Policija u Rijeci istražuje slučaj gde je 52-godišnja žena izgubila veliku sumu novca, nakon što je unela lične podatke na oglas za kriptovalute.

Slučaj internet prevara u Rijeci uzburkao je javnost nakon što je jedna 52-godišnja žena izgubila više od 230.000 evra. Sve je počelo u martu 2026. godine, kada je naišla na oglas na društvenim mrežama koji je nudio mogućnost brze zarade ulaganjem u kriptovalute. Prema policijskim izvorima, žena je na tom oglasu ostavila svoje lične i kontakt podatke, što je bio prvi korak ka ozbiljnom finansijskom gubitku.

U početku joj je ponuđeno da uloži samo 250 evra, ali su je ubrzo kontaktirale nepoznate osobe. Te osobe su je, kroz niz poziva i saveta, navele da uplaćuje znatno veće iznose. Transakcije su se odvijale putem kriptovaluta, prenosa sa bankovnih računa i različitih servisa za slanje novca. Na taj način, žena je tokom nekoliko meseci izgubila ukupno više od 230.000 evra.

Kako funkcionišu internet prevare u Rijeci?

Prema navodima policije, slučajevi kao što je internet prevara u Rijeci često počinju lažnim oglasima na društvenim mrežama. Prevaranti nude brzu i veliku zaradu uz minimalno početno ulaganje. Kada žrtva ostavi svoje podatke, uspostavlja se kontakt i počinje proces ubeđivanja da se ulože veći iznosi. Takođe, prevaranti često koriste više kanala komunikacije, stvarajući privid profesionalnosti i sigurnosti.

U ovom slučaju, žrtva je bila uverena da ulaže novac u legitimne poslove sa kriptovalutama. Međutim, nakon što je izgubila kontrolu nad transakcijama i primetila da nema povratka uloženih sredstava, obratila se policiji. Istraga je u toku, a nadležni apeluju na građane da budu posebno oprezni kada ostavljaju lične podatke na internetu.

Policijska upozorenja i tok istrage

Policija u Rijeci ističe da je internet prevara u Rijeci postala sve učestalija, posebno kada su u pitanju ulaganja u kriptovalute. Građanima se savetuje da dobro provere svaku ponudu koja obećava brzu zaradu i da ne dele svoje lične podatke bez prethodne provere izvora. Pored toga, iz policije poručuju da se svaka sumnjiva aktivnost odmah prijavi nadležnim organima.

Istraga u ovom slučaju je u toku. Policija prikuplja sve relevantne informacije i pokušava da uđe u trag osobama koje su odgovorne za prevaru. S obzirom na složenost ovakvih slučajeva i međunarodni karakter mnogih kripto-platformi, proces može potrajati. Ipak, nadležni su odlučni da učine sve što je u njihovoj moći kako bi zaštitili građane od sličnih prevara u budućnosti.

Internet prevara u Rijeci još jednom pokazuje koliko je važno biti obazriv prilikom online ulaganja. Ovaj slučaj je podsetnik svim građanima da nikada ne odaju svoje lične podatke nepoznatim osobama i da uvek detaljno provere ponude koje deluju previše dobro da bi bile istinite.

Slovenska policija lišila slobode ženu iz Srbije, optuženu za oduzimanje deteta, a čeka je šest meseci zatvora u Crnoj Gori.

Državljanka Srbije uhapšena je u Sloveniji na osnovu međunarodne poternice koju je raspisao NCB Interpol Podgorica, zbog krivičnog dela oduzimanje deteta. Prema policijskim izvorima, reč je o ženi staroj 45 godina koja je, suprotno presudi suda, onemogućavala kontakt maloletnog deteta sa ocem tokom 2022. i 2023. godine.

Osnovni sud u Baru pravosnažno ju je osudio na šest meseci zatvora, a prema navodima crnogorske policije, ona je svesno i protivzakonito prekinula svaki kontakt deteta sa ocem, iako je bila dužna da omogući viđanja u skladu sa sudskom odlukom.

Detalji slučaja i hapšenja

Prema zvaničnom saopštenju, žena je odlukom suda bila obavezna da dozvoli ocu određeni period provoda sa maloletnim detetom. Ipak, ona je potpuno prekinula sve kontakte između deteta i oca, čime je prekršila sudsku odluku. Zbog toga je protiv nje pokrenut postupak za krivično delo oduzimanje deteta, a osuđena je na zatvorsku kaznu u Crnoj Gori.

Slovenska policija je lišila slobode osumnjičenu na teritoriji Slovenije, nakon što je za njom bila raspisana međunarodna poternica. Ovaj slučaj izazvao je pažnju javnosti zbog osetljivosti pitanja roditeljskog starateljstva i poštovanja sudskih odluka, posebno kada je u pitanju maloletnik.

Postupak izručenja i naredni koraci

Nakon hapšenja, prema saopštenju nadležnih organa, sledi komunikacija između Interpol Podgorica i Interpol Ljubljana kako bi se sprovelo izručenje osuđene ženske osobe Crnoj Gori. Izručenje se sprovodi u skladu sa međunarodnim sporazumima i procedurama koje važe za ove slučajeve.

Istraga i dalji postupci su u toku, a ponašanje osumnjičene ocenjuje se kao svesno izbegavanje izvršenja pravosnažne sudske presude. Pored toga, slučaj naglašava važnost poštovanja prava maloletnog deteta na održavanje ličnih odnosa sa oba roditelja, što je posebno regulisano zakonima i sudskim odlukama u regionu.

Zbog specifičnosti slučaja, nadležni organi nisu objavili identitet deteta, čime se štiti njegova privatnost u skladu sa zakonskim normama. Očekuje se da će izručenje biti sprovedeno nakon završetka potrebnih procedura između dve države.

Balijagić ostaje osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva Jovana i Milenke Madžgalj, odlučeno je na vrhovnom sudu.

Vrhovni sud Crne Gore odbio je žalbe Alije Balijagića i njegovog branioca, potvrdivši presudu Apelacionog suda kojom je Balijagić osuđen na jedinstvenu kaznu dugotrajnog zatvora od 40 godina zbog teškog ubistva Jovana i Milenke Madžgalj. Presuda se odnosi na napad u Bijelom Polju, a kako je saopšteno, uz ubistvo je Balijagiću stavljeno na teret i nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija.

Sud je razmatrao žalbe izjavljenje na presudu Apelacionog suda iz maja ove godine, kojom je potvrđena odluka Višeg suda u Bijelom Polju iz decembra 2025. godine. Balijagić je oglašen krivim jer je 25.10.2024. godine, u večernjim satima, u mestu Sokolac, opština Bijelo Polje, podmuklo lišio života Jovana i Milenku Madžgalj, koristeći lovačku pušku koju nije legalno posedovao.

Detalji napada u Bijelom Polju

Tokom postupka je utvrđeno da je Alija Balijagić tog dana došao do kuće žrtava, lažno se predstavljajući kao lovac. Nakon što su ga oštećeni ugostili, napustio je kuću, ali se nekoliko sati kasnije vratio. Prema navodima iz presude, upotrebio je betonski blok da se podigne do prozora, a zatim je pucao u Jovana Madžgalja i potom dva puta u Milenku Madžgalj, koja je pokušala da pozove policiju.

Sud je prihvatio zaključak nižih sudova da je ubistvo izvršeno na podmukao način. Okrivljeni je, kako se navodi, svesno stvorio i iskoristio okolnosti u kojima oštećeni nisu očekivali napad niti su mogli da se zaštite. Sud je zaključio da je ponašanje Balijagića, uključujući njegov prvi dolazak i kasniji povratak u noćnim satima, ukazivalo na planirano i prevarno postupanje, a ne na ubistvo na mah, kako je tvrdila odbrana.

Veštačenja i odluka suda

Odbrana je tokom žalbenog postupka isticala prigovore na uračunljivost okrivljenog, ali je Vrhovni sud ocenio da su niži sudovi pravilno prihvatili nalaze psihijatrijskog i psihološkog veštačenja. Veštaci su kod Balijagića utvrdili antisocijalni poremećaj ličnosti, ali nisu konstatovali postojanje duševne bolesti ili zaostalog duševnog razvoja. Na osnovu toga, sud je zaključio da je u vreme izvršenja krivičnih dela bio uračunljiv i sposoban da shvati značaj dela i upravlja svojim postupcima.

Vrhovni sud je odbio i žalbene navode na pravilnost utvrđenih činjenica, uključujući primedbe na rezultate DNK veštačenja. Sud je ocenio da su niži sudovi potpuno i pravilno utvrdili sve činjenice od značaja za donošenje odluke.

Kazna zatvora i obrazloženje presude

Pri odlučivanju o kazni, sud je uzeo u obzir olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 40 godina ocenjena je kao opravdana i srazmerna težini izvršenih dela i stepenu krivice okrivljenog. Sud je istakao da je ovakva kazna neophodna radi ostvarivanja svrhe kažnjavanja i zaštite društva.

Odluka Vrhovnog suda znači da se kazna izrečena Aliji Balijagiću zbog napada u Bijelom Polju neće menjati. Sud je time potvrdio stav prethodnih instanci, a postupak je sada pravosnažno okončan.