EU potvrdila da neće slati vojne brodove, navodeći potrebu za diplomatskim rešenjem trenutne blokade ključnog pomorskog puta

Evropska unija saopštila je 17. marta 2026. godine da neće uputiti vojne brodove u Ormuzki moreuz, odgovarajući na javne pozive predsednika Sjedinjenih Američkih Država za zajedničku vojnu akciju radi ponovnog otvaranja ove važne pomorske rute. Zvaničnici EU naveli su da je prioritet nalaženje diplomatskog rešenja kako bi se omogućio nastavak slobodnog prolaza brodova i sprečilo dalje pogoršanje bezbednosne situacije u regionu.

Prema izjavama evropskih zvaničnika, članice EU nisu bile uključene u planiranje vojne operacije koju su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenule protiv Irana. Kao rezultat sukoba, saobraćaj kroz Ormuzki moreuz je značajno smanjen, a iranske snage su izvele više napada na ciljeve u Persijskom zalivu. Ova situacija dovela je do poremećaja u globalnom snabdevanju naftom, budući da oko petine svetskih isporuka sirove nafte prolazi upravo kroz ovaj prolaz.

Predsednik SAD je više puta javno zatražio od evropskih saveznika da pošalju ratne brodove radi zaštite komercijalnih brodova koji pokušavaju da prođu kroz moreuz. Međutim, šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kallas izjavila je za međunarodne medije da države članice nisu spremne da izlože svoje vojnike dodatnom riziku u ovoj oblasti. “Moramo pronaći diplomatske načine da održimo otvorenost ovog pomorskog puta kako ne bismo dodatno eskalirali sukob”, navela je Kallas.

Zvaničnici EU istakli su da je trenutni prioritet izbegavanje daljeg širenja konflikta i destabilizacije regiona. Apelovali su na sve strane da se uzdrže od akcija koje bi mogle voditi ka većem nasilju i da nastave sa pokušajima dogovora putem pregovora. Evropska unija je naglasila da ostaje posvećena bezbednosti pomorskih puteva i slobodnoj trgovini, ali smatra da je vojna eskalacija poslednja opcija.

Upozorenja na ekonomske posledice blokade Ormuzkog moreuza dolaze u trenutku kada su cene energenata na svetskom tržištu u porastu. Analitičari ističu da bi produžena blokada mogla imati uticaj na ekonomije širom sveta, posebno na zemlje koje zavise od uvoza nafte iz Persijskog zaliva.

EU je ranije učestvovala u misijama koje su imale za cilj obezbeđenje slobode plovidbe u kritičnim pomorskim rutama, ali u ovom slučaju insistira na tome da je diplomatsko rešenje najefikasnije. Razgovori evropskih predstavnika sa partnerima u regionu i međunarodnim organizacijama su u toku, sa ciljem smirivanja tenzija i obnavljanja normalnog saobraćaja kroz Ormuzki moreuz.

Sukob u Persijskom zalivu i dalje traje, a međunarodna zajednica prati razvoj događaja, pozivajući na uzdržanost i povratak dijalogu kao načinu rešavanja nesuglasica.

Prema podacima udruženja vozača, rast cena vezan je za poremećaje u snabdevanju izazvane sukobom u regionu Persijskog zaliva

Cene dizela u Sjedinjenim Američkim Državama dostigle su 5,04 dolara po galonu 17. marta 2026. godine, što je najviši nivo od decembra 2022. godine, prenose međunarodni mediji pozivajući se na podatke udruženja vozača. Ovaj rast cena dešava se u trenutku kada sukob na Bliskom istoku utiče na globalna energetska tržišta i snabdevanje naftom.

Prema poslednjim izveštajima, cena dizela porasla je sa 4,78 dolara po galonu iz prethodne nedelje i sa 3,65 dolara pre mesec dana. Stručnjaci za energetiku navode da je uzrok ovog rasta smanjena dostupnost nafte na globalnom tržištu nakon eskalacije sukoba u regionu Persijskog zaliva.

Cene nafte na svetskom tržištu, uključujući Brent, porasle su iznad 100 dolara po barelu. U izveštajima se navodi da su napadi na naftne i gasne objekte u zemljama proizvođačima, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, dodatno uticali na poremećaje u snabdevanju. Jedan od incidenata uključuje napad dronom na skladišni prostor u industrijskoj zoni Fudžajra, koji je izazvao požar i privremeno obustavio rad određenih postrojenja.

Pored toga, sukob je uzrokovao poremećaje u transportu nafte kroz moreuz Hormuz, kojim prolazi oko 20% svetske količine nafte. Kao odgovor na situaciju, predsednik SAD je razmatrao mogućnost vojnog obezbeđenja transporta nafte kroz ovu strateški važnu tačku, a zatražena je i podrška drugih država za ponovno uspostavljanje normalnog protoka brodova.

Eksperti za energiju ocenjuju da će cene goriva biti pod pritiskom dok god ne dođe do stabilizacije snabdevanja i nastavka redovnog transporta kroz moreuz Hormuz. “Dok ne dođe do značajnog nastavka protoka nafte kroz Hormuz, pritisak na rast cena goriva će verovatno ostati prisutan”, izjavio je stručnjak za naftno tržište iz jedne konsultantske kompanije.

Rast cena dizela ima direktan uticaj na transport, poljoprivredu i druge grane privrede u SAD, jer je dizel ključan energent za kamionski prevoz i industrijsku proizvodnju. Prema procenama ekonomskih analitičara, ove promene se mogu odraziti i na maloprodajne cene, troškove prevoza i širu ekonomiju.

Sukob u regionu Persijskog zaliva traje već više meseci i dovodi do čestih poremećaja u snabdevanju energentima na globalnom nivou. Situacija se i dalje prati, a stručnjaci upozoravaju na moguća dalja kolebanja cena u zavisnosti od razvoja događaja na Bliskom istoku.

Prema analizi tržišta, domaćinstva koja kupuju prvu nekretninu do 30. godine ostvaruju značajnu finansijsku prednost u odnosu na kasnije kupce

Prema podacima iz nedavne analize tržišta nekretnina, građani koji prvi put postanu vlasnici stana ili kuće do 30. godine života ostvaruju veći rast neto imovine do svoje 50. godine u poređenju sa onima koji kupuju nekretninu kasnije. Ova analiza zasniva se na istraživanju sprovedenom na osnovu dugoročnih podataka o prihodima i imovini domaćinstava.

U proseku, osobe koje su do 30. godine postale vlasnici nekretnine, do 50. godine poseduju veću neto imovinu u odnosu na one koji su prvi put ušli u vlasništvo u kasnijim decenijama života. Takođe, i domaćinstva koja kupuju nekretninu u periodu između 33. i 37. godine beleže veću neto imovinu do 50. godine nego oni koji tu odluku odlažu do kasnih četrdesetih.

Analitičari tržišta ističu da ranija kupovina nekretnine omogućava vlasnicima duži period za akumulaciju kapitala kroz potencijalni rast vrednosti nekretnine, kao i brže otplaćivanje glavnice kredita, što može rezultirati nižim ukupnim kamatama tokom vremena. Osim lične finansijske koristi, analiza ukazuje i na potencijalni uticaj na naredne generacije: deca odrasla u domaćinstvima vlasnika nekretnina pokazuju veću verovatnoću da i sami postanu vlasnici do 35. godine.

Istraživanje se oslanja na podatke iz dugoročnog panela o prihodima domaćinstava, koji prati ekonomske trendove i promene vlasništva kroz vreme.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da su prepreke za ulazak na tržište nekretnina danas značajne. Prema dostupnim podacima, srednja cena nekretnine značajno premašuje srednji godišnji prihod domaćinstava, čime se povećava finansijski prag za kupovinu. Analiza pokazuje da u većini američkih saveznih država i glavnom gradu, čak dve trećine domaćinstava nije u mogućnosti da priušti prosečnu cenu nove nekretnine. U nekim regionima, poput Nju Hempšira, procenat domaćinstava koja ne mogu da priušte novu nekretninu dodatno raste.

Navodi se i da su ekonomske prepreke za mlađe odrasle izraženije nego kod prethodnih generacija, što utiče na odlaganje velikih životnih odluka, uključujući kupovinu prvog doma. Ovi trendovi ukazuju na to da iako ranije sticanje vlasništva može doneti finansijsku korist na duži rok, mnogi mladi se suočavaju sa izazovima prilikom ulaska na tržište nekretnina.