Đurđevdan je jedan od najvažnijih praznika u narodnoj tradiciji kod Srba i obeležava se 6. maja. Pored crkvenog značaja, ovaj dan je duboko povezan sa narodnim običajima, verovanjima i posebno – vremenom.
U narodu se veruje da vreme na Đurđevdan može da predskaže kakva će biti cela godina. Ako je dan sunčan i topao, smatra se da će godina biti rodna, berićetna i uspešna, posebno za poljoprivredu. S druge strane, ako pada kiša, veruje se da bi godina mogla biti teža, sa više vlage i manje plodova.
Postoji i verovanje da „Đurđevdansko jutro“ ima posebnu snagu. Ljudi su se nekada ustajali vrlo rano, umivali se rosom sa trave ili vodom sa izvora, jer se smatralo da ta voda donosi zdravlje i zaštitu od bolesti tokom cele godine. Takođe se verovalo da je taj dan granica između zimskog i letnjeg perioda u narodnom kalendaru – priroda se „budi“, a sa njom i nova energija.
Postoji i običaj da se prate znaci u prirodi: ako je trava mokra i sveža, to je dobar znak; ako su životinje nemirne ili se vreme naglo menja, verovalo se da to donosi nestabilnu godinu.
Đurđevdan je zato više od praznika – on je spoj vere, prirode i narodne mudrosti, gde se vreme posmatra kao poruka za ono što dolazi.
