Zvaničnici negiraju međusobnu povezanost slučajeva, istrage i dalje u toku, društvene mreže šire spekulacije

Slučajevi nestanaka i smrtnih slučajeva zaposlenih povezanih sa državnim laboratorijama izazvali su pažnju javnosti i pokrenuli brojne spekulacije na društvenim mrežama. Tokom poslednje tri godine, zabeleženo je više incidenata koji uključuju istraživače i druge radnike povezane sa NASA-inim laboratorijama za mlazni pogon i Nacionalnim laboratorijama Los Alamos. Ove laboratorije su poznate po radu na osetljivim projektima iz oblasti nuklearne i svemirske tehnologije.

Slučajevi su privukli dodatnu pažnju nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio da su nestanci i smrti desetak državnih službenika povezani sa „ozbiljnim stvarima“, naglašavajući da je istraga u toku. „Nadam se da je reč o slučajnosti, ali neki od njih su bili veoma važni ljudi i svakako ćemo to ispitati“, rekao je predsednik novinarima, ne iznoseći detalje.

Na društvenim mrežama pojavile su se brojne teorije i spekulacije o mogućoj povezanosti ovih događaja sa potencijalnim pokušajima ugrožavanja američkih nuklearnih ili svemirskih programa. Međutim, osobe bliske istragama ovih pojedinačnih slučajeva naglasile su da do sada nije pronađena međusobna veza niti dokazi o organizovanom delovanju. Prema dostupnim informacijama, incidenti su različite prirode, a u nekim slučajevima ukazuju na lične i tragične okolnosti, a ne na špijunske ili saboterske aktivnosti.

Jedan od najskorijih slučajeva odnosi se na penzionisanog generala Vilijama Nila Mekaslanda, koji je poslednji put viđen u svom domu u Albukerkiju, savezna država Nju Meksiko, krajem februara. Prema navodima njegove porodice, još uvek traje potraga i istraga o njegovom nestanku. Zvaničnici nisu izneli više detalja o ovom slučaju, niti su potvrdili da postoji veza sa drugim incidentima.

Istražitelji koji rade na ovim slučajevima ističu da su svi incidenti predmet odvojenih postupaka i da za sada nema potvrđenih informacija koje bi ukazivale na zajednički uzrok. Istrage su u toku, a javnost se poziva da ne izvodi zaključke na osnovu nepotvrđenih podataka.

Zbog prirode rada državnih laboratorija, bezbednosni protokoli i mere zaštite često su strogi, a informacije o zaposlenima i projektima ograničene su iz bezbednosnih razloga. Zvaničnici apeluju na oprez kada je reč o širenju neproverenih informacija i naglašavaju da će javnost biti obaveštena ukoliko istrage otkriju bilo kakve nove činjenice.

Nadležni organi Irana najpre saopštili otvaranje prolaza, ali ubrzo uveli nova ograničenja za saobraćaj

Ormuski moreuz na Bliskom istoku bio je danas u centru pažnje nakon što su iranske vlasti najpre saopštile da je prolaz otvoren za komercijalni saobraćaj, ali su ubrzo nakon toga uvele nova ograničenja. Prema zvaničnim izjavama iranskih državnih medija, prolaz je trenutno pod strogom kontrolom Revolucionarne garde i otvaranje se odnosi samo na civilna plovila koja dobiju posebnu dozvolu.

Do kratkotrajnog otvaranja došlo je tokom 49. dana od početka sukoba u regionu, što je izazvalo reakcije na međunarodnim berzama i među prevoznicima. Međutim, zvanični Teheran je kasnije precizirao da je prethodna informacija bila greška ministra spoljnih poslova i da se tranzit i dalje strogo kontroliše.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države neće popustiti sa blokadom i da će američka vojska pratiti situaciju dok svi uslovi sporazuma ne budu ispunjeni. “Bezbednost regiona je naš prioritet i nastavljamo sa primenom svih mera kontrole”, navodi se u izjavi američke administracije.

Prema informacijama sa terena, civilni saobraćaj kroz moreuz moguć je isključivo uz odobrenje iranske Revolucionarne garde, dok su komercijalne aktivnosti ograničene. Tržišta su reagovala odmah po prvim vestima o otvaranju, ali je povlačenje odluke izazvalo dodatnu neizvesnost.

Nadležne službe Irana i dalje prate situaciju, a konačna odluka o potpunom otvaranju Ormuskog moreuza zavisiće od daljih političkih i bezbednosnih dogovora između uključenih strana.

Federalni sud potvrdio da nema zakonskog osnova za traženje neredigovanih biračkih spiskova, vlasti države pozdravile odluku

Federalni sud u Sjedinjenim Američkim Državama odbio je zahtev Ministarstva pravde da se državi Rod Ajlend naloži predaja kompletnih, neredigovanih biračkih spiskova sa ličnim podacima registrovanih glasača. Odluku je u petak doneo okružni sudija Meri MekElroj, koja je imenovana tokom prvog mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Sudija MekElroj je, u obrazloženju na 14 strana, navela da postupak Ministarstva pravde predstavlja, kako je ocenila, “istraživanje bez zakonskog osnova” koje nije predviđeno saveznim izbornim zakonima. Time je usvojen zahtev zvaničnika Rod Ajlenda da se tužba odbaci. Ministarstvo pravde je pokrenulo postupak sa ciljem da dobije uvid u neredigovane biračke spiskove, što uključuje lične podatke građana registrovanih za glasanje.

U istoj odluci, sud je odbio i predlog Trampove administracije da se državni sekretar Rod Ajlenda, Greg Amore, obaveže da preda tražene podatke. Zvaničnici Rod Ajlenda su pozdravili odluku suda i ocenili da potvrđuje stav države da Ministarstvo pravde nema pravni osnov za traženje privatnih informacija o glasačima.

U izjavi nakon presude, državni sekretar Amore je naglasio da je održavanje i zaštita biračkih spiskova isključiva nadležnost država, izražavajući uverenje u postojeće procedure u Rod Ajlendu. On je naveo da će država nastaviti da sprovodi mere koje obezbeđuju integritet i ažurnost biračkih lista.

Ova odluka dolazi u periodu pojačane pažnje na pitanja bezbednosti i transparentnosti izbornog procesa u Sjedinjenim Državama. Ministarstvo pravde nije odmah komentarisalo presudu, a nije poznato da li će biti podneta žalba. Odluka suda se nadovezuje na prethodne slučajeve u kojima su federalne institucije pokušavale da dobiju pristup sličnim podacima u drugim saveznim državama, što je u više navrata izazivalo pravne i političke debate o nadležnostima i zaštiti privatnosti birača.

Sudski proces je deo šireg konteksta rasprava o ovlašćenjima saveznih i državnih institucija u upravljanju izbornim procesima u SAD. Nezavisni pravni stručnjaci ukazuju da bi ova presuda mogla imati uticaj i na slične zahteve u drugim državama.