Naučnici navode da klimatske promene doprinose češćoj pojavi velikog grada i rastu materijalne štete
Novo istraživanje objavljeno u časopisu “Nature” ukazuje da će oluje sa gradom prečnika većim od tri centimetra postajati sve češće do kraja veka, uz povećanje učestalosti od 38 do 47 odsto, u zavisnosti od emisija gasova sa efektom staklene bašte. Naučnici ističu da klimatske promene pojačavaju uslove za formiranje oluja sa krupnim gradom, što može dovesti do značajnih ekonomskih i infrastrukturnih šteta širom sveta.
Prema navodima istraživača, područja kao što su Argentina, Evropa, Kanada i severne ravnice Sjedinjenih Američkih Država mogu očekivati najveći porast oluja sa gradom. Sever Italije je u julu 2023. godine zabeležio rekordno zrno grada prečnika 19 centimetara, dok su u SAD tokom 2022. godine gubici od grada premašili 20 milijardi dolara. Procene pokazuju da godišnja šteta od grada u SAD iznosi oko 10 milijardi dolara, dok na globalnom nivou šteta dostiže i do 80 milijardi dolara.
Profesor meteorologije Džon Alen sa Univerziteta u Mičigenu izjavio je da grad retko direktno ugrožava živote ljudi, ali izaziva ozbiljnu materijalnu štetu. “Videli smo rekordna zrna grada poslednjih godina. Ovo smatram izuzetno zabrinjavajućim, jer ne gradimo okruženje koje je otporno na grad. To ne uključujemo u standarde projektovanja kuća, ni u SAD, ni na međunarodnom nivou”, naveo je Alen.
Istraživači upozoravaju da će najveću štetu nanositi upravo krupnija zrna grada, zbog veće mase i brzine pada. Klimatolog Andreas Prajn sa Univerziteta u Cirihu, koji nije učestvovao u studiji, objašnjava da zrna prečnika oko pet centimetara mogu ozbiljno oštetiti vozila, krovove, solarne panele i druge objekte. Alen dodaje da višestruka oštećenja krova često zahtevaju kompletnu i skupu zamenu krovne konstrukcije.
Proces formiranja krupnog grada pojačava se usled zagrevanja atmosfere, jer topliji vazduh zadržava više vlage, što povećava energiju u atmosferi i jače uzlazne struje u olujnim oblacima. Naučnici objašnjavaju da manja zrna grada u toplijoj atmosferi imaju više vremena da se otope pre nego što padnu na tlo, dok veća zrna uspevaju da prežive pad i izazovu veću štetu.
Iako su ovakve oluje često povezane sa SAD, stručnjaci naglašavaju da je reč o globalnom problemu. Profesor meteorologije Voker Ešli sa Univerziteta u Ilinoju ističe da budući gubici neće zavisiti samo od klimatskih promena, već i od načina na koji ljudi grade i planiraju prostor. “Klimatske promene mogu da povećaju potencijal za veći i razorniji grad u nekim regionima, ali budući gubici u velikoj meri će zavisiti i od toga gde ljudi grade, šta grade i koliko su te strukture otporne”, zaključio je Ešli.
