Stručnjaci savetuju otvoren razgovor o higijeni pre uvođenja dezodoransa, posebno u pubertetu

Sve više roditelja se pita u kom uzrastu je prikladno da njihovo dete počne sa upotrebom dezodoransa, posebno kada primete prve promene vezane za pubertet. Dečji lekari podsećaju da pubertet kod devojčica može nastupiti između osme i trinaeste godine, dok je kod dečaka to obično između devete i četrnaeste. Prvi znaci puberteta – poput pojačanog znojenja, drugačijeg mirisa tela, akni ili rasta dlaka – mogu se pojaviti i pre tog uzrasta, što dodatno zabrinjava roditelje.

Pre nego što detetu ponudite dezodorans, preporučuje se da roditelji najpre razgovaraju s njim o ličnoj higijeni. Stručnjaci savetuju nežan i podržavajući pristup, kao što je: “Izgleda da se tvoje telo menja, primećuješ li to? Kako ti se čini?”, navodi pedijatar dr Ana Petrović, koja ističe da je korisno podeliti i svoja iskustva, kako bi dete shvatilo da su promene u pubertetu sasvim normalne.

Za decu koja su mlađa ili tek ulaze u adolescenciju, stručnjaci podvlače važnost svakodnevne higijene. Redovno pranje tela, sa naglaskom na pazuhe, prepone i stopala, najčešće je sasvim dovoljno da se spreči neprijatan miris. Rutine poput tuširanja, pranja lica i nogu mogu se usvojiti već od najranijeg uzrasta, čime se razvijaju zdrave navike pre nego što se pojave prvi znaci puberteta.

Kada je u pitanju tuširanje, savetuje se da deca posebnu pažnju obrate na delove tela gde se koža dodiruje, kao što su pazusi, međunožje i analna regija. Genitalnu oblast treba prati vodom od napred ka nazad, a noge i prostor između prstiju dobro oprati i osušiti. Tuširanje je preporučljivije od kupanja, jer bolje uklanja nečistoće sa kože.

Dezodorans se uvodi tek kada svakodnevna higijena više ne može da kontroliše neprijatne mirise, što se uglavnom dešava kod starijih adolescenata. Tada je važno birati blage dezodoranse, bez agresivnih sastojaka, i detetu objasniti kako se pravilno koristi. Stručnjaci ističu da bi adolescenti trebalo da preuzmu odgovornost za svoju higijenu najkasnije do 13. ili 14. godine.

Roditelji su tu da pruže podršku i budu vodiči kroz promene koje donosi odrastanje, kako bi deca razvila dobre navike i samopouzdanje u tom periodu.

Stručnjaci upozoravaju: pravilno čuvanje mlečnih proizvoda, supa, sirovih jaja i mesa smanjuje rizik po zdravlje

Bezbednost hrane u domaćinstvu je tema od posebnog značaja, naročito za žene koje vode brigu o ishrani porodice. Najnoviji saveti stručnjaka za čuvanje namirnica otkrivaju da određene vrste hrane nikako ne bi trebalo držati u plastičnim posudama, iako su one praktične i lako dostupne. Mlečni proizvodi kao što su mleko, jogurt, pavlaka i sirevi posebno su osetljivi – skloni su promenama ukusa i teksture kada su u plastici, naročito ako su bili topli ili nisu odmah stavljeni u frižider. Dr Snežana Petrović, specijalista za higijenu ishrane, ističe: “Staklene posude su mnogo sigurniji izbor za mlečne proizvode, jer ne reaguju sa hranom i omogućavaju stabilnije čuvanje.”

Još jedna česta greška je sipanje vrelih supa i čorbi direktno u plastične kutije. Visoka temperatura ubrzava oslobađanje hemikalija kao što je bisfenol A iz plastike, što može preći u hranu. Preporučuje se da se jela prvo ohlade, a zatim čuvaju u staklenim ili posudama otpornim na toplotu.

Sirova jaja i domaći sosovi na bazi jaja, poput majoneza i holandez sosa, predstavljaju dodatni rizik ako se čuvaju u plastičnim kutijama, naročito ako su posude već korišćene i imaju mikropukotine u kojima se lako nakupljaju bakterije. Isto važi i za sirovo meso i ribu – postoji opasnost od širenja bakterija i unakrsne kontaminacije, naročito ako se iste plastične posude koriste za više vrsta hrane.

Voće i povrće takođe brže gube svežinu i menjaju teksturu u plastičnim kutijama zbog nedostatka cirkulacije vazduha, iako ne predstavljaju direktan zdravstveni rizik. Staklene posude ili pamučne kese su bolja opcija jer omogućavaju „disanje“ namirnica i duže održavaju svežinu.

Ipak, plastične posude mogu biti korisne za transport jela koja su stabilna, poput pirinča, testenine, mahunarki ili pečenog mesa bez soseva. Kada je reč o podgrevanju hrane u mikrotalasnoj pećnici, savetuje se da se plastika izbegava, a prednost daje staklu ili keramici. Pravilno biranje ambalaže pomaže da hrana traje duže i smanjuje rizik po zdravlje, predstavljajući jednostavan korak ka sigurnijoj i zdravijoj ishrani cele porodice.

Iznenadne temperaturne promene u martu mogu doneti tegobe ženama, posebno onima sa hroničnim oboljenjima i meteoropatama

Mart donosi promenljivo vreme, s hladnim jutrima i mogućim slabim mrazom, dok temperature tokom dana rastu. Ove brze oscilacije između hladnoće i toplijih perioda mogu biti izazovne za žene, naročito one sa hroničnim bolestima ili sklonim meteoropatiji. Jutarnji mraz može izazvati tegobe kod osoba sa kardiovaskularnim i respiratornim problemima, jer hladan vazduh utiče na krvni pritisak i disajne puteve. Stručnjaci preporučuju slojevito oblačenje i izbegavanje naglih izlazaka na hladnoću odmah nakon ustajanja, pogotovo za rizične grupe.

Prema rečima dr Ivane Novaković: „U ranim satima dan je najizazovniji za hronične bolesnike, jer telo teško podnosi promene temperature.“

Žene koje su meteoropate mogu osetiti simptome kao što su glavobolja, iritacija, umor ili slabija koncentracija, ali ove tegobe obično brzo prolaze dok se organizam prilagođava novim vremenskim uslovima. Dobra vest je da, kako dan odmiče i sunce bude prisutno duže, biometeorološke prilike postaju povoljnije, što može doprineti boljem raspoloženju i opštem zdravlju.

Duži sunčevi intervali u martu podstiču energiju i motivišu na boravak napolju i umerenu fizičku aktivnost. Preporučuje se kretanje na svežem vazduhu, ali uz zaštitu od hladnoće u ranim satima dana. Starije žene i one sa hroničnim tegobama trebalo bi da nose više slojeva odeće, redovno uzimaju terapiju, piju dovoljno tečnosti i izbegavaju naporne aktivnosti u najhladnijem delu dana. Pratiti svoje zdravstveno stanje i na vreme reagovati na tegobe je izuzetno važno.

Uz pažljivu pripremu i brigu o sebi, moguće je lakše podneti martovske temperaturne razlike i iskoristiti sunčane dane za jačanje fizičkog i mentalnog zdravlja.