Rast cene kakaa prati i povećano interesovanje za robne fondove kao alternativu tradicionalnoj štednji

Na međunarodnim robnim berzama tokom maja 2026. godine kakao je zabeležio rast prosečne cene od oko 22 odsto u odnosu na april, izdvajajući se među najuspešnijim robama u ovom periodu. Osim kakaa, rast su zabeležili i bakar, Brent nafta, aluminijum i robusta kafa, dok su pojedine druge robe, poput arabike, imale slabiji mesečni rezultat. Ova kretanja ilustruju osetljivost globalnog tržišta na faktore kao što su klimatske promene, geopolitička dešavanja, potražnja, transport i promene u proizvodnji.

Za potrošače, ovakve promene obično postaju vidljive kroz više cene čokolade, kafe, goriva ili proizvoda za čiju proizvodnju su potrebni metali i energenti. S druge strane, za investitore, rast cena sirovina može predstavljati priliku za ostvarivanje prinosa kroz ulaganja u robna tržišta.

Paralelno sa kretanjima na tržištu, robni fondovi postaju sve popularniji među građanima koji žele da diversifikuju svoju štednju i ne oslanjaju se isključivo na tradicionalne modele. Investiranje putem robnih fondova omogućava izloženost tržištu sirovina, ali kroz profesionalno upravljane portfolije, bez potrebe za direktnom kupovinom zlata, srebra, nafte, kafe ili kakaa.

Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer kompanije Vista Rica, ističe da raste interesovanje za ovu vrstu ulaganja, budući da građani sve jasnije uviđaju da robe nisu apstraktna berzanska kategorija, već deo svakodnevnog života i globalne ekonomije. „Investitori sve više prepoznaju da robe imaju dvostruku ulogu. Sa jedne strane, one direktno utiču na troškove života, cenu hrane, energije, goriva i industrijskih proizvoda. Sa druge strane, mogu biti važan deo investicionog portfolija, naročito u periodima povećane inflacije, geopolitičke neizvesnosti i promena na tradicionalnim finansijskim tržištima. Robni fondovi poput Vista Rica Origin omogućavaju da se investitor ne oslanja samo na jednu vrstu imovine, već da deo kapitala usmeri ka tržištima koja imaju realnu ekonomsku osnovu i globalnu potražnju”, navodi Ivanović.

Plemeniti metali i industrijske sirovine privlače posebnu pažnju investitora. Zlato se i dalje percipira kao čuvar vrednosti u kriznim periodima, dok se bakar sve češće smatra metalom budućnosti zbog svoje važnosti u energetskom sektoru, elektrifikaciji, infrastrukturi i razvoju novih tehnologija. Cena bakra se često koristi i kao indikator očekivanja u pogledu globalnog ekonomskog rasta.

Poljoprivredne robe poput kakaa i kafe pokazuju koliko klimatski rizici, prinosi, bolesti useva i poremećaji u lancima snabdevanja mogu uticati na cene. Smanjena ponuda uz stabilnu potražnju često vodi naglom rastu cena, što potrošači osećaju kroz poskupljenja na policama, dok investitori takve promene vide kao signal za prilagođavanje portfolija.

„Prednost fonda kao forme ulaganja je u tome što investitor ne mora samostalno da prati svaku robu, svaki geopolitički događaj ili promenu u lancima snabdevanja. Profesionalno upravljanje omogućava da se odluke donose na osnovu analize tržišta, odnosa rizika i prinosa i šire slike globalnih ekonomskih kretanja. To je posebno važno kod roba, jer su one dinamične, ali upravo zbog toga mogu imati značajnu ulogu u diversifikaciji portfolija”, dodaje Ivanović.

Iako robna tržišta nose rizike i cene mogu varirati usled brojnih faktora, ulaganje u robne fondove se posmatra kao deo šire investicione strategije, a ne kao način za brzu zaradu. Sve češće se roba posmatra kao investiciona klasa, što ukazuje na promenu u pristupu građana prema štednji i investiranju, gde kapital postaje sredstvo za zaštitu i povećanje vrednosti kroz povezivanje sa globalnim trendovima.

Specijalna licenca za NIS ističe 16. juna, pregovori o promeni vlasništva u završnoj fazi

Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je 10. juna novu specijalnu licencu od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), budući da prethodno odobrenje iz aprila ističe 16. juna. Odluka OFAC-a direktno će uticati na nastavak poslovanja kompanije uprkos američkim sankcijama uvedenim zbog većinskog ruskog vlasništva. U zahtevu NIS-a istaknuto je da je kontinuitet poslovanja od ključnog značaja za stabilno snabdevanje domaćeg tržišta naftom i naftnim derivatima, posebno u uslovima povećane neizvesnosti na globalnom energetskom tržištu.

Kompanija je naglasila da su pregovori o promeni vlasničke strukture u poodmakloj fazi, što je bio razlog zbog kojeg je OFAC prethodno više puta produžavao važenje posebne licence. NIS je izrazio zahvalnost domaćim i međunarodnim institucijama koje učestvuju u pronalaženju rešenja za nastavak redovnog rada i očuvanje energetske stabilnosti Srbije.

Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da se odluka američke administracije očekuje tokom dana i da se više ne govori o višemesečnim produženjima licence, već o kratkim rokovima koji se mere danima. Mihajlović smatra da ključna odluka zavisi od ruske strane i spremnosti ruskih vlasnika da prihvate promenu vlasničke strukture. “Srbija je obavila razgovore sa potencijalnim budućim vlasnikom i učinila ono što je bilo do nje. Glavno pitanje ostaje da li će ruska strana pristati na prodaju svog udela”, izjavila je Mihajlović.

Jedan od potencijalnih kupaca većinskog udela je mađarska kompanija MOL, koja sa ruskim Gasprom njeftom vodi razgovore o mogućem preuzimanju vlasništva. OFAC je za nastavak tih pregovora ranije izdao posebnu licencu koja takođe važi do 16. juna. Mihajlović ističe da eventualni dogovor sa novim vlasnikom ne bi trebalo da se odnosi isključivo na promenu vlasništva, već i na dugoročne obaveze prema Srbiji, uključujući investicioni plan za modernizaciju rafinerije, nova ulaganja, razvoj kompanije i socijalni program za zaštitu zaposlenih.

Govoreći o mogućim posledicama u slučaju da licenca ne bude produžena, Mihajlović smatra da građani ne treba da strahuju za snabdevanje gorivom. Srbija, prema njenim rečima, raspolaže dovoljnim rezervama sirove nafte i naftnih derivata, a država ima mehanizme da reaguje u slučaju poremećaja na tržištu. Mihajlović je podsetila da je i tokom prošle godine rafinerija privremeno obustavila rad, ali da nije došlo do nestašica na tržištu. Dodala je da država može da razmotri i druge modele rešavanja situacije, uključujući preuzimanje ruskog udela, ali je naglasila da je cilj da se rešenje pronađe dogovorom svih uključених strana.

Uplata iz dobiti pala sa 1,6 milijardi dinara u 2024. na 600 miliona dinara, Jugoimport SDPR prednjači sa 410,9 miliona dinara dobiti

Državna preduzeća Republike Srbije uplatila su tokom 2025. godine ukupno 600 miliona dinara iz dobiti u budžet, što je značajan pad u poređenju sa 2024. godinom kada je taj iznos iznosio 1,6 milijardi dinara, pokazuju podaci iz Fiskalne strategije za 2027. godinu. Prema zvaničnim podacima, najznačajniji uplatioci i dalje su Jugoimport SDPR, Dipos, Srbijašume i Državna lutrija Srbije.

Od 36 strateških preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, koja zapošljavaju oko 64.000 ljudi, 23 su poslovala sa dobiti, dok je 13 završilo godinu sa gubitkom. U segmentu profitabilnih, Jugoimport SDPR je prema evidenciji Ministarstva finansija ostvario najveću uplatu u budžet za 2025. godinu.

Prema Fiskalnoj strategiji, državna preduzeća su dužna da do 30. novembra tekuće godine uplate najmanje 50% dobiti u budžet, osim u slučajevima kada se uz saglasnost Vlade dobit koristi za pokrivanje gubitka, povećanje kapitala ili investicije. U 2025. godini, ukupne uplate iz dobiti činile su 0,2% neporeskog prihoda budžeta, dok je taj procenat godinu dana ranije bio 0,6%.

Struktura uplata pokazuje da je Jugoimport SDPR uplatio 0,2 milijarde dinara, PD Srbijašume 0,1 milijardu dinara, dok su Dipos i Državna lutrija Srbije uplatili po 0,1 milijardu dinara (100 miliona dinara). Pet preduzeća zajedno uplatilo je 500 miliona dinara, a preostalih 100 miliona dolazi od ostalih državnih preduzeća.

U 2024. godini, iz dobiti državnih preduzeća uplaćeno je 1,6 milijardi dinara, od čega je 400 miliona dinara stiglo od Srbijašuma, a 300 miliona od Jugoimport SDPR-a. Dobit po završnim računima za 2025. godinu iznosila je: Jugoimport SDPR 410,9 miliona dinara, Srbijašume 157,3 miliona dinara, Dipos 185,8 miliona dinara, dok je Državna lutrija Srbije ostvarila 27,1 milion dinara.

Godinu dana ranije, u 2024. godini, ova preduzeća su ostvarila veći neto profit: Jugoimport SDPR 445 miliona dinara, Srbijašume 173,1 milion dinara, Dipos 226,6 miliona dinara i Državna lutrija Srbije 148 miliona dinara. Ovi podaci ukazuju na pad uplata iz dobiti državnih preduzeća u budžet u 2025. godini, što ima uticaja na ukupne neporeske prihode države.