Put između Beograda i Kraljeva sada traje sat i 15 minuta, radovi na poslednjoj deonici su u toku

Nova deonica Moravskog koridora, duga 29 kilometara, zvanično je otvorena za saobraćaj danas od 9 časova, potvrđeno je prema zvaničnoj izjavi. Ova trasa povezuje Adrane kod Kraljeva i Preljinu kod Čačka, čime se značajno skraćuje vreme putovanja između Beograda i Kraljeva na sat i 15 minuta.

Svečano otvaranje deonice održano je juče, u prisustvu zvaničnika, a vozačima je omogućena brža i sigurnija vožnja. Naplata putarine na novoj deonici počeće 1. jula, dok se radovi na poslednjem delu koridora, između Vrbe i Adrana u dužini od oko 12 kilometara, i dalje nastavljaju.

Moravski koridor predstavlja prvi digitalni putni koridor u Srbiji, sa ciljem unapređenja bezbednosti i efikasnosti saobraćaja kroz brzu i pouzdanu razmenu informacija. Zvaničnici su istakli da će završetkom preostalih radova kompletan koridor omogućiti još bolje povezivanje centralne Srbije.

“Otvaranje nove deonice Moravskog koridora čini putovanje u ovom delu Srbije znatno bržim i bezbednijim, dok će puna funkcionalnost koridora biti ostvarena po završetku svih radova”, saopšteno je u zvaničnoj izjavi.

Stručnjaci ističu da položaj krilaca klima-uređaja omogućava brže i ravnomernije rashlađivanje prostora

U periodima visokih temperatura, većina građana instinktivno spušta zadatu vrednost na klima-uređaju, ali stručnjaci upozoravaju da to nije najefikasniji način rashlađivanja prostorije. Prema stručnim savetima, mnogo je važnije kako su postavljena krilca na uređaju, jer upravo njihov položaj određuje kako će se hladan vazduh rasporediti i koliko će brzo prostor biti rashlađen.

Preporuka je da se tokom letnjih meseci krilca usmere prema plafonu. Hladan vazduh, kao teži od toplog, spuštaće se nakon što se odbije od plafona, što omogućava ravnomernije hlađenje cele prostorije. Na ovaj način se izbegava direktno izlaganje hladnom vazduhu, što može uzrokovati ukočenost mišića, bol u vratu ili ramenima, kao i iritaciju grla.

Savremeni modeli klima-uređaja poseduju funkciju Swing, koja automatski pomera krilca gore-dole, a kod pojedinih modela i levo-desno. Stručnjaci savetuju da se ova funkcija koristi prvih 15 do 30 minuta rada klima-uređaja radi bržeg ujednačavanja temperature, a zatim krilca postave u fiksni položaj ka plafonu.

Takođe, preporučuje se da tokom noći klima ne bude usmerena direktno ka mestu gde se spava. Ako uređaj ima noćni režim rada (Sleep mode), treba ga uključiti, jer ovaj režim postepeno prilagođava temperaturu i smanjuje intenzitet rada tokom noći, čime se smanjuje rizik od neprijatnih simptoma pri buđenju.

Stručnjaci naglašavaju da pravilno podešena klima doprinosi efikasnijem radu uređaja, ravnomernijem hlađenju i prijatnijem boravku u klimatizovanom prostoru.

Analiza stručnjaka pokazuje da slika nije verodostojan prikaz, već rezultat mučenja i propagande

Najpoznatija fotografija Gavrila Principa, snimljena u austrougarskom zatvoru Terezinu, prema istoričarki Neveni Kovačević, ne prikazuje njegov stvarni izgled pre hapšenja. Slika je nastala nakon što je Princip podvrgnut surovom mučenju, a austrougarske vlasti su je koristile u propagandne svrhe kako bi oblikovale međunarodnu percepciju o Srbima i opravdale svoju politiku.

Kovačević je navela da je fotografija često predstavljana kao autentičan prikaz Principa pre atentata, dok je u stvarnosti snimljena u trenutku njegove fizičke iznemoglosti. “Austrougarska propaganda je koristila sliku umornog i izmučenog Principa kako bi ga prikazala kao slabog i nezrelog fanatika, utičući na stavove javnosti prema Srbiji”, ističe ona.

Prema njenim rečima, ovakav način predstavljanja imao je uticaj na kolektivno sećanje i psihologiju mase, što pokazuje koliko propaganda može biti opasna. Istoričarka dodaje da postoje i fotografije Principa pre zatvora na kojima se jasno vidi njegov pravi izgled, pre nego što je bio izložen mučenju.

Gavrilo Princip je kao devetnaestogodišnji student i član organizacije Mlada Bosna izvršio atentat na austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu, što je bio povod za početak Prvog svetskog rata. Princip je nakon hapšenja i suđenja osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu koju je izdržavao u Terezinu.

“Propaganda je moćno oružje koje oblikuje stavove i često iskrivljuje stvarne činjenice”, zaključila je Kovačević u svojoj analizi.