Uvođenje vikend smena planirano za jun, otvara se nekoliko stotina novih radnih mesta i jača izvoz na evropsko tržište

Kompanija Stelantis beleži značajan rast proizvodnje u svojoj fabrici u Kragujevcu i tokom 2026. godine planira da dostigne kapacitet od 150.000 proizvedenih vozila godišnje, što je rezultat pojačane tražnje za modelom fijat grande panda. Zbog povećanog obima posla, u junu se očekuje uvođenje vikend smena, što bi moglo da otvori nekoliko stotina novih radnih mesta, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Petar Veselinović.

Prema njegovim rečima, ovaj nivo proizvodnje znači da bi fabrika u Kragujevcu proizvela gotovo 45 odsto od ukupne proizvodnje Stelantisa u Italiji, gde je kapacitet smanjen sa 750.000 na istorijski minimum od 380.000 vozila godišnje. Više od 90 odsto automobila proizvedenih u Kragujevcu namenjeno je evropskom tržištu, dok ostatak ide ka Africi i Aziji.

Veselinović je istakao da Srbija više nije samo zemlja jeftine radne snage, već menja svoju poziciju na globalnoj automobilskoj mapi. Pored Stelantisa, u Kragujevcu posluju i kineske kompanije koje proizvode auto-delove za brendove poput Mercedes i BMW. On je podsetio da je Srbija među retkim evropskim državama sa proizvodnjom električnih i hibridnih automobila, što značajno doprinosi rastu izvoza i konkurentnosti privrede.

Na tržištu automobila dolazi do velike globalne tranzicije, pri čemu su kineski proizvođači trenutno konkurentniji u pogledu tehnologije, resursa, baterija i cene. “Evropljanima ostaje ili da se pridruže kineskim partnerima ili da uđu u konkurenciju u kojoj sve teže mogu da uspeju”, rekao je Veselinović. Dodao je da su kompanije Ford i Nisan već uspostavile partnerstva sa kineskim firmama, dok Stelantis kroz saradnju sa partnerima u kineskom Vuhanu pokušava da smanji troškove i proširi tržište.

Veselinović je ukazao i na problem visokih troškova proizvodnje u Evropi i pad prodaje automobila, posebno električnih modela. Kupci i dalje preferiraju manje, pristupačne gradske automobile, gde kineske kompanije imaju prednost. Trenutno je šest Stelantisovih fabrika u Evropi zatvoreno, a kompanija traži kratkoročne strategije za stabilizaciju poslovanja.

Sporazum Stelantisa sa kineskim partnerima vredan je milijardu evra i predviđa da Vuhan postane globalni centar za proizvodnju i izvoz novih Pežo i Džip hibridnih i električnih modela. Paralelno, Stelantis širi saradnju sa kineskom kompanijom Lipmotor i razmatra kontakte sa proizvođačem automobila BYD.

Proizvodnja dostigla 280.000 tona, ulaganja čine 78 odsto ukupnih investicija kompanije

Naftna industrija Srbije (NIS) uložila je 4,9 milijardi dinara u segment istraživanja i proizvodnje nafte i gasa tokom prvog kvartala 2026. godine, što predstavlja 78 odsto ukupnih investicija kompanije u tom periodu, saopšteno je iz NIS-a. Ukupna proizvodnja u ovom segmentu iznosila je 280.000 tona, dok je dodatna proizvodnja zahvaljujući realizovanim geološko-tehničkim aktivnostima iznosila 13.500 tona.

Glavne investicije NIS-a u prvom tromesečju 2026. godine bile su usmerene na bušenje razradnih bušotina, izvođenje geološko-tehničkih aktivnosti, infrastrukturne projekte, kao i nabavku opreme i investiciono održavanje. Kompanija je pustila u rad i nove naftne bušotine, pri čemu se posebna pažnja posvećuje održavanju trenutnog nivoa proizvodnje na zrelim naftnim poljima.

Poseban doprinos povećanju proizvodnje donelo je bušenje novih horizontalnih bušotina na naftnom polju Velebit, a iz kompanije najavljuju nastavak razvoja te vrste bušenja i na drugim poljima. U prvom kvartalu ove godine NIS je ukupno proizveo 280.000 uslovnih tona nafte i gasa na svim aktivama.

Direktor direkcije “Proizvodnja” u bloku “Istraživanje i proizvodnja” NIS-a, Predrag Radanović, izjavio je: “Značajnim investicijama u prvom kvartalu, napravili smo važan iskorak u jačanju proizvodnih aktivnosti. Ostajemo fokusirani na efikasno upravljanje resursima, realizaciju geološko-istražnih projekata i primenu savremenih tehnoloških rešenja, kako bismo obezbedili dugoročnu održivost našeg poslovanja. Nastavićemo da ulažemo u projekte koji obezbeđuju veću efikasnost poslovanja.”

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa, a zaštita životne sredine je, kako navode, jedan od prioriteta. Većina naftnih i gasnih polja kompanije nalazi se u Srbiji, dok je u ovoj delatnosti prisutna i u Rumuniji i Bosni i Hercegovini. Najstarija inostrana koncesija NIS-a je u Angoli, gde proizvodnja traje od 1985. godine.

Bilateralna trgovina premašila 10 milijardi evra, 28% firmi planira povećanje zaposlenih u 2026. godini

Nemačke kompanije posluju pozitivno u Srbiji i zapošljavaju oko 80.000 radnika, navela je Nemačko-srpska privredna komora (AHK). U Srbiji trenutno posluje više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom, a bilateralna trgovina između dve zemlje prošle godine premašila je iznos od 10 milijardi evra. Srbija je u tom periodu više izvozila u Nemačku nego što je uvozila iz te zemlje.

Ipak, rezultati istraživanja pokazuju i određene izazove. Ove godine 22% anketiranih nemačkih firmi očekuje slabije poslovanje u odnosu na prošlu godinu, dok je 2025. taj procenat bio 18%. Broj kompanija koje očekuju poboljšanje poslovanja smanjen je sa 40% na 37%. Kada je reč o prometu, 35% kompanija očekuje rast, 21% pad, dok 44% smatra da će promet ostati na istom nivou.

Pad optimizma odražava se i na planove o zapošljavanju: u 2026. godini samo 28% nemačkih firmi planira povećanje broja zaposlenih, što je pad u odnosu na 31% iz 2025. godine. Istovremeno, povećava se procenat firmi koje planiraju smanjenje broja radnika – sa 16% u 2025. na 20% u 2026. godini. Zarade u nemačkim firmama su za 30% veće od proseka u Srbiji, pa bi smanjenje zapošljavanja moglo uticati na standard dela stanovništva.

Geopolitička situacija i lokalni izazovi, poput uvođenja Sistema ulaska/izlaska iz Evropske unije (EES), utiču na poslovanje kompanija. Zbog EES-a, AHK je kontaktirala Evropsku komisiju u pokušaju da pronađe privremeno rešenje za izvoznike iz Srbije. Hrvatska je predložila izdavanje viza za profesionalne vozače, ali nemački investitori smatraju da to nije dovoljno dok se rešenje ne primeni u svim državama EU. Ambasador Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je da su pregovori o trajnom rešenju u toku, ali da je situacija složena.

Prema Filipa Simoviću, predsedniku Upravnog odbora AHK, nemački investitori u Srbiji suočavaju se sa izazovima kao što su korupcija, kriminal, sporo pristupanje EU, politička nestabilnost, netransparentnost javnih nabavki, pravna nesigurnost i otežan pristup EU finansiranju. Ipak, Srbija se i dalje izdvaja po kvalitetu komunikacione infrastrukture, stabilnom snabdevanju energijom, digitalizaciji administracije, kvalitetu lokalnih dobavljača i uslovima za istraživanje i razvoj.

Zabrinjava podatak da bi u 2026. godini 77% anketiranih nemačkih kompanija ponovo izabralo Srbiju kao destinaciju za investiranje, dok je prošle godine taj procenat iznosio 88%. Udeo firmi kojima je važno približavanje Srbije Evropskoj uniji iznosi 92%, što ukazuje na značaj evropskih integracija za nemačke investitore u zemlji.