Zvaničnici potvrdili nagodbu u iznosu od 1,25 miliona dolara, slučaj vezan za nadzor tokom istrage iz 2016.

Administracija SAD postigla je nagodbu sa bivšim savetnikom izborne kampanje Karterom Pejdžom u vezi sa zahtevima koji su proistekli iz naloga za nadzor koje je Federalni istražni biro pribavio tokom istrage o stranim uticajima na predsedničke izbore 2016. godine. Prema informacijama iz izvora upoznatih sa pregovorima, postignut je dogovor o isplati 1,25 miliona dolara.

Prema dokumentima podnetim Vrhovnom sudu Sjedinjenih Američkih Država, pravni zastupnici su naveli da su obe strane pristale da reše potraživanja bivšeg savetnika prema američkoj vladi. U podnetom izveštaju navodi se da su pregovori vođeni povodom žalbe Kartera Pejdža na raniju odluku nižeg suda kojom je odbijen njegov tužbeni zahtev protiv Ministarstva pravde, Federalnog istražnog biroa i više bivših zvaničnika.

Među osobama koje su bile obuhvaćene tužbom nalazili su se bivši direktor Federalnog istražnog biroa, bivši zamenik direktora, kao i pojedini bivši zaposleni biroa, uz nekoliko nedefinisanih službenika. U zvaničnom dopisu advokata navodi se da nagodba ne obuhvata pojedinačne zahteve Kartera Pejdža prema određenim licima, već se odnosi isključivo na potraživanja prema vladi.

Istraga tokom koje je izdat nalog za nadzor odnosila se na navode o stranim uticajima na predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama 2016. godine. Tokom sudskog postupka, bivši savetnik je tvrdio da je bio neosnovano izložen merama nadzora, dok su predstavnici američkih institucija navodili da su postupali u skladu sa tadašnjim propisima i zakonima.

Prema dostupnim informacijama, postignuta nagodba znači da će potraživanja Kartera Pejdža protiv američke vlade biti povučena, dok će pravni postupci protiv pojedinih bivših zvaničnika biti razmatrani odvojeno. Slučaj je privukao pažnju javnosti zbog šireg konteksta istraga o aktivnostima tokom predsedničkih izbora 2016. godine.

Zvaničnih komentara učesnika postupka o daljim koracima za sada nema. Detalji o načinu isplate i raspodeli sredstava nisu objavljeni. Slučaj ostaje deo šireg procesa preispitivanja mera preduzetih tokom navedenih istraga.

Prema podacima istraživačke platforme, tempo povećanja kirija u Sjedinjenim Državama značajno je usporen, a prihodi građana zabeležili su brži rast u odnosu na troškove stanovanja

Tempo rasta zakupa stanova u Sjedinjenim Američkim Državama tokom marta zabeležio je najniži nivo u poslednjih nekoliko godina, pokazuju najnoviji podaci istraživačke platforme za nekretnine. Prosečna mesečna kirija u martu iznosila je 1.910 američkih dolara, što predstavlja rast od 1,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ovo je najsporiji godišnji rast cena zakupa od decembra 2020. godine, navodi se u analizi.

Stručnjaci ističu da je nakon perioda ubrzanog rasta cena zakupa posle pandemije, usporavanje usledilo kao posledica povećane ponude stanova, stabilizacije potražnje i ograničenja u pogledu pristupačnosti za zakupce. „Rast cena zakupa usporava kako nova ponuda ulazi na tržište, potražnja se stabilizuje, a ograničenja u pristupačnosti smanjuju moć određivanja cena na strani zakupodavaca“, navela je jedna od ekonomistkinja iz organizacije koja je sprovela istraživanje.

Analiza takođe pokazuje da su prihodi građana u martu rasli brže od troškova zakupa, što pojedinim zakupcima omogućava veći finansijski manevarski prostor. Kada je reč o pojedinim vrstama nekretnina, zakup porodičnih kuća porastao je za 2,5 odsto na godišnjem nivou, što je najsporiji rast od početka praćenja ovih podataka 2015. godine. Porodične kuće obuhvataju spojene ili delimično spojene redne kuće, duplekse, četvorospratnice i tzv. townhome-ove. Zakup stanova u višeporodičnim zgradama iznosio je 1.757 dolara u martu, što je rast od 1,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Među najvećim gradovima u SAD, najviše je došlo do spuštanja cena stanova za iznajmljivanje u Ostinu (Teksas), gde su kirije niže za 2,3 odsto u odnosu na mart prethodne godine. Pad cena od 1,6 odsto zabeležen je i u Tampi (Florida) i San Antoniju (Teksas).

I pored usporavanja rasta troškova stanovanja, podaci pokazuju da domaćinstva i dalje izdvajaju značajan deo svojih primanja na zakup. Medijalno domaćinstvo je u martu trošilo 26,5 odsto prihoda na kiriju. Prema istom izvoru, za komforno iznajmljivanje prosečnog stana čija je cena 1.910 dolara, potrebno je godišnje ostvariti prihod od najmanje 76.400 dolara, što je 35 odsto više u odnosu na period pre pandemije.

Od početka 2020. godine, zakup porodičnih kuća porastao je gotovo 45 odsto, dok je cena zakupa višeporodičnih stanova skočila za 28 odsto, pokazuju podaci istraživačke platforme. Ove promene ukazuju na nastavak visokog troška stanovanja za američka domaćinstva, uprkos aktuelnom usporavanju rasta kirija.

Nadležni organi sprovode istragu, porodica i komšije u neizvesnosti, kuća u Kiškunhalašu ostala prazna

Nestanak Atile Haška (48) i njegove tri ćerke starosti 8, 11 i 17 godina zabeležen je 10. aprila u Kiškunhalašu, gradu oko 40 kilometara od Subotice, prema policijskim izvorima. Od tada nema informacija o njihovom kretanju niti kontaktima sa porodicom i prijateljima.

Porodica je živela u porodičnoj kući u mirnom naselju, a nestanak je primećen kada su komšije uočile da niko od članova porodice nije viđen više od deset dana. Prema izjavama komšija, nisu primetili nikakve znake ranijeg odlaska ili priprema za putovanje, niti su članovi porodice najavili odlazak na odmor ili selidbu.

Atila Hašk je, zajedno sa ćerkama, poslednji put viđen u večernjim satima 10. aprila. Nakon razvoda sa bivšom suprugom, deca su ostala da žive sa ocem. Komšije navode da je porodica do tada živela skladno i bez incidenata.

Policija je pokrenula istragu i preduzela sve potrebne mere u cilju pronalaženja nestalih osoba. Za sada nije poznat razlog nestanka niti ima informacija koje bi ukazivale na pravac u kom su otišli.

“Istraga je u toku”, saopšteno je iz nadležnih organa. Porodica i komšije su u neizvesnosti i apeluju na sve koji imaju informacije da se obrate policiji.