Celer doprinosi hidrataciji i sadrži vitamine i antioksidanse, ali ne može zameniti uravnoteženu ishranu i stil života

Sok od celera poslednjih godina sve češće se nalazi u čašama žena širom sveta. Popularnost mu je porasla zahvaljujući društvenim mrežama, gde se često tvrdi da pomaže u „čišćenju“ organizma i ubrzava metabolizam. Ipak, stručnjaci naglašavaju da, iako je celer zaista bogat korisnim nutrijentima, nijedna namirnica ne može rešiti sve zdravstvene izazove sama.

Celer je izuzetno bogat vodom – između 85 i 95 odsto njegovog sastava čini voda, što ga čini odličnim saveznikom u svakodnevnoj hidrataciji. Sok od celera pruža i obilje vitamina i minerala neophodnih za žensko zdravlje: čaša od 300 mililitara sadrži oko 50 kalorija, 2 grama proteina, 9 grama ugljenih hidrata, 5 grama vlakana i 5 grama prirodnih šećera. Uz to, bogat je vitaminom K, folnom kiselinom, kalijumom i vitaminom C.

Jedan od posebnih sastojaka celera su biljna jedinjenja poznata kao ftalidi, koja mogu doprineti opuštanju zidova krvnih sudova, te blago sniziti visoki krvni pritisak. Vitamin C i flavonoidi, kao snažni antioksidansi, pomažu organizmu da se izbori sa oksidativnim stresom i upalama.

Iako se često može čuti da sok od celera „detoksikuje“ telo, nutricionistkinja Amber Somer ističe: „Sok od celera je zdrav napitak, ali ne može da poništi posledice loše ishrane niti da zameni zdrav način života.“ Ona objašnjava da jetra i bubrezi predstavljaju prirodni sistem detoksikacije tela, te da nijedno piće ne može zameniti raznovrsnu ishranu, fizičku aktivnost i kvalitetan san. Sok od celera može biti deo zdravih navika, ali nije magično rešenje za sve probleme.

Ukoliko želite da ga uključite u svoju svakodnevicu, najbolje je piti ga kao dodatak obrocima. Stručnjaci savetuju da obratite pažnju na celokupne navike: uravnotežena ishrana, dovoljan unos vode i redovno kretanje su ključni za dobro zdravlje. Dr Čubrilo preporučuje ženama koje imaju sporije varenje da posebnu pažnju obrate na unos vlakana, a celer je odličan izbor upravo zbog visokog sadržaja vlakana i vode.

Ipak, važno je imati na umu: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“ Samo stručnjak može dati preporuke prilagođene vašim potrebama. Pre značajnih promena u ishrani, obavezno se konsultujte sa nutricionistom ili lekarom, posebno ako imate hronične zdravstvene tegobe.

Na kraju, sok od celera može biti osvežavajući i koristan deo jelovnika, ali ne zamenjuje dobru ishranu i zdrav način života. Prava briga o zdravlju podrazumeva celovit pristup i dobre navike, a ne oslanjanje na jedan napitak.

Kardiolog savetuje koje voćke su najefikasnije za zdravlje srca i krvnih sudova kod žena

Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrtnosti među ženama širom sveta, a rizični faktori poput stresa, promena hormona i svakodnevnih životnih navika dodatno pojačavaju ovaj problem. Zato je pravilna ishrana izuzetno važna u prevenciji. Ugledni kardiolog dr Dejvid Min naglašava da redovno uvođenje određenih voćki u ishranu može imati snažan pozitivan uticaj na zdravlje srca. On izdvaja četiri voćke koje naučna istraživanja prepoznaju kao izuzetno korisne za smanjenje rizika od infarkta i moždanog udara.

Kardiovaskularne bolesti naročito pogađaju žene u Srbiji, posebno nakon menopauze, a često prođu neprepoznato na vreme. Pravilno odabrana hrana, bogata vlaknima i antioksidansima, ima značajnu ulogu u zaštiti srca. Voće je upravo takva namirnica, prepuna korisnih biljnih jedinjenja koja bi trebalo da budu redovan deo svakodnevnog menija.

Dr Dejvid Min preporučuje četiri voćke sa posebnim benefitima za srce i krvne sudove. “Jabuke su bogate vlaknima i antioksidansima. Zbog toga pomažu u kontroli krvnog pritiska i holesterola”, objašnjava dr Min i dodaje da redovno konzumiranje jabuka doprinosi fleksibilnosti krvnih sudova. Avokado je, po njegovim rečima, važan izvor zdravih masnoća. “Mononezasićene masne kiseline iz avokada snižavaju loš (LDL) holesterol, a povećavaju onaj dobar (HDL), što štiti srce”, ističe kardiolog.

Kada su u pitanju borovnice, stručnjak dodaje: “Borovnice sadrže mnogo antioksidanasa i vlakana. One pomažu da se smanji krvni pritisak, poboljša elastičnost arterija i podigne nivo HDL holesterola.” Uz to, borovnice štite ćelije od štetnog uticaja slobodnih radikala. Pomorandže, prema rečima dr Mina, predstavljaju odličan izvor vitamina C i flavanona. “Ova voćka sadrži biljna jedinjenja koja pozitivno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova”, dodaje on.

Žene mogu lako uključiti ove voćke u svakodnevnu ishranu: jabuka je praktična za užinu na poslu, avokado se može dodati u salate ili sendviče, borovnice su odličan izbor za doručak sa ovsenim pahuljicama, dok je pomorandža idealna kao lagan desert. Važno je napomenuti da nijedna namirnica sama ne garantuje zaštitu, ali kombinacija voća, balansirane ishrane i redovnog kretanja donosi najbolje rezultate za srce. Takođe, prestanak pušenja i upravljanje stresom dodatno umanjuju rizik od srčanih i moždanih udara. Svaka žena treba da vodi računa o izboru namirnica i svom zdravlju. Za preciznu dijagnozu ili savet, obratite se svom lekaru.

Umor, oticanje nogu i gubitak daha mogu biti prvi znaci srčanih problema – na vreme prepoznajte upozorenja

Mnoge žene, kako u Srbiji tako i širom sveta, sve češće se suočavaju sa srčanim oboljenjima, a prvi simptomi neretko ostaju neprimećeni. Dok većina očekuje oštar bol u grudima kao glavni signal, problemi sa srcem se kod žena često ispoljavaju kroz suptilnije tegobe koje lako pripišu svakodnevnom stresu, umoru ili godinama. Srčane bolesti su vodeći uzrok smrtnosti kod žena, pa je rano prepoznavanje simptoma od izuzetne važnosti. Ova oboljenja najčešće pogađaju dame starije od 50 godina, ali ni mlađe nisu pošteđene rizika, naročito u slučaju porodične predispozicije. Nažalost, žene često ignorišu prve znake jer nisu tipični ili se javljaju u blagoj formi.

Zamaranje koje ne prolazi ni nakon dobrog odmora može biti prvi signal za uzbunu. Ako primetite da ste iscrpljeni uprkos dovoljnom snu i da vam svakodnevni poslovi postaju zahtevni, obratite pažnju. Gubitak daha tokom aktivnosti koje ste ranije lako obavljali takođe može ukazivati na slabost srca. Oticanje stopala i članaka, posebno na kraju dana, kao i tragovi od čarapa, su razlozi za posetu lekaru. Bol ili grčevi u listovima dok hodate često se pripisuju starenju, ali ako nestaju čim zastanete, mogu značiti problem sa krvnim sudovima, što povećava opasnost od srčanih komplikacija.

Žene su često podložnije netipičnim simptomima srčanih oboljenja nego muškarci. Umor, teškoće sa snom, mučnina ili nejasna nelagodnost mogu biti jedini znaci upozorenja. Hormonske promene u menopauzi dodatno povećavaju rizik, zbog čega je važno da žene prate promene na svom telu i ne zanemare ni najmanje tegobe.

Kardiolog dr Milena Jovanović naglašava: “Mnoge žene ne povezuju umor, oticanje ili kratak dah sa srcem. Zato često dolaze lekaru kasno, tek kada nastupe ozbiljne komplikacije.”

Ako primetite više ovih simptoma ili se oni ponavljaju, potrudite se da što pre posetite lekara. Pravovremena dijagnostika može znatno smanjiti rizik od ozbiljnih posledica, kao što su srčani udar ili slabost srca. Redovno kontrolišite krvni pritisak i nivo šećera u krvi, uvedite umereno vežbanje i zdravu ishranu bogatu povrćem, a izbegavajte pušenje.

Imajte na umu da nijedan od navedenih simptoma ne znači nužno srčanu bolest, ali njihova upornost ili kombinacija zahtevaju pažnju. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”, podvlači dr Milena Jovanović. Pravovremena reakcija može sačuvati vaše zdravlje i kvalitet života.