Connect with us

Srbija

Istoričarka otkriva propagandu oko poznate fotografije Gavrila Principa u zatvoru Terezinu

Analiza stručnjaka pokazuje da slika nije verodostojan prikaz, već rezultat mučenja i propagande

Published

3 hours ago

on

Foto Izvor:

Analiza stručnjaka pokazuje da slika nije verodostojan prikaz, već rezultat mučenja i propagande

Najpoznatija fotografija Gavrila Principa, snimljena u austrougarskom zatvoru Terezinu, prema istoričarki Neveni Kovačević, ne prikazuje njegov stvarni izgled pre hapšenja. Slika je nastala nakon što je Princip podvrgnut surovom mučenju, a austrougarske vlasti su je koristile u propagandne svrhe kako bi oblikovale međunarodnu percepciju o Srbima i opravdale svoju politiku.

Kovačević je navela da je fotografija često predstavljana kao autentičan prikaz Principa pre atentata, dok je u stvarnosti snimljena u trenutku njegove fizičke iznemoglosti. “Austrougarska propaganda je koristila sliku umornog i izmučenog Principa kako bi ga prikazala kao slabog i nezrelog fanatika, utičući na stavove javnosti prema Srbiji”, ističe ona.

Prema njenim rečima, ovakav način predstavljanja imao je uticaj na kolektivno sećanje i psihologiju mase, što pokazuje koliko propaganda može biti opasna. Istoričarka dodaje da postoje i fotografije Principa pre zatvora na kojima se jasno vidi njegov pravi izgled, pre nego što je bio izložen mučenju.

Gavrilo Princip je kao devetnaestogodišnji student i član organizacije Mlada Bosna izvršio atentat na austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu, što je bio povod za početak Prvog svetskog rata. Princip je nakon hapšenja i suđenja osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu koju je izdržavao u Terezinu.

“Propaganda je moćno oružje koje oblikuje stavove i često iskrivljuje stvarne činjenice”, zaključila je Kovačević u svojoj analizi.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Srbija

Univerzitet u Nišu: najveće interesovanje za psihologiju, najmanje za ruski jezik i fiziku

Prijavilo se više od 3.750 kandidata, dok su na pojedinim smerovima ostala slobodna mesta

Published

26 minutes ago

on

June 27, 2026

By

Prijavilo se više od 3.750 kandidata, dok su na pojedinim smerovima ostala slobodna mesta

Na Univerzitetu u Nišu završene su prijave za prijemne ispite, a između 19. i 25. juna interesovanje je pokazalo više od 3.750 budućih studenata. Prema zvaničnim podacima, na 14 fakulteta ovog univerziteta predviđeno je 4.446 mesta za brucoše. Prorektor za nastavu Miroslav Lazić naveo je da je tradicionalno najveće interesovanje zabeleženo na studijama psihologije, arhitekture, medicine, dentalne medicine i farmacije.

Najmanje prijavljenih ove godine ima na studijama ruskog jezika, gde je za sada prijavljen samo jedan kandidat, dok su na fizici prijavljena dva kandidata. Na Pravnom i Ekonomskom fakultetu broj prijava premašuje broj budžetskih mesta, a isti trend beleže i smerovi pedagogija, anglistika i komunikologija i odnosi sa javnošću na Filozofskom fakultetu.

Prirodno-matematički fakultet već je održao prijemne ispite i produžio prvi upisni rok zbog preostalih slobodnih budžetskih mesta na svim studijskim programima. Najveća navala zabeležena je na psihologiji, gde se za 90 mesta (50 na budžetu, 40 samofinansirajućih) prijavilo 275 kandidata, što je tri puta više od raspoloživih mesta. Na medicini je pristiglo 336 prijava za 180 mesta, na stomatologiji 112 prijava za 60 mesta, a na farmaciji 78 prijava za 72 mesta.

Za razliku od ranijih godina, ove godine broj upisnih mesta određivan je odlukom Senata Univerziteta, jer do 19. juna nije doneta odluka Vlade o broju budžetskih mesta. U konkursu je istaknuto da će se, ukoliko Vlada naknadno odredi broj budžetskih mesta koji se razlikuje od broja koji je utvrdio Senat, primeniti odluka Vlade.

Pročitaj još

Srbija

Vozači na graničnom prelazu Evzoni jutros prošli bez gužvi

Putnici zatečeni praznim prelazom, savetuje se polazak noću uz dobar odmor

Published

36 minutes ago

on

June 27, 2026

By

Putnici zatečeni praznim prelazom, savetuje se polazak noću uz dobar odmor

Vozači koji su jutros prelazili granični prelaz Evzoni na granici između Grčke i Severne Makedonije zatekli su neuobičajeno praznu granicu, bez uobičajenih letnjih gužvi i kolona, potvrđeno je prema izjavama putnika. Radomir Ilić iz Novog Sada, koji se sa porodicom vraćao sa odmora iz Platamona, ispričao je da su na graničnom prelazu oko dva sata posle ponoći ispred njih bila samo jedna vozila i da su brzo prošli kontrolu.

Slična situacija dočekala ih je i na graničnom prelazu Preševo na srpsko-severnomakedonskoj granici, gde nije bilo čekanja ni zadržavanja, što je u ovom periodu godine retkost. “Krenuli smo oko dva iza ponoći i nigde nije bilo gužve. Na oba prelaza prošli smo bez zadržavanja, što nas je iznenadilo”, naveo je Ilić.

Na osnovu ovog iskustva, putnici se savetuju da, ukoliko žele da izbegnu gužve na graničnim prelazima tokom letnje sezone, planiraju putovanje u kasnim noćnim ili ranim jutarnjim satima. Ipak, ističe se da je najvažnije na put krenuti odmoran i naspavan. “Ko planira da krene kasnije, prvo mora dobro da se naspava. Nema ništa gore nego voziti umoran, naročito na dugom putu. Bolje je odmoriti, pa tek onda sesti za volan”, dodao je Ilić.

Prema dosadašnjim podacima, gužve na graničnim prelazima najčešće se formiraju u jutarnjim i prepodnevnim satima, kada veći broj turista kreće na more ili se vraća kući, dok je noćni period mirniji za prelazak granice.

Pročitaj još

Srbija

Nova deonica Moravskog koridora otvorena između Adrana i Preljine, naplata putarine od 1. jula

Put između Beograda i Kraljeva sada traje sat i 15 minuta, radovi na poslednjoj deonici su u toku

Published

2 hours ago

on

June 27, 2026

By

Put između Beograda i Kraljeva sada traje sat i 15 minuta, radovi na poslednjoj deonici su u toku

Nova deonica Moravskog koridora, duga 29 kilometara, zvanično je otvorena za saobraćaj danas od 9 časova, potvrđeno je prema zvaničnoj izjavi. Ova trasa povezuje Adrane kod Kraljeva i Preljinu kod Čačka, čime se značajno skraćuje vreme putovanja između Beograda i Kraljeva na sat i 15 minuta.

Svečano otvaranje deonice održano je juče, u prisustvu zvaničnika, a vozačima je omogućena brža i sigurnija vožnja. Naplata putarine na novoj deonici počeće 1. jula, dok se radovi na poslednjem delu koridora, između Vrbe i Adrana u dužini od oko 12 kilometara, i dalje nastavljaju.

Moravski koridor predstavlja prvi digitalni putni koridor u Srbiji, sa ciljem unapređenja bezbednosti i efikasnosti saobraćaja kroz brzu i pouzdanu razmenu informacija. Zvaničnici su istakli da će završetkom preostalih radova kompletan koridor omogućiti još bolje povezivanje centralne Srbije.

“Otvaranje nove deonice Moravskog koridora čini putovanje u ovom delu Srbije znatno bržim i bezbednijim, dok će puna funkcionalnost koridora biti ostvarena po završetku svih radova”, saopšteno je u zvaničnoj izjavi.

Pročitaj još

U Trendu