Predsednik Zelenski izjavio da se čeka potvrda lokacije i vremena pregovora, dok međunarodna pažnja ostaje usmerena na Bliski istok

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman za novu rundu trilateralnih mirovnih pregovora sa Rusijom, ali da odluka o mestu i vremenu održavanja zavisi od dogovora između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Ova izjava data je tokom medijskog obraćanja 14. marta 2026. godine.

Zelenski je saopštio da su Sjedinjene Države predložile da sledeći susret američkih, ukrajinskih i ruskih pregovaračkih timova bude održan na teritoriji SAD, ali da je Moskva odbila da pošalje svoju delegaciju na tu lokaciju. Prema njegovim rečima, trenutno se čeka odgovor američke strane o eventualnoj promeni zemlje domaćina ili potvrda dolaska ruske delegacije u SAD. “Ne blokiramo nijednu od ovih inicijativa. Želimo da se trilateralni sastanak održi,” naveo je predsednik Ukrajine.

Prethodni pokušaji održavanja novih pregovora su, prema objavljenim informacijama, odloženi zbog aktuelnog sukoba na Bliskom istoku. Rat između Irana i više strana, koji je izbio krajem februara 2026. godine, privukao je značajnu pažnju međunarodne zajednice i uticao na dinamiku pregovora vezanih za sukob u Ukrajini.

Tokom obraćanja, Zelenski je upozorio na potencijalni rizik za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, navodeći da bi aktuelni rat na Bliskom istoku mogao uticati na dostupnost sredstava za odbranu od raketnih napada. Precizirao je da nije poznata tačna količina preostalih zaliha, te da je u nedavnom razgovoru sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Parizu razmatrana mogućnost korišćenja SAMP/T sistema kao alternative američkim Patriot baterijama za presretanje balističkih projektila. Zelenski je dodao da bi Ukrajina bila “prva na listi” za testiranje svake funkcionalne alternative.

U istom obraćanju, predsednik Ukrajine izneo je svoja očekivanja od međunarodnih partnera i ponovio spremnost za nastavak dijaloga. Detalji o novom terminu razgovora ili mogućim kompromisima nisu saopšteni.

Prema dostupnim podacima, trilateralni pregovori su deo šireg napora da se pronađe političko rešenje sukoba koji traje više od četiri godine. Tokom tog perioda, održano je više rundi pregovora, ali bez značajnijeg napretka ka trajnom prekidu vatre.

Sukob u Ukrajini i dalje je predmet međunarodne brige, a ukrajinske vlasti redovno ističu potrebu za dodatnom vojnom i humanitarnom podrškom. Istovremeno, aktuelni globalni bezbednosni izazovi utiču na prioritete vodećih međunarodnih aktera u procesu pregovora.

Ministarstvo odbrane SAD potvrdilo identitete šest stradalih vojnika, incident se dogodio tokom operacija blizu iračko-jordanske granice

Američko ministarstvo odbrane saopštilo je da su šest pripadnika američkih oružanih snaga poginuli 12. marta 2026. godine u padu vojnog aviona za dopunu goriva iznad zapadnog dela Iraka. Stradali su identifikovani kao članovi Nacionalne garde Ohaja i posade bazirane na Floridi. Prema zvaničnoj objavi, poginuli su: kapetan Set Koval iz Indijane, kapetan Kertis Anst iz Ohaja, narednik Tajler Simons iz Ohaja, major Džon Kliner iz Alabame, kapetan Ariana Savino iz Vašingtona i narednik Ešli Pruit iz Kentakija.

Koval, Anst i Simons pripadali su 121. krilu za dopunu goriva vazduhoplovstva Nacionalne garde Ohaja sa baze Rikenbaker u Kolumbusu. Klinner, Savino i Pruitt služili su u 6. krilu za dopunu goriva na bazi Makdil na Floridi. Ove informacije zvanično je potvrdilo američko ministarstvo odbrane, dok su detalji u vezi sa okolnostima nesreće još predmet istrage.

Prema navodima iračkih izvora, avion tipa KC-135 srušio se u blizini mesta Turaibil, nedaleko od granice Iraka i Jordana. Letelica je bila angažovana u okviru operacija koje su uključivale aktivnosti usmerene protiv Irana. Zvaničnici SAD nisu izneli dodatne informacije o uzrocima nesreće niti o eventualnim sporednim okolnostima, navodeći da istraga još traje.

Porodice stradalih su obaveštene, a majka jednog od nastradalih, narednika Tajlera Simonsa, izjavila je za američke lokalne medije da su uniformisana lica došla u njihov dom sa vešću o pogibiji. Ministar odbrane SAD, Pit Hegset, izrazio je saučešće porodicama i istakao posvećenost poginulih pripadnika u službi, dok je načelnik Združenog generalštaba, general Den Kejn, takođe govorio o značaju njihove žrtve.

Incident se dogodio u periodu pojačanih vojnih aktivnosti u regionu, a američke snage i dalje su angažovane na više lokacija u Iraku. Zvanični izvori nisu saopštili da li je nesreća rezultat neprijateljske aktivnosti niti su izneli podatke o eventualnoj istrazi drugih činilaca. Slučaj se nalazi u fazi zvanične istrage, a dodatne informacije očekuju se po završetku utvrđivanja svih okolnosti.

Predlog nove infrastrukture potvrđen od strane zvaničnih institucija, odluka u nadležnosti Nacionalne komisije za planiranje glavnog grada

Administracija Sjedinjenih Američkih Država predložila je izgradnju podzemnog objekta namenjenog bezbednosnoj proveri posetilaca Bele kuće u Vašingtonu. Prema zvaničnim najavama, Nacionalna komisija za planiranje glavnog grada (NCPC) razmatraće ovaj predlog na sastanku zakazanom za 2. april, a objekat bi trebalo da bude izgrađen u parku Šerman, jugoistočno od Bele kuće, na federalnom zemljištu.

Planirani objekat prostiraće se na površini od oko 3.000 kvadratnih metara i biće u potpunosti izgrađen ispod zemlje. Projekat je razvijen u saradnji Izvršne kancelarije predsednika, Službe za zaštitu visokih zvaničnika, Ministarstva unutrašnjih poslova i Nacionalne službe za parkove. Prema navodima iz predloga, početak radova moguć je već tokom jeseni, dok se završetak očekuje do jula 2028. godine.

Nova bezbednosna infrastruktura predviđa da se posetioci raspoređuju u više ulaznih traka radi prve provere identiteta, nakon čega bi ulazili u novu prijemnu zonu i prolazili kroz dodatnu kontrolu. Kapacitet objekta projektovan je za veće grupe, uz cilj da se poboljša iskustvo posetilaca i efikasnost bezbednosnih procedura.

Prethodno su posetioci Bele kuće čekali redove u okolnom parku, a bezbednosne provere vršile su se u privremenim objektima poput prikolica i šatora. Zbog radova na izgradnji nove balske sale u istočnom krilu Bele kuće, trenutno se posetioci okupljaju u Lafajet parku, na alternativnoj lokaciji.

Zvanični portparol Bele kuće izjavio je da je cilj projekta unapređenje iskustva posetilaca, uz povećanje bezbednosti i adekvatno rešenje za uslove čekanja. On je naveo da je dosadašnje rešenje podrazumevalo privremene objekte koji nisu pružali optimalne uslove ni za posetioce ni za službenike zadužene za bezbednost.

Nacionalna komisija za planiranje glavnog grada ima ovlašćenja da odobrava građevinske projekte na federalnom zemljištu u Vašingtonu. Odluka o realizaciji ovog projekta očekuje se nakon razmatranja svih aspekata predloga, uključujući bezbednosne, logističke i urbanističke kriterijume.

Izgradnja nove balske sale u istočnom delu Bele kuće takođe je deo šireg plana modernizacije i unapređenja infrastrukture predsedničke rezidencije. Zvaničnici navode da će kompletiranjem oba projekta biti unapređen protokol za prijem gostiju i podignut nivo bezbednosti u skladu sa savremenim standardima.