Praktične navike i saveti dr Dragane Dabović za očuvanje zdravlja srca i života bez straha posle infarkta

Infarkt miokarda je ozbiljan zdravstveni problem koji pogađa i žene i muškarce, ali podaci pokazuju da sve više žena u Srbiji doživljava srčani udar. Svakog dana između 40 i 50 ljudi pretrpi infarkt, a bolesti srca su najčešći uzrok smrti u zemlji. Iako je strah posle ovakvog događaja razumljiv, dr Dragana Dabović, internista u subspecijalizaciji kardiologije, ističe da žene ne bi trebalo da vode život u stalnom strahu nakon infarkta. Uz adekvatnu brigu i promene navika, moguće je nastaviti sa ispunjenim i zdravim životom.

Najznačajniji faktori rizika za srčani udar kod žena su povišen krvni pritisak (hipertenzija), visok nivo šećera i masnoća u krvi, pušenje, gojaznost i fizička neaktivnost. Često ove tegobe ne daju jasne simptome, pa mnoge žene ne shvataju da su izložene riziku dok se ne pojave ozbiljne komplikacije. Dr Dabović posebno napominje da se kod mnogo žena dijabetes otkrije tek nakon što dožive infarkt, što dodatno komplikuje oporavak i lečenje.

“Gojaznost i hipertenzija su sve češći među mladim ženama, što dodatno povećava rizik od infarkta i može dovesti do oštećenja bubrega i krvnih sudova u oku,” objašnjava dr Dabović. Dodaje i da dugotrajno visok krvni pritisak može narušiti i najsitnije krvne sudove, ne samo u srcu, već i u mozgu, pa postoji povećana opasnost i od moždanog udara.

Period oporavka nakon infarkta je ključan. U tom periodu žene često uvode zdravije navike, poput svakodnevnih šetnji i prestanka pušenja. Međutim, kako vreme prolazi, strah slabi i deo pacijentkinja se vraća starim navikama koje su doprinele razvoju bolesti. Dr Dabović savetuje da ne dozvolite da vas strah obuzme, već da uz redovne kontrole krvnog pritiska, nivoa šećera i masnoća u krvi, kao i odgovarajuću terapiju i umerenu fizičku aktivnost, možete voditi potpuno normalan i zadovoljavajući život.

“Ne treba živeti u stalnom strahu posle infarkta, već je važno usvojiti zdrave navike i redovno pratiti svoje zdravstveno stanje,” ističe dr Dabović. Preporučuje svakodnevnu umerenu fizičku aktivnost, zdravu ishranu sa smanjenim unosom soli i zasićenih masti, prestanak pušenja i redovne lekarske preglede.

Za žene koje su prebolele infarkt, važno je da znaju da je oporavak i psihički proces. Podrška porodice i prijatelja, kao i razgovor sa stručnjacima, ima veliku ulogu. Za svaku dilemu ili savet, obratite se svom lekaru radi tačne dijagnoze i preporuka.

Naučite kako da prepoznate rane simptome povrede nosa, kada je potrebna hitna pomoć i koji lek izbegavati u prvih 48 sati.

Povrede nosa su među najčešćim povredama lica kod žena svih starosnih grupa, posebno onih koje su aktivne ili imaju malu decu. Najčešće do preloma dolazi pri padu, tokom sportskih aktivnosti ili u saobraćajnim nezgodama. Najrizičniju grupu čine žene između 20 i 40 godina, ali su i starije žene podložne povredama, naročito ako postoji veći rizik od padova.

Prvi znaci povrede uključuju otok, bol i modrice. Ukoliko ovi simptomi ne prolaze u roku od tri dana ili se pojačavaju, važno je što pre posetiti lekara. Hitna pomoć je neophodna u slučaju obilnog krvarenja, otežanog disanja, pojave bistre tečnosti iz nosa, povrede glave ili vrata, kao i gubitka svesti.

Prelom nosa obično nastaje usled tupe sile, kao što su udarac ili pad. Kako pojašnjava dr Marija Vuković, specijalista otorinolaringologije: “Nos je najistaknutiji deo lica i zato je posebno izložen povredama.” Više od polovine preloma kostiju lica kod odraslih su upravo prelomi nosa.

Karakteristični simptomi preloma su krvarenje, modrice, bol, otežano disanje kroz nos, iskrivljen ili deformisan nos, kao i osećaj pucketanja pri dodiru. Često dolazi i do devijacije nosne pregrade i promena u čulu mirisa. Važno je znati da ni otok ni krvarenje nisu sigurni pokazatelji preloma, te je stručni pregled neophodan.

Lekar dijagnozu postavlja kliničkim pregledom, a kod komplikovanih povreda koristi se rendgen ili CT. Procenjuje se oblik, funkcija i prohodnost nosa, kao i prisustvo otoka i bola.

Prva pomoć uključuje stavljanje hladnih obloga na povređeni deo u trajanju od 10 do 15 minuta, tokom prvih 24 do 48 sati. Led se uvek stavlja umotan u tkaninu, nikako direktno na kožu. Tokom krvarenja važno je držati glavu uspravno i disati na usta, izbegavajući zabacivanje glave unazad i duvanje nosa.

Za ublažavanje bola preporučuje se paracetamol, dok se ibuprofen ne savetuje u prva dva dana jer može povećati krvarenje. Lečenje najčešće podrazumeva ručno vraćanje kostiju na mesto u roku od dve nedelje od povrede, uz lokalnu anesteziju, dok je kod težih povreda potrebna operacija.

“Svaka povreda nosa koja ne prolazi ili se pogoršava zahteva pregled lekara. Pravovremena reakcija omogućava bolje izlečenje i smanjuje rizik od komplikacija”, naglašava dr Marija Vuković.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite stručnjaku.

Redovna rutina spavanja štiti kognitivno zdravlje i poboljšava raspoloženje, posebno kod žena svih uzrasta

Hroničan umor, slabija koncentracija i česte promene raspoloženja često se javljaju kod žena različitih godina, a jedan od glavnih razloga je upravo nedostatak sna. Neurolog dr Rab Navaz, koji ima bogato kliničko iskustvo, ističe da često ostajanje budan uz telefon ili laptop pred spavanje može dugoročno narušiti zdravlje mozga.

„Nikada ne ostajem budan na telefonu ili računaru, posebno ne u krevetu. Ljudi često misle da je to bezopasno vreme za opuštanje, ali upravo tada počinje hronični manjak sna”, ističe dr Navaz.

San ima ključnu ulogu za optimalno funkcionisanje mozga: tokom noći se stabilizuju sećanja, smanjuje se nivo stresa i aktivira prirodni proces ‘čišćenja’ mozga. Nedovoljno sna ne izaziva trenutne simptome, ali vremenom dovodi do slabije pažnje, sporije obrade informacija i češćih promena raspoloženja. Dugotrajni manjak sna može povećati rizik od problema sa krvnim sudovima i ubrzati kognitivno starenje, naročito kod žena koje već imaju visok krvni pritisak, dijabetes ili apneju u snu.

Za one koje žele da očuvaju svoje zdravlje, dr Navaz savetuje uvođenje zdrave rutine spavanja. “Dajem prioritet buđenju u isto vreme svakog dana, jer to bolje reguliše biološki sat tela nego strogo određeno vreme za spavanje. Preporučujem opuštajuću rutinu pred san – prigušeno svetlo, minimalno korišćenje ekrana i predvidljiv prelazak u san.”

Pored toga, preporučuje se redovno kretanje tokom dana, kao i obraćanje pažnje na simptome poput hrkanja ili pospanosti tokom dana, jer nelečena apneja može biti ozbiljna, a postoji efikasan tretman. „Ozbiljno shvatam hrkanje i pospanost tokom dana, jer nelečena apneja u snu može biti opasna, a postoji efikasno lečenje”, naglašava dr Navaz.

Stručne preporuke uključuju da prestanete sa korišćenjem ekrana najmanje 45 minuta pre odlaska na spavanje i umesto toga izaberete aktivnosti poput toplog tuširanja, laganog istezanja ili čitanja knjige. Ukoliko vas brige muče pred san, preporučuje se da ih zapišete na papir i odložite svesku. Za preciznu dijagnozu i individualni savet, obavezno se obratite svom lekaru.