Saznajte koje svakodnevne namirnice morate dobro termički obraditi kako biste sačuvali zdravlje porodice

Pravilna priprema hrane igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja svake žene i njene porodice. Iako često posežemo za brzim rešenjima i novim trendovima u ishrani, važno je znati da pojedine namirnice nikako ne bi trebalo jesti sirove, jer mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Mlade žene, trudnice i svi članovi domaćinstva izloženi su većem riziku od infekcija ili trovanja ukoliko ne obrate pažnju na sledeće namirnice:

Brašno na prvi pogled deluje bezopasno, ali sirovo može sadržati bakterije poput E. coli ili salmonele. Zato izbegavajte probanje sirovog testa i lizanje kašike tokom pripreme kolača. Mleveno goveđe meso takođe može biti izvor bakterija jer tokom obrade dolazi u dodir s mnogim površinama. Potpuno je bezbedno za konzumaciju tek kada je dobro termički obrađeno, a unutrašnja temperatura mesa treba da bude najmanje 71°C.

Piletina i druga živina poznate su po riziku od salmonele i drugih bakterija koje mogu izazvati ozbiljna trovanja. “Piletina mora biti u potpunosti pečena ili kuvana, bez roze ili vlažnih delova u sredini”, upozorava dr Ivana Lukić, specijalista higijene ishrane. Nikada ne jedite poluobrađenu živinu, bez obzira na trendove u kulinarstvu.

Crveni pasulj zahteva posebnu pažnju u pripremi. Sirov ili nedovoljno kuvan sadrži prirodni toksin koji može izazvati mučninu, povraćanje i bolove u stomaku. Zrno pasulja pre kuvanja obavezno treba potopiti i kuvati najmanje 10 minuta kako bi se toksin uništio.

Nepasterizovano mleko, iako se često promoviše kao prirodnije, može biti izvor bakterija kao što su listerija, salmonela i E. coli. Proces pasterizacije značajno smanjuje rizik od ozbiljnih infekcija, što je posebno važno za trudnice, decu i starije osobe.

Ženama koje vode računa o zdravlju porodice savetuje se jednostavno pravilo: ako niste sigurni da li je neka namirnica bezbedna za konzumaciju u sirovom obliku, uvek je termički obradite. Par dodatnih minuta kuvanja ili pečenja mogu napraviti razliku između zdravog obroka i potencijalnog zdravstvenog rizika.

“Najvažnije je ne žuriti kada je u pitanju priprema hrane i biti informisan o rizicima sirovih namirnica”, naglašava dr Lukić.

Za sva pitanja ili nedoumice oko bezbednosti hrane, najbolje je konsultovati se sa lekarom ili nutricionistom.

Ovo povrće bogato vitaminima i folatima preporučuje se trudnicama i svim ženama za zdravlje creva

Problemi sa opstipacijom, odnosno zatvorom, veoma su česti kod žena različitih uzrasta, posebno kod trudnica i žena u menopauzi. Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji ovog problema, a dr Vojislav Perišić, specijalista gastroenterologije, naglašava značaj raštana za zdravlje digestivnog sistema.

Raštan pripada istoj porodici kao kupus i zelje, ali se ređe koristi u svakodnevnoj ishrani u Srbiji. Ipak, prema rečima dr Perišića, žene, a naročito trudnice, bi trebalo češće da ga uključuju u jelovnik. On savetuje: “Treba da se jede tri puta nedeljno, ali mora da se pripremi tako da se izvuče gorčina lista raštana. Belina, odnosno stabiljka, mora da se iseče pre nego što se list pari.” Dr Perišić preporučuje da se raštan potopi, isecka na rezance i kuva dok ne izgubi gorak ukus.

Ovo povrće bogato je folatima, vitaminom C, ali i vitaminima A i E, što ga čini posebno vrednim u ishrani žena, posebno tokom trudnoće kada su potrebe za ovim nutrijentima povećane. Folati su ključni za pravilan razvoj bebe, dok vitamin C pomaže jačanju imunog sistema.

Raštan sadrži i dve posebne hemijske supstance koje doprinose zdravlju vida, što je još jedan benefit za sve žene koje vode računa o svom zdravlju. “Odličan je za probavni sistem. Bolji je od kupusa. Dobro skuvan raštan ne sme da ima gorak ukus. Ako se dobro propari, treba manje da se kuva, a ako ne, onda je potrebno 10 do 12 sati. To je tradicionalna hrana, polako treba svako da se navikne. Onaj ko jede dva do tri puta nedeljno raštan, nema opstipaciju, bolji je čak i od koprive, to je čudo Božije”, ističe dr Perišić.

Za žene koje žele da poboljšaju svoje varenje i spreče zatvor, preporuka je da raštan konzumiraju više puta nedeljno, uz pravilnu pripremu koja zadržava korisne sastojke i eliminiše gorčinu. Kao i uvek, za individualne savete i tačnu dijagnozu, obratite se svom lekaru ili nutricionisti.

Jaja su decenijama važila za jednu od namirnica koje „podižu holesterol“, pa su mnogi izbegavali žumance u strahu od problema sa srcem i krvnim sudovima. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da priča nije tako jednostavna.

Iako jedno jaje sadrži značajnu količinu holesterola, stručnjaci objašnjavaju da holesterol iz hrane ne utiče isto na organizam kao onaj koji telo samo proizvodi.

Najveći deo holesterola zapravo nastaje u jetri, koja prirodno reguliše njegov nivo u organizmu. Kada hranom unesemo više holesterola, telo kod većine ljudi smanjuje sopstvenu proizvodnju, održavajući ravnotežu.

Zbog toga redovno konzumiranje jaja kod zdravih osoba uglavnom ne dovodi do značajnog povećanja takozvanog „lošeg“ holesterola. Naprotiv, neka istraživanja pokazuju da može doći i do rasta „dobrog“ HDL holesterola, koji ima zaštitnu ulogu za srce.

Pored toga, jaja su bogata proteinima, vitaminima i holinom, važnim za rad mozga, kao i luteinom koji doprinosi zdravlju očiju.

Nutricionisti ističu da problem često nije samo jaje, već način pripreme i namirnice koje ga prate. Kombinacija sa prerađenim mesnim proizvodima, velikim količinama soli, masnoćom i belim hlebom mnogo više utiče na zdravlje nego samo žumance.

Kao najbolji izbor preporučuju se kuvana jaja ili omlet pripremljen sa povrćem i manjom količinom maslinovog ulja.

Za većinu zdravih odraslih osoba jedno do dva jaja dnevno smatraju se bezbednim, dok osobe sa srčanim oboljenjima, dijabetesom ili poremećajem masnoća u krvi treba da se posavetuju sa lekarom o količini koju unose.

Stručnjaci poručuju da jaja ne treba automatski izbacivati iz ishrane, već posmatrati celokupan način života i ishrane, koji imaju mnogo veći uticaj na zdravlje srca nego sama namirnica.