Sud u Juti potvrdio delimičan javni pristup, dok odbrana traži isključenje kamera sa predstojećeg ročišta

Sud u Juti razmatrao je 13. marta 2026. godine zahteve za ograničenje javnog i medijskog pristupa sudskim dokumentima u predmetu protiv Tylera Robinsona, optuženog za ubistvo Charlieja Kirka. Sudija Tony Graf odbio je deo zahteva odbrane da određeni podnesci ostanu nedostupni javnosti, ali nije isključio mogućnost da pojedini delovi narednog ročišta budu zatvoreni za javnost.

Na ročištu je potvrđeno da će u aprilu biti održano novo saslušanje na kojem će advokati odbrane predstaviti argumente u prilog isključenju kamera, mikrofona i fotografa iz sudnice. Ovakav zahtev je usledio nakon što je odbrana istakla zabrinutost zbog pojačane pažnje medija, smatrajući da bi to moglo uticati na pravo optuženog na pravično suđenje.

Tužilaštvo, kao i zastupnici porodice žrtve i predstavnici medijskih organizacija, pozvali su sud da postupak ostane otvoren za javnost. Prema navodima iz sudnice, sudija Graf je naveo da će i dalje “odmeravati sve faktore” prilikom odlučivanja o eventualnom zatvaranju pojedinih delova narednog ročišta.

Tužilaštvo je potvrdilo da će tražiti izricanje smrtne kazne za Robinsona (22) koji je optužen za teško ubistvo u vezi sa događajem na kampusu Univerziteta Utah Valley u Oremu 10. septembra 2025. godine. Prema navodima tužilaštva, DNK dokazi povezuju Robinsona sa ubistvom Charlieja Kirka.

Na ročištu održanom 13. marta, odbrana je iznela stav da njihov zahtev za isključenje kamera treba ostati privatan, ali sudija nije prihvatio argumentaciju i odlučio je da taj dokument postane dostupan javnosti. Advokatica Staci Visser izjavila je da odbrana ne nastupa u sudu sa ciljem da utiče na mišljenje javnosti, već da zaštiti prava optuženog.

Robinson do sada nije izneo zvaničnu izjavu o krivici. Naredno ročište, na kojem će se raspravljati o uslovima prisutnosti medija i javnosti, zakazano je za april. Slučaj izaziva značajnu pažnju javnosti zbog prirode optužbe i ličnosti žrtve.

Sud u Juti nastavlja sa praćenjem ravnoteže između prava javnosti na informisanje i prava optuženog na pravično suđenje. Do daljeg, pojedina dokumenta i dalje će biti dostupna javnosti, dok će se o eventualnim ograničenjima odlučivati u narednom periodu.

Američka administracija ocenjuje mogućnost vojne zaštite tankera, dok su napadi u regionu potvrđeni i trgovina naftom poremećena

Američke vlasti razmatraju sprovođenje vojne operacije u cilju obezbeđivanja tankera koji prolaze kroz Ormuski moreuz, saopšteno je nakon što su u regionu Persijskog zaliva i Arapskog mora zabeleženi napadi na brodove. Prema izveštajima međunarodnih medija, od početka sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana pre dve nedelje, prijavljeno je više od deset napada na tankere i teretne brodove.

Zvaničnici Irana otvoreno su upozorili na moguće akcije prema brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz, ključnu pomorsku rutu koja povezuje Persijski zaliv sa svetskim okeanima. Kao rezultat rastuće nesigurnosti, većina tankera izuzev iranskih i kineskih, gotovo je obustavila tranzit kroz ovaj prolaz, dok su pojedini veliki arapski izvoznici nafte smanjili proizvodnju zbog ograničenih mogućnosti izvoza.

Prema podacima međunarodnih analitičara, kroz Ormuski moreuz prolazi oko 20% svetske nafte, a obustava saobraćaja značajno je uticala na globalno tržište. Cene nafte porasle su za oko 40% tokom poslednje dve sedmice, što se dovodi u vezu sa pretnjama po bezbednost pomorskih ruta i ograničenjem snabdevanja.

Predsednik SAD je izjavio da američka mornarica i saveznici mogu biti angažovani za pratnju tankera kroz moreuz ukoliko se to proceni kao neophodno. “Kada dođe vreme, SAD i partneri pružiće pratnju tankerima kroz Ormuski moreuz ukoliko bude potrebno. Nadam se da to neće biti neophodno, ali smo spremni da reagujemo”, rekao je američki predsednik novinarima početkom nedelje.

Vojni analitičari procenjuju da bi organizacija ovakve operacije predstavljala logistički i bezbednosni izazov, s obzirom na veličinu područja i složenost pomorskog saobraćaja. U prošlosti su slične operacije izvođene radi zaštite trgovačkih brodova tokom perioda pojačanih tenzija u regionu, ali aktuelna situacija ocenjuje se kao posebno napeta zbog intenziteta sukoba i pretnji koje dolaze iz više izvora.

Zvaničnici iz regiona i međunarodnih organizacija pozivaju na suzdržanost i diplomatsko rešenje, dok je bezbednost pomorskih ruta u fokusu pažnje globalne javnosti. Dosadašnji napadi na brodove nisu nezavisno verifikovani u svim slučajevima, a informacije o mogućim žrtvama ili materijalnoj šteti razlikuju se u izveštajima različitih izvora.

Sukob u Persijskom zalivu dodatno je destabilizovao energetsko tržište i izazvao zabrinutost među glavnim izvoznicima i uvoznicima nafte. Situacija se i dalje razvija, a iz američke administracije navode da pripreme za moguće operacije zaštite tankera već mogu biti u toku, ali konačna odluka još nije doneta.

Gradonačelnica Amsterdama potvrdila incident, istraga u toku, oštećenja ograničena prema zvaničnim navodima

Jevrejska škola u Amsterdamu pretrpela je oštećenja nakon eksplozije tokom noći, potvrdila je gradonačelnica Femke Halsema u saopštenju u subotu. Prema navodima lokalnih vlasti, eksplozivna naprava je postavljena uz spoljni zid objekta, a incident je zabeležen sigurnosnim kamerama. Policija je pokrenula istragu i u posedu je video materijala na kojem se vidi osoba koja postavlja eksploziv.

U izjavi za javnost, gradonačelnica Halsema naglasila je da povređenih u incidentu nije bilo i da su oštećenja na školi ograničenog obima. Istakla je i da je u poslednje vreme jevrejska zajednica u Amsterdamu sve češće suočena sa antisemitizmom, što je ocenila kao neprihvatljivo. “Škola mora biti mesto gde deca mogu pohađati nastavu u potpunoj sigurnosti. Amsterdam mora biti grad u kojem Jevreji mogu živeti bezbedno”, navodi se u njenoj izjavi.

Premijer Holandije Rob Jetten osudio je ovaj događaj putem društvenih mreža, navodeći da antisemitizam nema mesta u zemlji i najavio da će se uskoro sastati sa predstavnicima jevrejske zajednice. “Razumem bes i strah koji ovakav incident izaziva. Jevrejska zajednica u Holandiji mora se uvek osećati sigurno”, istakao je Jetten.

Eksplozija u Amsterdamu dogodila se nakon više napada na verske objekte ove nedelje u drugim evropskim gradovima. U belgijskom gradu Liježu, sinagoga je pretrpela oštećenja usled eksplozije tokom noći, ali nije bilo povređenih. Slično, u holandskom gradu Roterdamu napadnuta je sinagoga, a prema navodima vlasti, u vezi sa tim događajem uhapšene su četiri osobe.

U Sjedinjenim Američkim Državama, nedaleko od Detroita, muškarac je automobilom udario u sinagogu i izazvao požar. Prema izjavama američkih zvaničnika, osumnjičeni je ubrzo preminuo od samopovređivanja.

Serija napada na jevrejske i verske objekte dešava se u periodu povećanih tenzija nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, što su međunarodni zvaničnici više puta osudili. Evropske i nacionalne vlasti najavile su pojačane mere bezbednosti u blizini verskih institucija i nastavak istrage o svim incidentima.