Avioprevoznici najavili izmene letova zbog povećanja troškova, potvrđuju zvaničnici industrije i ekonomski analitičari

Avio-kompanije su najavile smanjenje broja letova ovog leta zbog rasta cene avionskog goriva, što je povezano sa sukobom u Iranu, potvrdili su predstavnici industrije i ekonomski analitičari. Više avio-prevoznika, uključujući Air Canada i Delta Airlines, izvestilo je da će određene rute biti privremeno obustavljene ili prilagođene.

Prema rečima Stephena Rooneyja, glavnog ekonomiste u sektoru turizma, povećanje cene nafte ima značajan uticaj na troškove avionskog goriva, što posebno utiče na duže letove. “Avionsko gorivo predstavlja veliki deo ukupnih troškova avio-kompanija, naročito na međukontinentalnim linijama,” naveo je Rooney za međunarodne medije. On je dodao da su kompanije prodavale karte pod pretpostavkom stabilnih cena goriva, ali sada, zbog naglog rasta troškova, dolazi do otkazivanja pojedinih letova i uvođenja dodatnih taksi za putnike.

Prema dostupnim informacijama, cena avionskog goriva se udvostručila od početka sukoba u Iranu 28. februara, što je dovelo do povećanja operativnih troškova za avio-kompanije. Analitičari iz industrije procenjuju da gorivo u proseku čini između 25% i 30% ukupnih troškova poslovanja ovih kompanija.

Delta Airlines je saopštila da će tokom leta privremeno obustaviti četiri avionske rute. Prema zvaničnom saopštenju, letovi iz njujorškog aerodroma John F. Kennedy International, kao i iz Detroita i Bostona, biće smanjeni do septembra, a iz kompanije navode da je odluka doneta nakon analize više faktora, uključujući operativne troškove i širu procenu rasporeda letenja.

Delta će privremeno ukinuti sledeće rute:
– JFK (Njujork) – Memphis, od 7. juna do 7. septembra
– JFK – St. Louis, od 7. juna do 7. septembra
– Detroit – Reykjavik, od 7. maja do 6. jula
– Boston – Nassau, od 18. jula do 5. septembra

Portparol Delta Airlinesa je izjavio da će svi putnici na pogođenim letovima biti direktno obavešteni i ponuđene im alternative za putovanje.

Direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol izjavio je da evropske vazdušne luke trenutno imaju zalihe avionskog goriva za narednih šest nedelja. Birol je upozorio da bi neke linije mogle biti otkazane ukoliko dođe do nestašice goriva, ističući da su trenutni poremećaji rezultat ograničenja u snabdevanju povezanim sa sukobom u Iranu.

Stručnjaci navode da bi nastavak rasta cene goriva mogao dodatno uticati na letnji raspored avio-kompanija i dostupnost letova, a putnicima se savetuje da prate zvanična saopštenja prevoznika i proveravaju status svojih rezervacija.

Ova situacija je deo šireg ekonomskog uticaja sukoba u Iranu na međunarodna tržišta i globalni transport, dok avio-kompanije nastoje da prilagode svoje poslovanje promenjenim uslovima.

Zvaničnici negiraju međusobnu povezanost slučajeva, istrage i dalje u toku, društvene mreže šire spekulacije

Slučajevi nestanaka i smrtnih slučajeva zaposlenih povezanih sa državnim laboratorijama izazvali su pažnju javnosti i pokrenuli brojne spekulacije na društvenim mrežama. Tokom poslednje tri godine, zabeleženo je više incidenata koji uključuju istraživače i druge radnike povezane sa NASA-inim laboratorijama za mlazni pogon i Nacionalnim laboratorijama Los Alamos. Ove laboratorije su poznate po radu na osetljivim projektima iz oblasti nuklearne i svemirske tehnologije.

Slučajevi su privukli dodatnu pažnju nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio da su nestanci i smrti desetak državnih službenika povezani sa „ozbiljnim stvarima“, naglašavajući da je istraga u toku. „Nadam se da je reč o slučajnosti, ali neki od njih su bili veoma važni ljudi i svakako ćemo to ispitati“, rekao je predsednik novinarima, ne iznoseći detalje.

Na društvenim mrežama pojavile su se brojne teorije i spekulacije o mogućoj povezanosti ovih događaja sa potencijalnim pokušajima ugrožavanja američkih nuklearnih ili svemirskih programa. Međutim, osobe bliske istragama ovih pojedinačnih slučajeva naglasile su da do sada nije pronađena međusobna veza niti dokazi o organizovanom delovanju. Prema dostupnim informacijama, incidenti su različite prirode, a u nekim slučajevima ukazuju na lične i tragične okolnosti, a ne na špijunske ili saboterske aktivnosti.

Jedan od najskorijih slučajeva odnosi se na penzionisanog generala Vilijama Nila Mekaslanda, koji je poslednji put viđen u svom domu u Albukerkiju, savezna država Nju Meksiko, krajem februara. Prema navodima njegove porodice, još uvek traje potraga i istraga o njegovom nestanku. Zvaničnici nisu izneli više detalja o ovom slučaju, niti su potvrdili da postoji veza sa drugim incidentima.

Istražitelji koji rade na ovim slučajevima ističu da su svi incidenti predmet odvojenih postupaka i da za sada nema potvrđenih informacija koje bi ukazivale na zajednički uzrok. Istrage su u toku, a javnost se poziva da ne izvodi zaključke na osnovu nepotvrđenih podataka.

Zbog prirode rada državnih laboratorija, bezbednosni protokoli i mere zaštite često su strogi, a informacije o zaposlenima i projektima ograničene su iz bezbednosnih razloga. Zvaničnici apeluju na oprez kada je reč o širenju neproverenih informacija i naglašavaju da će javnost biti obaveštena ukoliko istrage otkriju bilo kakve nove činjenice.

Nadležni organi Irana najpre saopštili otvaranje prolaza, ali ubrzo uveli nova ograničenja za saobraćaj

Ormuski moreuz na Bliskom istoku bio je danas u centru pažnje nakon što su iranske vlasti najpre saopštile da je prolaz otvoren za komercijalni saobraćaj, ali su ubrzo nakon toga uvele nova ograničenja. Prema zvaničnim izjavama iranskih državnih medija, prolaz je trenutno pod strogom kontrolom Revolucionarne garde i otvaranje se odnosi samo na civilna plovila koja dobiju posebnu dozvolu.

Do kratkotrajnog otvaranja došlo je tokom 49. dana od početka sukoba u regionu, što je izazvalo reakcije na međunarodnim berzama i među prevoznicima. Međutim, zvanični Teheran je kasnije precizirao da je prethodna informacija bila greška ministra spoljnih poslova i da se tranzit i dalje strogo kontroliše.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države neće popustiti sa blokadom i da će američka vojska pratiti situaciju dok svi uslovi sporazuma ne budu ispunjeni. “Bezbednost regiona je naš prioritet i nastavljamo sa primenom svih mera kontrole”, navodi se u izjavi američke administracije.

Prema informacijama sa terena, civilni saobraćaj kroz moreuz moguć je isključivo uz odobrenje iranske Revolucionarne garde, dok su komercijalne aktivnosti ograničene. Tržišta su reagovala odmah po prvim vestima o otvaranju, ali je povlačenje odluke izazvalo dodatnu neizvesnost.

Nadležne službe Irana i dalje prate situaciju, a konačna odluka o potpunom otvaranju Ormuskog moreuza zavisiće od daljih političkih i bezbednosnih dogovora između uključenih strana.