Automatizovani sistemi generisali su rast od 187%, dok je agentic AI saobraćaj skočio 8.000% tokom godine

Kompanija Human Security objavila je da su botovi i sistemi veštačke inteligencije tokom 2025. godine prvi put nadmašili ljudske korisnike kao dominantan izvor internet saobraćaja. Prema izveštaju „State of AI Traffic“, automatizovani saobraćaj porastao je za 187% u periodu januar–decembar 2025, dok je AI i bot saobraćaj rastao gotovo osam puta brže od ljudskog. Analiza je realizovana na osnovu više od jednog kvadriliona internet interakcija na platformi Human Defense Platform.

Automatizovani sistemi, uključujući napredne jezičke modele kao što su ChatGPT, Claude i Gemini, sve više zamenjuju ljude u svakodnevnim digitalnim zadacima i procesima. Izvršni direktor Human Security, Stu Solomon, izjavio je: „Internet je izgrađen na pretpostavci da se sa druge strane ekrana nalazi čovek – ali ta pretpostavka se vrlo brzo menja.“

Najizraženiji rast beleži segment agentic AI, odnosno autonomnih AI agenata koji izvršavaju zadatke bez direktne ljudske kontrole. Saobraćaj koji generišu ovakvi sistemi, na primer OpenClaw, u 2025. godini je povećan za čak 8.000%. Ovi alati pretražuju internet, donose odluke i izvršavaju radnje samostalno, što značajno menja strukturu i dinamiku digitalnog ekosistema.

Izveštaj Human Security ukazuje i na metodološka ograničenja ove analize, jer podaci zavise od uzorka i načina identifikacije botova. Profesor informatike na Univerzitetu Indiana, Filippo Menczer, upozorava da ne postoji jedinstvena baza svih internet interakcija i da je identifikacija botova putem „user-agent“ oznaka često nepouzdana. Ipak, trendovi su jasni – mašine su postale dominantni korisnici mreže.

Izvršni direktor Cloudflare-a, Matthew Prince, naveo je da su botovi činili oko 20% internet saobraćaja pre pojave generativne AI, a sada se očekuje da će AI botovi definitivno nadmašiti ljudski saobraćaj najkasnije do 2027. godine. Ključni razlog za ovakav rast je „eksplozija generativne AI i njena gotovo nezasita potreba za podacima“.

Važno je napomenuti da automatizovani saobraćaj ne mora biti nužno štetan, jer uključuje i korisne funkcije poput AI pretrage rezultata, autofill opcija i digitalnih asistenata. Solomon ističe: „Podela na ‘mašine loše, ljudi dobri’ jednostavno više nije realna. Moramo naučiti da živimo u svetu gde mašine deluju u naše ime – i da izgradimo poverenje u taj sistem.“

Ovi podaci predstavljaju prelomni trenutak za digitalnu ekonomiju i otvaraju nova pitanja o kontroli, merenju publike i uticaju na medije, oglašavanje i poslovne modele.

Novi dokument na 88 stranica potvrđuje raniji stav iz 2001. godine i reguliše genetski modifikovane organe svinja i krava

Vatikan je 28. marta 2026. godine objavio da katolicima može biti dozvoljena transplantacija životinjskih organa i tkiva u cilju lečenja, pod uslovom da se poštuju savremeni medicinski standardi i etičke smernice. U dokumentu na 88 stranica naglašava se da Katolička crkva nema prigovor na ovakve medicinske tretmane ukoliko se životinje ne tretiraju okrutno i poštuju se najbolje medicinske prakse.

U tekstu se navodi: „Katolička teologija nema zabrana, na verskoj ili ritualnoj osnovi, za korišćenje bilo koje životinje kao izvora organa, tkiva ili ćelija za transplantaciju ljudima.” Dokument reguliše pitanja ksenotransplantacije, odnosno presađivanja organa ili tkiva sa životinja na ljude, i potvrđuje stav iz 2001. godine kada su takvi zahvati bili u ranoj fazi razvoja.

Transplantacije životinjskih organa ljudima još uvek su retke. Prva transplantacija bubrega svinje u čoveka izvedena je u Sjedinjenim Američkim Državama 2024. godine. Dokument je izrađen uz saradnju lekara iz Italije, SAD-a i Holandije i poziva naučnike da nastave sa ovim postupcima na „svrsishodan, proporcionalan i održiv“ način.

Lekarima se preporučuje da jasno informišu pacijente o potencijalnim rizicima presađivanja životinjskih organa, uključujući mogućnost odbacivanja organa od strane ljudskog imuniteta i opasnost od prenosa infekcija mikroorganizmima. Regulisanje ovih pitanja ima za cilj da osigura bezbednost pacijenata i etički okvir za dalji razvoj transplantacione medicine.

Do sada dostavljeno više od 200.000 izveštaja, očekuje se još oko 90.000 pre isteka roka, dežurstva do 20 časova

Agencija za privredne registre (APR) obavestila je pravna lica i preduzetnike da je zakonski rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za prethodnu godinu utorak, 31. mart. Ova obaveza važi za subjekte koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i imaju poslovnu godinu jednaku kalendarskoj.

Prema saopštenju APR-a, zaposleni će biti na raspolaganju u utorak do 20 časova, dok će za pitanja u vezi sa pristupom sistemu i potpisivanjem izveštaja podrška biti dostupna do ponoći.

Za rešavanje tehničkih i statusnih pitanja, obveznici mogu koristiti sledeće adrese: obveznicifi@apr.gov.rs za ažuriranje statusnih podataka ili podataka o zakonskom zastupniku, sd@apr.gov.rs za pristup informacionom sistemu ili potpisivanje, a finizvestaji@apr.gov.rs za dodatna pitanja koja nisu pokrivena u korisničkim uputstvima i na sajtu APR-a.

Do sada je, prema Zakonu o računovodstvu, finansijske izveštaje dostavilo preko 200.000 pravnih lica i preduzetnika, dok APR očekuje prijem još oko 90.000 izveštaja do isteka zakonskog roka.

Sve relevantne instrukcije i informacije o dostavljanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2025. godinu dostupne su na internet stranici APR-a u okviru Registra finansijskih izveštaja.