Dva američka zvaničnika potvrdila planirani odlazak Lyonsa; rukovodstvo ICE suočeno sa neizvesnošću uoči imenovanja naslednika

Todd Lyons, vršilac dužnosti direktora američke Agencije za imigraciju i carinsku kontrolu (ICE), planira da napusti saveznu službu tokom proleća, saopštila su dva američka zvaničnika upoznata sa njegovim planovima. Lyons, koji je na čelu agencije proveo više od godinu dana, obavestio je kolege da namerava da se povuče iz ICE u junu kako bi više vremena provodio sa porodicom u Masačusetsu. Zvaničnici su tražili anonimnost s obzirom da odlazak još nije javno objavljen. Prema istim izvorima, nakon odlaska iz agencije, Lyons planira prelazak u privatni sektor.

Očekivani Lyonsov odlazak otvara pitanje rukovodstva u ICE, agenciji koja je bila u centru pažnje zbog sprovođenja politike deportacije tokom aktuelne administracije. Nije poznato ko će preuzeti rukovodeću funkciju nakon njegovog odlaska, a ICE već duže vreme funkcioniše bez direktora potvrđenog od strane Senata. Od početka 2017. godine, ova agencija je imala više vršilaca dužnosti na čelu, dok je poslednje stalno imenovanje bilo na kraju prethodne administracije.

Lyons je postavljen za vršioca dužnosti direktora ICE u martu 2025. godine, nakon što je proveo više od dvadeset godina u okviru iste institucije. Njegovo povlačenje dolazi u trenutku kada agencija ima značajnu ulogu u sprovođenju mera imigracione politike, a takođe i u periodu promena u okviru Ministarstva za unutrašnju bezbednost.

Jedno od ključnih pitanja u narednom periodu biće izbor Lyonsovog naslednika, što će biti i jedan od prvih većih izazova za novog sekretara za unutrašnju bezbednost, Markwayne Mullina, koga je Senat nedavno potvrdio na tu funkciju. Mullin je imenovan nakon što je prethodna sekretarka, Kristi Noem, smenjena s dužnosti, a prema izveštajima, uzrok su bile zabrinutosti oko njenog načina rukovođenja. Odlazak Lyonsa iz ICE dolazi upravo u vreme kada agencija ostaje bez potvrđenog rukovodstva na duži rok.

ICE, kao deo Ministarstva za unutrašnju bezbednost, odigrala je centralnu ulogu u sprovođenju mera usmerenih na deportaciju migranata bez regulisanog statusa, što je bio jedan od prioriteta aktuelne administracije. Prema navodima zvaničnika, agencija nastavlja sa operacijama na nacionalnom nivou, a pitanje stabilnog rukovodstva ostaje otvoreno do imenovanja novog direktora.

Trenutno nije poznato ko bi mogao biti izabran za vršioca dužnosti direktora ili za stalnog direktora ICE, a procedura potvrđivanja od strane Senata može potrajati. U međuvremenu, agencija nastavlja sa svojim zadacima, dok se zvaničnici pripremaju za tranziciju i eventualne promene u rukovodstvu.

Zvaničnici SAD navode da prate signale o potencijalnoj vojnoj saradnji Kine i Irana u oblasti radarskih tehnologija

Američka obaveštajna služba izvestila je da postoje indikacije da Kina razmatra mogućnost isporuke naprednih radarskih sistema Iranu, navode zvaničnici iz Sjedinjenih Američkih Država. Prema navodima američkih predstavnika, trenutno se prate potencijalni koraci koji bi mogli ukazivati na proširenje vojne saradnje između Pekinga i Teherana, posebno u domenu sofisticiranih tehnologija za protivvazdušnu odbranu.

Ove informacije dolaze u trenutku pojačanih tenzija na Bliskom istoku i usled kontinuiranog nadgledanja aktivnosti koje uključuju vojnu podršku regionalnim akterima. Američki zvaničnici navode da je u toku procena obima i namene mogućih isporuka, kao i procena uticaja koje bi takva saradnja mogla imati na bezbednosnu situaciju u regionu.

Prema dostupnim podacima, ne postoji potvrda da je došlo do konkretne isporuke radarskih sistema iz Kine u Iran. Zvaničnici ističu da su u pitanju znaci koji ukazuju na razmatranje potencijalne transakcije, ali da u ovom trenutku nisu objavljeni detalji o vrsti ili količini opreme. Takođe, nezavisni izvori nisu mogli da potvrde navode o konkretnim dogovorima ili rokovima isporuke.

Sjedinjene Države su u više navrata izrazile zabrinutost zbog mogućeg prenosa naprednih vojnih tehnologija u region Bliskog istoka, naglašavajući da bi takvi potezi mogli dodatno zakomplikovati bezbednosnu situaciju. Američki zvaničnici navode da se pažljivo prati razvoj događaja i da će nastaviti da sarađuju sa saveznicima u cilju sprečavanja destabilizacije regiona.

Za sada nema zvanične reakcije iz Kine ili Irana u vezi sa ovim informacijama. Prethodnih godina, Kina i Iran su sarađivali u različitim oblastima, uključujući energetiku i trgovinu, dok su vojni odnosi najčešće bili predmet međunarodne pažnje. Stručnjaci napominju da bi eventualna isporuka naprednih radarskih sistema Iranu mogla uticati na regionalne bezbednosne ravnoteže, posebno u kontekstu postojećih napetosti između Irana i drugih država Bliskog istoka.

Američke procene navode da će u narednom periodu biti ključna dalja analiza aktivnosti na relaciji Kina-Iran, kako bi se utvrdilo da li će doći do konkretizacije potencijalne saradnje u vojno-tehničkoj sferi. Zvaničnici ponavljaju da do ovog trenutka nema potvrde o završetku ili realizaciji bilo kakve isporuke naprednih radarskih sistema.

Zvanična istraga potvrdila brojne prekršaje bezbednosti u pogonu, kompanija se suočava sa novčanom kaznom

Nadležni organi savezne države Tenesi saopštili su da je u fabrici municije u gradu Mekjuen pronađeno više desetina bezbednosnih propusta tokom zvanične istrage sprovedene nakon eksplozije koja se dogodila 10. oktobra prošle godine. Eksplozija je tada uništila objekat pod oznakom 602, pri čemu je, prema navodima istražitelja, stradalo 16 zaposlenih koji su se u tom trenutku nalazili u zgradi.

Prema zvaničnom izveštaju, zaposleni su u trenutku nesreće radili na lancu snabdevanja u okviru kog su rukovali „melt cast“ eksplozivima. Izveštaj o inspekciji, koji sadrži 122 strane, navodi da je identifikovano više od 100 bezbednosnih povreda, uključujući najmanje 44 koje su opisane kao „namerno-ozbiljne“.

Inspektori Državne uprave za bezbednost i zdravlje na radu Tenesija naveli su da je kompanija Accurate Energetic Systems (AES) nije preduzela odgovarajuće mere kako bi sprečila zapaljenje zapaljivih isparenja kojima se rukovalo u objektu. Takođe je ukazano na nedostatak ažurirane bezbednosne dokumentacije za opremu koja se koristi u radu sa opasnim materijama.

U izveštaju se navodi da je kompanija nastavila sa radom u objektu 602 i pored jasnih industrijskih standarda i poznatih rizika od eksplozije. Inspektori su konstatovali da je tokom operacija bilo prisutno više zaposlenih od neophodnog minimuma, da je dozvoljena količina eksploziva prekoračena bez dokumentovane osnove i da su zaposleni bili izloženi poznatim opasnostima od eksplozije, požara i udara.

„AES, uprkos jasnim saznanjima o industrijskim standardima i prepoznatim opasnostima od eksplozije u objektu 602, nastavio je sa radom uz prekomeran broj zaposlenih, nepotrebnu prisutnost i količinu eksploziva veću od minimuma potrebnog za bezbedan rad“, navodi se u izveštaju istražitelja. Dalje, inspektori ističu da je kompanija povećavala ograničenja u vezi sa neto težinom eksploziva, brojem osoblja i dozvoljenim brojem prolaznika kroz objekat bez adekvatne dokumentacije.

Zbog utvrđenih prekršaja, kompaniji je izrečena novčana kazna u iznosu preko tri miliona dolara. U zvaničnom saopštenju Državne uprave za bezbednost i zdravlje na radu Tenesija navodi se da je postupak vođen u skladu sa važećim propisima i industrijskim standardima.

Kompanija Accurate Energetic Systems do trenutka objave izveštaja nije se javno oglašavala povodom nalaza inspekcije. Istraga o okolnostima eksplozije i dalje traje, a nadležni organi ističu da je prioritet utvrđivanje svih okolnosti koje su dovele do nesreće.