Jednostavna priprema sa pilećim belim mesom ili povrćem, za lagan i ukusan obrok svakog dana

Krem bela čorba je pravi hit na trpezama širom Srbije i odličan izbor za sve žene koje žele da pripreme zdrav, brz i ukusan obrok za svoje najmilije ili goste. Bez obzira da li ste tek počeli da kuvate ili imate dugogodišnje iskustvo, ovaj recept je jednostavan, a rezultat vas neće izneveriti – jelo je prilagodljivo i ostavlja prostora za male izmene prema vašem ukusu.

Za pripremu krem bele čorbe ne treba mnogo vremena ni posebne kulinarske veštine. Ova čorba je idealna kao lagani ručak ili kao toplo predjelo za svečane večere. Najvažnije od svega je što su svi sastojci lako dostupni: pileće belo meso ili povrće za vegetarijansku verziju, šargarepa, krompir, crni luk, puter, brašno, pavlaka za kuvanje i osnovni začini.

Kuvanje započnite tako što ćete crni luk sitno iseći i propržiti na puteru dok ne omekša. Nakon toga dodajte šargarepu i krompir isečene na kockice, a ako želite bogatiji ukus, možete dodati i komade pilećeg belog mesa. Sve prelijte vodom ili bujonom i kuvajte dok povrće ne postane mekano. Kada su sastojci skuvani, čorbu izblendirajte kako biste dobili kremastu teksturu. Potom vratite na ringlu i po želji dodajte zapršku od brašna i putera ili pavlaku za kuvanje, u zavisnosti od željene gustine.

Začinite solju, biberom i seckanim peršunom, a za poseban ukus možete umešati i malo muskatnog oraščića. Čorbu kuvajte još nekoliko minuta da se svi ukusi povežu. Najbolje je da je poslužite dok je još topla, uz prepečene kockice hleba ili krutone.

Ovo jelo pokazuje da jednostavni recepti mogu biti veoma efektni i ostaviti utisak na goste i porodicu. Krem bela čorba je lagana, zasitna i uvek poželjna na svakoj trpezi, a lako se može prilagoditi vašim željama.

Svakodnevno uživanje u bademima, orasima i lešnicima dokazano smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti kod žena

Najnovija istraživanja, sprovedena na više od 80.500 ispitanika, otkrivaju da redovno konzumiranje orašastih plodova može značajno doprineti zdravlju srca kod žena. Bademi, orasi, lešnici, indijski i brazilski orah, kao i pistaći, bogati su mononezasićenim i polinezasićenim mastima – poznatim kao ‘dobre’ masti. Ove masti čuvaju elastičnost krvnih sudova i pomažu u snižavanju lošeg LDL holesterola, što je izuzetno važno za žene svih uzrasta. Orasi se posebno izdvajaju zbog visokog sadržaja omega-3 masnih kiselina koje dokazano smanjuju upalne procese u organizmu.

Profesor Montrija Supron, vođa istraživačkog tima i stručnjak za kardiovaskularno zdravlje, naglašava: “Oni koji su redovno unosili orašaste plodove imali su 14 odsto manji rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti i 19 odsto manji rizik od smrti od ishemijske bolesti srca u poređenju sa osobama koje su ih najmanje konzumirale.”

Žene koje su orašaste plodove uvrstile u ishranu umesto manje zdravih namirnica, poput crvenog mesa ili prerađevina, ostvarile su još značajnije benefite. Zamena jedne porcije ovih namirnica orašastim plodovima može smanjiti rizik od smrtnosti od srčanih bolesti za čak 44%, dok se rizik od smrti od ishemijske bolesti srca smanjuje za impresivnih 38%.

Orašasti plodovi imaju i dodatne prednosti: pomažu u regulaciji krvnog pritiska, podstiču raznovrsnost crevnog mikrobioma i povoljno utiču na nivoe holesterola – snižavaju LDL, a podižu HDL. Sve ove promene doprinose smanjenju rizika od kardiovaskularnih problema, što je od posebne važnosti za žene u menopauzi ili one sa porodičnom istorijom srčanih bolesti.

Iako su orašasti plodovi kalorični, stručnjaci preporučuju umeren unos – oko 28 grama dnevno – kao deo raznovrsne i balansirane ishrane. Neophodno je obratiti pažnju na moguće alergije ili specifična zdravstvena stanja.

Redovno uključivanje orašastih plodova u svakodnevne obroke može biti jednostavan korak ka dugoročnom očuvanju zdravlja srca i opšteg blagostanja žena svih generacija.

Povrćni napici i sok od gorke tikve mogu biti deo ishrane žena sa dijabetesom, ali unos mora biti strogo kontrolisan

Za žene koje žive sa dijabetesom, izbor napitaka može značajno uticati na nivo šećera u krvi i opšte zdravlje. Stručnjaci naglašavaju da određeni sokovi mogu biti sigurni, pod uslovom da se konzumiraju u precizno doziranim količinama i pažljivo biranim sastojcima. Najbolje opcije su napici od povrća sa niskim glikemijskim indeksom i bez dodatog šećera.

Endokrinolog dr Ivana Marković ističe da su sokovi od povrća, kao što su kombinacije krastavca, spanaća i celera, odličan izbor jer ne uzrokuju nagle skokove šećera i bogati su korisnim nutrijentima. Pored njih, sok od paradajza je takođe preporučljiv, jer ima malo prirodnog šećera i može se konzumirati kao blaži, slani napitak.

Posebno se izdvaja sok od gorke tikve (karele), koji sadrži aktivne materije poput karantina i polipeptida-p, poznatih po tome što imitiraju dejstvo insulina i mogu pomoći u snižavanju šećera u krvi. Ipak, dr Marković upozorava: “Efekat gorke tikve je blaži i nepredvidiv, pa ovaj sok može biti dopuna, a ne zamena za propisanu terapiju. Svaka promena režima ishrane mora biti dogovorena sa lekarom, posebno ako se koriste lekovi za dijabetes.”

Sok od nara, koji je bogat antioksidansima, može doprineti boljoj osetljivosti na insulin, ali se zbog sadržaja prirodnih šećera preporučuje u veoma malim porcijama. Najvažnije je izbegavati industrijske voćne sokove sa dodatim šećerom, kao i koncentrate od manga i grožđa, jer brzo podižu nivo glukoze u krvi.

Nutricionistkinja Jelena Petrović savetuje da kućno pripremljeni sokovi u najmanje 80% slučajeva budu od zelenog lisnatog povrća. Preporučuje se da deo pulpe ostane u napitku zbog vlakana koja usporavaju apsorpciju šećera, a idealna količina po porciji je 100 do 150 ml, bez dodatnog zaslađivanja. “Kada pravite sok, ostavite deo pulpe zbog vlakana koja usporavaju apsorpciju šećera. Preporučena količina po porciji je 100 do 150 ml, bez ikakvog dodatnog zaslađivanja”, naglašava ona.

Kombinovanje sokova sa zdravim mastima ili izvorima proteina može dodatno usporiti ulazak šećera u krvotok, što doprinosi stabilnijoj glikemiji. Stručnjaci takođe podsećaju da je konzumacija celog voća i povrća uvek bolji izbor, jer vlakna pomažu u održavanju sitosti i kontroli šećera.

Za osobe sa dijabetesom, pažljivo planiranje obroka i promišljen izbor napitaka mogu doprineti boljem kvalitetu života. Umerenost, konsultacije sa stručnjacima i oslanjanje na prirodne, nezaslađene napitke su ključni za svakodnevno funkcionisanje.