Sud u Juti potvrdio delimičan javni pristup, dok odbrana traži isključenje kamera sa predstojećeg ročišta

Sud u Juti razmatrao je 13. marta 2026. godine zahteve za ograničenje javnog i medijskog pristupa sudskim dokumentima u predmetu protiv Tylera Robinsona, optuženog za ubistvo Charlieja Kirka. Sudija Tony Graf odbio je deo zahteva odbrane da određeni podnesci ostanu nedostupni javnosti, ali nije isključio mogućnost da pojedini delovi narednog ročišta budu zatvoreni za javnost.

Na ročištu je potvrđeno da će u aprilu biti održano novo saslušanje na kojem će advokati odbrane predstaviti argumente u prilog isključenju kamera, mikrofona i fotografa iz sudnice. Ovakav zahtev je usledio nakon što je odbrana istakla zabrinutost zbog pojačane pažnje medija, smatrajući da bi to moglo uticati na pravo optuženog na pravično suđenje.

Tužilaštvo, kao i zastupnici porodice žrtve i predstavnici medijskih organizacija, pozvali su sud da postupak ostane otvoren za javnost. Prema navodima iz sudnice, sudija Graf je naveo da će i dalje “odmeravati sve faktore” prilikom odlučivanja o eventualnom zatvaranju pojedinih delova narednog ročišta.

Tužilaštvo je potvrdilo da će tražiti izricanje smrtne kazne za Robinsona (22) koji je optužen za teško ubistvo u vezi sa događajem na kampusu Univerziteta Utah Valley u Oremu 10. septembra 2025. godine. Prema navodima tužilaštva, DNK dokazi povezuju Robinsona sa ubistvom Charlieja Kirka.

Na ročištu održanom 13. marta, odbrana je iznela stav da njihov zahtev za isključenje kamera treba ostati privatan, ali sudija nije prihvatio argumentaciju i odlučio je da taj dokument postane dostupan javnosti. Advokatica Staci Visser izjavila je da odbrana ne nastupa u sudu sa ciljem da utiče na mišljenje javnosti, već da zaštiti prava optuženog.

Robinson do sada nije izneo zvaničnu izjavu o krivici. Naredno ročište, na kojem će se raspravljati o uslovima prisutnosti medija i javnosti, zakazano je za april. Slučaj izaziva značajnu pažnju javnosti zbog prirode optužbe i ličnosti žrtve.

Sud u Juti nastavlja sa praćenjem ravnoteže između prava javnosti na informisanje i prava optuženog na pravično suđenje. Do daljeg, pojedina dokumenta i dalje će biti dostupna javnosti, dok će se o eventualnim ograničenjima odlučivati u narednom periodu.

Stejt department SAD potvrdio je ponudu do 10 miliona dolara za podatke o lokaciji desetorice visokih zvaničnika iz Islamske Republike Irana

Sjedinjene Američke Države saopštile su u petak da nude novčanu nagradu do 10 miliona dolara, kao i mogućnost relokacije, za informacije o lokaciji deset vodećih predstavnika Islamske Republike Irana. Prema navodima američkog Stejt departmenta, nagrada se odnosi na podatke o novom vrhovnom vođi Irana, Modžtabi Hameneiju, kao i devet drugih visokih zvaničnika iz struktura Islamske revolucionarne garde.

Program “Nagrade za pravdu” američkog Stejt departmenta zvanično je objavio poziv za dostavljanje informacija u petak. Među traženim osobama, osim vrhovnog vođe, nalaze se i zamenik načelnika Generalštaba Ali Asgar Hejazi, vojni savetnik general-major Jahja Rahim Safavi, ministar unutrašnjih poslova brigadni general Eskandar Momini, ministar obaveštajnih poslova Esmail Khatib, kao i Ali Laridžani i drugi visoki funkcioneri.

Stejt department je potvrdio da je ponuđena suma maksimalno 10 miliona dolara, a da za one koji pruže značajne informacije postoji i mogućnost preseljenja izvan Irana. Detalji o načinu prijave i eventualnoj relokaciji nisu objavljeni u saopštenju.

Ova odluka objavljena je nakon što je Modžtaba Hamenei dao prvu javnu izjavu prethodnog dana. Prema navodima američkog sekretara za odbranu, Hamenei je tom prilikom bio povređen i, kako je navedeno, moguće i trajno izmenjenog izgleda. Ranije tokom sukoba, raketni napad je doveo do smrti dotadašnjeg vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hameneija, i još nekoliko visokih zvaničnika iz iranskog vojnog i političkog vrha.

U spisku za koji se nude nagrade nalaze se ključni lideri iranskog vojnog i bezbednosnog sektora. Stejt department nije izneo dodatne informacije o konkretnim operativnim ciljevima, niti je naveo da li postoje direktne sumnje na boravak ovih lica van teritorije Irana. Iranske vlasti do sada nisu zvanično reagovale na najavu američkog programa.

Sukobi između Irana i drugih aktera u regionu eskalirali su u prethodnom periodu, uključujući i vojna dejstva koja su rezultirala promenama u vrhu iranskog rukovodstva. Aktuelna bezbednosna situacija u regionu ostaje napeta, a međunarodni posmatrači ukazuju na potencijal za dalje zaoštravanje.

Nezavisne organizacije nisu bile u mogućnosti da potvrde sve detalje iz saopštenja američkih vlasti. Prijave informacija moguće su putem zvaničnih kanala programa “Nagrade za pravdu”, a identitet informanata se, prema navodima Stejt departmenta, štiti u skladu sa međunarodnim standardima.

Gradonačelnica Amsterdama potvrdila incident, istraga u toku, oštećenja ograničena prema zvaničnim navodima

Jevrejska škola u Amsterdamu pretrpela je oštećenja nakon eksplozije tokom noći, potvrdila je gradonačelnica Femke Halsema u saopštenju u subotu. Prema navodima lokalnih vlasti, eksplozivna naprava je postavljena uz spoljni zid objekta, a incident je zabeležen sigurnosnim kamerama. Policija je pokrenula istragu i u posedu je video materijala na kojem se vidi osoba koja postavlja eksploziv.

U izjavi za javnost, gradonačelnica Halsema naglasila je da povređenih u incidentu nije bilo i da su oštećenja na školi ograničenog obima. Istakla je i da je u poslednje vreme jevrejska zajednica u Amsterdamu sve češće suočena sa antisemitizmom, što je ocenila kao neprihvatljivo. “Škola mora biti mesto gde deca mogu pohađati nastavu u potpunoj sigurnosti. Amsterdam mora biti grad u kojem Jevreji mogu živeti bezbedno”, navodi se u njenoj izjavi.

Premijer Holandije Rob Jetten osudio je ovaj događaj putem društvenih mreža, navodeći da antisemitizam nema mesta u zemlji i najavio da će se uskoro sastati sa predstavnicima jevrejske zajednice. “Razumem bes i strah koji ovakav incident izaziva. Jevrejska zajednica u Holandiji mora se uvek osećati sigurno”, istakao je Jetten.

Eksplozija u Amsterdamu dogodila se nakon više napada na verske objekte ove nedelje u drugim evropskim gradovima. U belgijskom gradu Liježu, sinagoga je pretrpela oštećenja usled eksplozije tokom noći, ali nije bilo povređenih. Slično, u holandskom gradu Roterdamu napadnuta je sinagoga, a prema navodima vlasti, u vezi sa tim događajem uhapšene su četiri osobe.

U Sjedinjenim Američkim Državama, nedaleko od Detroita, muškarac je automobilom udario u sinagogu i izazvao požar. Prema izjavama američkih zvaničnika, osumnjičeni je ubrzo preminuo od samopovređivanja.

Serija napada na jevrejske i verske objekte dešava se u periodu povećanih tenzija nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, što su međunarodni zvaničnici više puta osudili. Evropske i nacionalne vlasti najavile su pojačane mere bezbednosti u blizini verskih institucija i nastavak istrage o svim incidentima.