Lokalne službe potvrdile dve eksplozije na istoj ulici, istraga u toku, uzrok povezan sa prirodnim gasom prema zvaničnicima

Pet osoba je povređeno u eksplozijama koje su se dogodile u dve kuće na istoj ulici u severnom delu San Antonija u utorak uveče, potvrdile su lokalne vlasti. Eksplozije su se dogodile sa razmakom od nekoliko sati, a prema navodima Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja (NTSB), incidenti su povezani sa prirodnim gasom.

Prema izjavama zvaničnika, prva eksplozija dogodila se oko 18:00 po lokalnom vremenu, dok je druga usledila dva sata kasnije, u kući koja se nalazi dve kuće dalje od prve lokacije. San Antonijski vatrogasni komandir Valerie Frausto izjavila je da su se obe eksplozije desile dok su se ljudi nalazili unutar objekata.

“Druga eksplozija bila je vrlo slična prvoj. Krov je bio oštećen, a delovi zida i izolacije bili su razbacani po ulici”, navela je Frausto. Ona je potvrdila da je pet osoba, uključujući i jedno dete, prevezeno u bolnice sa povredama od opekotina. Prema informacijama koje su dostupne, tri člana jedne porodice — lokalni sveštenik, nastavnica i njihova ćerka tinejdžerka — povređeni su u prvoj eksploziji i nalaze se u stabilnom stanju. Stanje osoba povređenih u drugoj eksploziji nije precizirano.

NTSB je saopštio da će poslati tim istražitelja na mesto događaja kako bi utvrdili okolnosti, posebno zbog činjenice da evakuacija nije sprovedena između dve eksplozije. U saopštenju objavljenom na društvenim mrežama, NTSB je naglasio da će istraga obuhvatiti i pitanje bezbednosti nakon prve eksplozije.

Stanovnici naselja izjavili su da nisu primetili miris gasa nakon prve eksplozije i da nisu imali indicije o daljoj opasnosti. Prema rečima jednog od komšija, stanovnici kuće koja je kasnije eksplodirala bili su napolju zajedno sa ostalim komšijama i vatrogascima, ali su se vratili u svoj dom pre druge eksplozije.

Lokalne vlasti nisu iznele dodatne informacije o uzroku eksplozija, a istraga je u toku. Zvaničnici su apelovali na građane da sarađuju sa istražiteljima i da prijave sve informacije koje bi mogle biti od značaja za istragu. Nije objavljeno koliko kuća i stanovnika je potencijalno bilo ugroženo, niti da li su preduzete dodatne preventivne mere u širem području.

Državni sud doneo odluku dan nakon izglasavanja promene granica, vlasti najavile žalbu, situacija ostaje neizvesna

Državni sudija u Virdžiniji izdao je 22. aprila 2026. godine privremenu zabranu sprovođenja novih kongresnih mapa, dan nakon što su građani na referendumu izglasali predlog za promenu granica izbornih okruga. Odluku je doneo sudija Džek Hurli iz Okružnog suda u Tazvelu, navodeći da referendum nije ispunio određene ustavne zahteve države.

Sudija Hurli je u kratkom sudskom nalogu naveo da su svi glasovi za i protiv referenduma “neefikasni” i zabranio je državnim organima da potvrde rezultate glasanja ili preduzmu bilo kakve korake za sprovođenje novih mapa koje su usvojene od strane zakonodavnih tela. U obrazloženju, sudija je naveo da je referendum prekršio više odredbi državnog ustava, posebno ističući nepoštovanje obaveznog roka od 90 dana za javno obaveštavanje i navodeći da je pitanje upućeno biračima bilo “očigledno obmanjujuće”.

Državni tužilac Virdžinije, Džej Džons, najavio je da će podneti hitnu žalbu na ovu sudsku odluku. “Građani Virdžinije su izrazili svoj stav, i sudija ne treba da ima mogućnost da poništi glas naroda”, naveo je Džons u zvaničnoj izjavi. On je dodao da pravni tim države planira da brani rezultate referenduma pred višim sudovima.

Republikanski nacionalni komitet, koji je bio među više grupa koje su pokrenule sudski postupak protiv referenduma, pozdravio je sudsku odluku. Predsednik komiteta Džo Gruters izjavio je da odluka predstavlja “značajnu pobedu za stanovnike Virdžinije” i ocenio da je predlog o promeni mapa bio ustavno sporan.

Referendum o promeni granica izbornih okruga bio je deo šireg političkog procesa u Virdžiniji, gde su demokrate inicirale promene sa ciljem da određeni brojevi izbornih jedinica promene političku pripadnost. Prema navodima iz izveštaja, predlog je predviđao promene koje bi mogle uticati na najmanje četiri kongresna okruga.

Odluka suda o privremenoj zabrani primene novih mapa ostavlja pitanje granica izbornih okruga otvorenim do okončanja žalbenog postupka. Zvaničnici Virdžinije i dalje čekaju ishod žalbe, a konačna odluka o izbornoj geografiji očekuje se nakon daljeg sudskog razmatranja.

Zaposleni u Sekretarijatu za unutrašnju bezbednost opisali institucionalne izazove tokom produženog blokiranja, navodeći uticaj na svakodnevni rad

Tokom proteklih nedelja, američki Sekretarijat za unutrašnju bezbednost (DHS) suočen je sa značajnim izazovima usled delimičnog blokiranja rada savezne vlade, koje traje već 68 dana. Više desetina zaposlenih, uključujući državne službenike, uniformisano osoblje i zaposlene na prvoj liniji, izjavilo je da su osetili institucionalni pritisak uzrokovan ovom situacijom. Prema njihovim navodima, osećaju se zapostavljeno ne samo od strane Kongresa, već i celokupnog političkog sistema koji, po njihovom mišljenju, nema dovoljno razumevanja o tome kako DHS funkcioniše u svakodnevnom životu građana.

Uprava Sekretarijata za unutrašnju bezbednost obuhvata širok spektar zadataka, a produženo blokiranje je dovelo do improvizacija u svakodnevnim aktivnostima koje, prema izjavama zaposlenih, nisu viđene decenijama. U nekim slučajevima, softverske licence i pretplate, uključujući i softver za obradu dokumenata, nisu obnovljene, pa su zaposleni morali da se snalaze koristeći alternativne, često složene metode. U više kancelarija došlo je do nestašice osnovnih kancelarijskih potrepština, kao što su spajalice, papir, toner i mastilo za štampače. Zaposleni navode da su, zbog oskudice, bili prinuđeni da koriste obostrano stare papire za štampanje, kao i da razmenjuju potrepštine među različitim sektorima unutar sekretarijata.

Iako su ove poteškoće naizgled administrativne prirode, zaposleni ističu da takva situacija dodatno smanjuje moral i osećaj funkcionalnosti u instituciji čiji je zadatak da reaguje na pretnje i obezbedi bezbednost građana. Jedan od zaposlenih izjavio je da se uloga DHS-a uglavnom primeti tek kada dođe do problema, a trenutni izazovi doveli su, prema njegovim rečima, do “tačke pucanja” u svakodnevnom funkcionisanju.

Ovakva situacija je posledica šireg političkog neslaganja oko budžetskih pitanja, što je dovelo do delimičnog prekida finansiranja pojedinih saveznih agencija. Zaposleni su istakli da produženo blokiranje ne utiče samo na administrativne procese, već i na njihovu sposobnost da odgovore na zadatke koji su od značaja za nacionalnu bezbednost.

Organizacije koje nadgledaju rad saveznih službi upozorile su da bi dalji nastavak blokiranja mogao dodatno otežati rad DHS-a i drugih agencija, dok sindikati zaposlenih pozivaju na hitno rešenje ovog pitanja. Trenutno nema zvaničnih informacija kada bi blokiranje moglo biti okončano.