Građani širom Srbije uoči 6. maja prate tradicionalne rituale zaštite doma i zdravlja, prema narodnom predanju

Đurđevdan, jedan od najznačajnijih praznika u srpskoj, romskoj i balkanskoj tradiciji, obeležava se 6. maja i donosi brojne običaje i rituale vezane za dolazak proleća i zaštitu doma. Prema narodnom verovanju, večeri uoči praznika domaćini biraju dva mlada luka u bašti, od kojih jedan simbolizuje sreću, a drugi nesreću. Nakon što se perke poravnaju, na Đurđevdan se proverava koji je više izrastao, kako bi se protumačila sreća ili nesreća u narednoj godini.

Među najčešćim običajima su pletenje venaca od lekovitog bilja, umivanje vodom u koju su uronjene različite biljke, kao i kićenje kuće zelenim grančicama. Ovi rituali imaju za cilj da obezbede zdravlje ukućana, plodnost stoke i uspešnu godinu na imanju. Venčići od đurđevskog cveća, kao što su đurđevak i mlečika, postavljaju se na ulazna vrata i ostaju do narednog Đurđevdana.

U pojedinim krajevima, kao što je Vranje, tradicionalno se tokom rane zore na Đurđevdan obavlja ritualno kupanje u vodi u kojoj se nalazi crveno uskršnje jaje i prolećno bilje. Kuće, zgrade i trgovačke radnje kite se zelenom vrbom, dok se u vodu za umivanje stavljaju dren, zdravac i druge biljke za koje se veruje da donose zdravlje i zaštitu. Ovi običaji, koji su postojali i pre prihvatanja hrišćanstva, prenose se sa generacije na generaciju i predstavljaju važan deo kulturne baštine Srbije.

“Đurđevdan je praznik koji u narodnom predanju označava granicu između zime i leta i donosi bogatstvo običaja posvećenih zdravlju, zaštiti i plodnosti”, navodi se u etnološkim izvorima.

Preporučuje se ostanak u krevetu i izbegavanje lifta i stepenica tokom podrhtavanja tla

Tokom zemljotresa, posebno ako se dogodi noću, stručnjaci za vanredne situacije ističu da je prisebnost ključna za bezbednost. Savetuje se da osobe koje se zateknu u krevetu ostanu na mestu, zaštite glavu jastukom i ne pokušavaju da napuštaju prostor dok traje podrhtavanje. Ukoliko se iznad kreveta nalazi težak predmet, preporučuje se da se osoba spusti na pod pored kreveta.

Za one koji nisu u krevetu, primenjuje se pravilo “sagni se, prekrij, drži se” – potrebno je spustiti se na kolena i ruke, zaštititi glavu i vrat, a ako je moguće, sakriti se ispod čvrstog stola i držati se za njegove noge.

Stručnjaci naglašavaju da nije bezbedno koristiti lift tokom zemljotresa niti odmah nakon potresa, zbog mogućnosti prekida u napajanju i rizika od zarobljavanja. Takođe, stepenice se smatraju jednim od najslabijih delova objekata tokom potresa i treba ih izbegavati.

“Ključno je ostati smiren i postupati prema preporukama stručnjaka, jer brzoplet pokušaj napuštanja prostorije može dovesti do povreda”, navedeno je u zvaničnim preporukama.

Konkurs za spomenik završen, lokacija i datum izgradnje još nisu poznati, izabrano minimalističko rešenje

Idejno rešenje spomenika žrtvama incidenta na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je došlo do pada nadstrešnice, predstavljeno je u ovom gradu. Spomenik su osmislili akademski umetnik Goran Čpajka i inženjer arhitekture Zoran Tucić, čiji je rad odabran na javnom konkursu među osam pristiglih predloga. Prema obrazloženju komisije, rešenje je minimalističko, sa centralnim motivom masivne kamene ploče koja dominira prostorom svojom monumentalnošću. Planirano je da spomenik bude dimenzija pet sa pet metara i visine 135 centimetara. Na granitnoj površini predviđen je natpis sa datumom nesreće, dok će sa bočne strane biti uklesana imena nastradalih. Autori pobedničkog rešenja dobili su novčanu nagradu od dva miliona dinara. Druga nagrada, u iznosu od 750.000 dinara, dodeljena je Evi Vaništi Lazarević, dok je treća, u vrednosti od 500.000 dinara, pripala Borisu Ljubičiću. Prvi konkurs na koji su pristigla dva rada poništen je, jer nisu ispunjavali propozicije. Tačna lokacija na kojoj će spomenik biti izgrađen, kao ni troškovi i početak radova, još nisu saopšteni.