprineti zdravlju mozga. Ipak, nijedna namirnica nije čaroban lek. Ključ je u raznovrsnoj ishrani i zdravim navikama.“ Takođe, mediteranska ishrana sa obiljem povrća, mahunarki, orašastih plodova i ribe, dodatno podržava zdravlje mozga. Kao rezultat, žene koje žele da sačuvaju mentalnu svežinu treba da biraju šareno voće, ali i da vode računa o celokupnim životnim navikama. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.