Centralne ceremonije održane u Moskvi i Beogradu, istorijski značaj 9. maja istaknut u zvaničnim izjavama
Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope obeleženi su 9. maja u Moskvi i Beogradu, u znak sećanja na kapitulaciju nacističke Nemačke 1945. godine i Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine. Centralna ceremonija u Moskvi protekla je uz pojačane bezbednosne mere zbog aktuelnog sukoba u Ukrajini, dok su u Beogradu položeni venci i održana svečana akademija.
U Moskvi je ove godine parada prvi put održana bez prikaza teške vojne tehnike na Crvenom trgu, gde su ruski državni vrh, vojska i veterani odali poštu milionima stradalih u borbi protiv nacizma. Prema zvaničnim informacijama, ruski mediji ovaj datum predstavljaju kao najvažniji državni i istorijski praznik, simbol nacionalnog jedinstva i pobede Sovjetskog Saveza.
U Beogradu je državnu ceremoniju polaganja venaca na Groblju oslobodilaca predvodila ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, dok je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta održana svečana akademija. Ove godine obeležavanje je bilo specifično zbog pojačanih mera bezbednosti, a centar Moskve bio je ukrašen zastavama, plakatima i fotografijama ratnih heroja.
Istoričar Momčilo Pavlović izjavio je da Dan pobede i Dan Evrope imaju različite konotacije, ističući da se u Rusiji 9. maj slavi kao dan ponosa, dok se u drugim državama nekada izbegava spominjanje Moskve i antifašizma. Pavlović je naveo da je Dan pobede povezan sa pobedom nad fašizmom, dok Dan Evrope simbolizuje deklaraciju o budućem savezu evropskih naroda kako bi se sprečili novi sukobi.
Dan Evrope obeležava se u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine, kojom je postavljen temelj evropskih integracija. Naredne godine osnovana je Evropska komisija za ugalj i čelik, koja je kasnije prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, dok je 1991. godine proglašena Evropska unija. Evropski savet je 1955. godine odlučio da se 9. maj obeležava kao Dan Evrope.
