Za mnoge vozače brojka od 200.000 kilometara predstavlja psihološku granicu.
Kada automobil dostigne tu kilometražu, vlasnici često počinju da razmišljaju o prodaji. Kupci polovnjaka neretko odmah odustaju od vozila sa tolikim brojem pređenih kilometara. Međutim, stručnjaci iz auto-industrije upozoravaju da upravo tu nastaje jedna od najvećih zabluda među vozačima.
Vozilo koje je zapostavljano može postati veliki finansijski problem
Iskusni auto-mehaničari ističu da kilometraža sama po sebi ne govori gotovo ništa o stvarnom stanju automobila. Mnogo važnije od broja na instrument tabli jeste način na koji je vozilo održavano tokom godina. Automobil koji je redovno servisiran, koji je na vreme dobijao novo motorno ulje, kvalitetne filtere i originalne ili proverene rezervne delove često može bez ozbiljnijih problema da pređe 400.000, pa čak i više od pola miliona kilometara. Nasuprot tome, vozilo koje je zapostavljano može postati veliki finansijski problem i sa upola manjom kilometražom.
Razlog zbog kojeg mnogi automobili počinju da zahtevaju više pažnje posle 200.000 kilometara nije to što motor iznenada postaje nepouzdan. Razlog je zato što veliki broj komponenti prirodno ulazi u period pojačanog habanja. Delovi oslanjanja, kočioni sistem, kvačilo, turbina kod pojedinih motora ili elementi sistema ubrizgavanja goriva mogu zahtevati zamenu, ali to ne znači da je automobil za otpad. Naprotiv, reč je o redovnim intervencijama koje produžavaju njegov radni vek.
Kod modernih automobila mehanički kvarovi često se lakše rešavaju nego problemi sa elektronikom
Zanimljivo je da se danas kod modernih automobila mehanički kvarovi često lakše rešavaju nego problemi sa elektronikom. Brojni senzori, upravljačke jedinice i elektronski sistemi postali su toliko složeni da kvar na njima ponekad može biti skuplji od ozbiljnije popravke motora. Upravo zbog toga stručnjaci savetuju da se prilikom kupovine polovnog vozila ne obraća pažnja samo na kilometražu, već i na kompletnu servisnu istoriju, stanje elektronike i dokumentaciju koja potvrđuje da je automobil redovno održavan.
Poseban problem predstavlja činjenica da se na tržištu polovnih automobila i dalje mogu pronaći vozila sa vraćenom kilometražom. Kupci zato neretko poveruju da kupuju automobil koji je prešao 160.000 kilometara, dok je njegova stvarna kilometraža znatno veća. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da automobil sa realnih 250.000 kilometara i urednom servisnom knjižicom često predstavlja mnogo sigurniju kupovinu od vozila sa sumnjivo malom kilometražom i nepoznatom istorijom.
Tajna dugovečnosti u redovnim servisima
Brojni primeri iz prakse potvrđuju da kvalitetni automobili uz pravilno održavanje mogu trajati decenijama. Taksi vozila, službeni automobili i modeli poznati po pouzdanim motorima često bez većih problema prelaze nekoliko stotina hiljada kilometara. Njihovi vlasnici ističu da je tajna dugovečnosti u redovnim servisima, kvalitetnom ulju, blagovremenom otklanjanju i najmanjih kvarova i izbegavanju vožnje dok postoji bilo kakav ozbiljniji problem na motoru ili menjaču.
Stručnjaci smatraju da se prava vrednost polovnog automobila ne krije u broju koji piše na instrument tabli, već u načinu na koji je prethodni vlasnik brinuo o njemu. Servisni računi, uredna dokumentacija i dokaz da su svi preporučeni servisi obavljani na vreme često vrede mnogo više od desetina hiljada kilometara manje na satu.
Zbog toga granica od 200.000 kilometara više nije ono što je bila pre dvadeset ili trideset godina. Savremeni motori projektovani su da traju znatno duže nego ranije, pod uslovom da se pravilno održavaju. Upravo zato iskusni mehaničari poručuju da vozači ne treba da se plaše velike kilometraže, već lošeg održavanja. Automobil koji je pažljivo servisiran može bez problema nastaviti da služi svog vlasnika još mnogo godina, dok zapušteno vozilo sa znatno manjom kilometražom može postati izvor skupih i nepredviđenih kvarova već nakon prvih nekoliko meseci korišćenja.
