Jezikolozi i istorijski izvori navode da je izraz ‘tucanje jajima’ jedini ispravan u uskršnjim običajima

Pitanje da li je pravilno reći ‘tucanje jajima’ ili ‘kucanje jajima’ svake godine izaziva nedoumice među građanima Srbije, posebno tokom uskršnjih praznika. Prema najvažnijim jezičkim izvorima i tumačenju stručnjaka, izraz ‘tucanje jajima’ smatra se pravilnim i u skladu sa srpskom tradicijom.

U poznatom ‘Srpskom rječniku’ Vuka Karadžića, glagol ‘tucati’ direktno se dovodi u vezu sa glagolom ‘tući’, odnosno udarati, što se poklapa sa običajem razbijanja jaja tokom Uskrsa. Ovaj izraz se navodi i u rečnicima Matice srpske, gde ‘tucati’ znači drobiti, mrviti ili udarati.

Iako neki smatraju da izraz ‘kucanje’ zvuči nežnije, lingvisti ističu da je u pitanju netačan termin. Mirjana Blažić, autorka knjige ‘Srpski na srpskom’, naglašava da nema potrebe izbegavati izraz ‘tucanje jajima’, jer je značenje jasno i bez dvosmislenosti – odnosi se na tradicionalnu igru i simboliku praznika.

U savremenim rečnicima se navodi da glagol ‘tucati’ može imati i druga značenja, ali u kontekstu Uskrsa koristi se isključivo u tradicionalnom i simboličkom smislu. Zaključak je da je ispravno koristiti izraz ‘tucanje jajima’, što potvrđuju i istorijski izvori i savremeni lingvisti.

Vozača na opasnost upozorili drugi učesnici u saobraćaju, incident se završio bez posledica prema policijskim izvorima

Neobičan događaj odigrao se u blizini Smedereva kada je tele tokom vožnje pokušalo da izađe iz kombija, što su prvi primetili drugi učesnici u saobraćaju. Incident se dogodio tokom dana, a prema policijskim izvorima, vozač kombija je zahvaljujući upozorenju drugih vozača na vreme zaustavio vozilo i sprečio mogući incident.

Očevici su tokom preticanja primetili da životinja pokušava da napusti tovarni prostor i odmah su signalizirali vozaču, čime je izbegnuta potencijalno opasna situacija na putu. Prema navodima iz policije, na sreću nije bilo povređenih ni materijalne štete.

“Reakcija učesnika u saobraćaju omogućila je da se situacija reši bez posledica”, saopšteno je iz policijskih izvora. Nadležni su obavili uviđaj na licu mesta i apelovali na vozače da obezbede životinje prilikom transporta, kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti.

Prema svešteničkim preporukama, prošlogodišnja čuvarkuća se ne baca u đubre već koristi u skladu sa tradicijom

Prvo ofarbano jaje za Uskrs, poznato kao čuvarkuća, ima značajnu ulogu u tradicionalnim običajima i simbolizuje zaštitu doma i ukućana. Ova jaja, koja se farbaju na Veliki petak i čuvaju tokom cele godine, ne bacaju se u smeće nakon što prođe godinu dana, već se sa njima postupa prema narodnim običajima koji variraju od kraja do kraja.

U pojedinim delovima Srbije, čuvarkuća se zakopava u dvorištu, bašti ili ispod voćke, sa verovanjem da će na taj način štititi useve i doneti plodnost. Negde se starim jajetom dodiruju obrazi dece kako bi bila zdrava i rumena tokom cele godine. Drugi običaj podrazumeva puštanje jaja niz reku, uz verovanje da voda odnosi sve negativno što je čuvarkuća tokom godine prikupila.

U savremenim uslovima, gde nema prilike za ove običaje, čuvarkuća se može spaliti u dvorištu ili staviti u vodu kojom se ukućani umivaju, posebno deca, radi zdravlja i sreće. Svi ovi običaji ukazuju na duboko ukorenjenu simboliku i značaj čuvarkuće u narodnoj tradiciji.

Prema preporukama sveštenika, važno je izbegavati bacanje stare čuvarkuće u đubre, jer se veruje da time gubi svoju zaštitničku ulogu. Umesto toga, preporučuje se da se postupa u skladu sa porodičnim i lokalnim običajima, poštujući simboliku i tradiciju koju ovo jaje nosi.