Microsoft uvodi opciju za produžavanje pauze na ažuriranja u trajanju od 35 dana, sa mogućnošću ponovnog produženja bez ograničenja

Microsoft je najavio značajne izmene u načinu na koji korisnici Windows 11 sistema upravljaju automatskim ažuriranjima. Na zvaničnom blogu kompanije, objavljeno je da će korisnici sada moći da pauziraju Windows update-ove u intervalima od 35 dana, ali i da nastave produžavanje te pauze koliko god puta žele. Ova funkcija je trenutno dostupna korisnicima u okviru Windows Insider programa, tačnije u Dev i Experimental kanalima.

Nova opcija za upravljanje update-ovima odgovor je na dugogodišnje zahteve korisnika za većom kontrolom nad ažuriranjima, kako bi se izbegle neplanirane prekide tokom važnih sastanaka ili igranja. Do sada je postojalo ograničenje na pauziranje update-ova jednom u trajanju od 35 dana, nakon čega je instalacija bila obavezna. Sada, nakon isteka svakog perioda od 35 dana, korisnici mogu odmah ponovo aktivirati pauzu, što praktično znači da mogu odlagati instaliranje update-ova na neodređeno vreme, sve dok sami ne odluče kada će ih preuzeti i instalirati.

Iako Microsoft preporučuje redovno ažuriranje sistema zbog bezbednosnih unapređenja i ispravki kritičnih grešaka, kompanija ističe da je odluka o vremenu instalacije sada potpuno u rukama korisnika. Osim fleksibilnosti oko ažuriranja, Microsoft uvodi i mogućnost gašenja ili restartovanja Windows 11 uređaja bez potrebe da se prvo instaliraju update-ovi, što je još jedna kvalitetna promena u svakodnevnom korišćenju sistema.

Ova poboljšanja dolaze nakon što je Microsoft ranije omogućio korisnicima da preskoče update-ove tokom inicijalnog podešavanja novih Windows uređaja. Sve promene trenutno su dostupne samo za korisnike Windows Insider programa, dok se širi rollout za sve korisnike očekuje po završetku testiranja i evaluacije povratnih informacija iz zajednice.

Odbor koji usmerava rad Nacionalne fondacije za nauku ostao bez više članova, rasprava o posledicama za naučnu zajednicu

Administracija Donalda Trumpa smenila je više članova Nacionalnog naučnog odbora (NSB), ključnog tela koje definiše politike Nacionalne fondacije za nauku (NSF), nezavisne američke agencije zadužene za raspodelu oko 25 odsto državnog finansiranja za istraživanja na univerzitetima i koledžima širom SAD. Prema informacijama iz više izvora iz industrije, tačan broj razrešenih članova još nije poznat, ali su pojedini članovi odbora primili zvanično obaveštenje o trenutnom prekidu mandata.

Nacionalni naučni odbor ima do 25 članova, a trenutno ih je bilo 22, nakon što je prošle godine bivši direktor NSF-a, Sethuraman Panchanathan, iznenada podneo ostavku. NSB ima centralnu ulogu u postavljanju pravaca i strategija u finansiranju naučnih i inženjerskih istraživanja, a tokom više od 75 godina postojanja fondacija je podržala razvoj tehnologija kao što su MRI aparati i mobilni telefoni.

Ova iznenadna smena izazvala je burne reakcije u američkoj naučnoj i političkoj javnosti. Kongresmenka Zoe Lofgren, koja je i rangirani član Odbora za nauku, svemir i tehnologiju Predstavničkog doma, izjavila je da je odluka “još jedan korak predsednika koji šteti nauci i inovacijama u Americi”. Lofgren je dodala da ovakve poteze ne smatra iznenađenjem, imajući u vidu dosadašnji odnos administracije prema NSF.

Nije poznato da li će biti održan sledeći redovan sastanak odbora, zakazan za 5. maj, a iz NSB-a nisu zvanično komentarisali situaciju. Istraživačka zajednica zabrinuta je zbog moguće nesigurnosti u strateškom vođenju NSF-a, posebno imajući u vidu značaj ove institucije za finansiranje ključnih naučnih projekata u SAD-u.

Nacionalna fondacija za nauku ostaje jedan od najvažnijih izvora podrške za istraživanja iz oblasti nauke i inženjerstva, a ovakva dešavanja mogu imati dugoročne posledice na američki inovacioni ekosistem. Dalje informacije očekuju se nakon zvaničnih saopštenja odbora ili fondacije.

Denza Z sa više od 1.000 KS debitovao na Beijing Auto Show-u, evropska premijera najavljena za jul

Kineski proizvođač električnih vozila BYD predstavio je svoj najnoviji hiperautomobil Denza Z na Beijing Auto Show-u, najavivši da će kabriolet verzija prvo biti dostupna evropskim kupcima. Denza Z, razvijen kroz BYD-ovu podmarku Denza, dolazi sa električnim pogonom koji razvija više od 1.000 konjskih snaga. Prema informacijama iz industrije, model je sposoban da ubrza od 0 do 100 km/h za manje od dve sekunde, što ga svrstava u vrh električnih hiperautomobila, rame uz rame sa modelima poput Rimac Nevera.

Denza Z je prvi put prikazan kao koncept prošle godine na sajmu automobila u Šangaju, a sada je potvrđeno da će serijski model biti četvorosed, dostupan u hard-top, kabriolet i “track” (staza) konfiguracijama. Ipak, kompanija još nije objavila pune tehničke specifikacije, pa razlike između ovih verzija ostaju nepoznate. BYD je potvrdio da će Denza Z koristiti inteligentni sistem oslanjanja DiSus-M, tehnologiju sličnu Magnetic Ride Control-u koji koristi Chevrolet Corvette, kao i sistem brzog punjenja Flash Charging.

Dodatno, automobil će imati neke od funkcija viđenih kod BYD YangWang U9 modela, uključujući autonomnu vožnju i mogućnost izvođenja tzv. “tank turning” manevra, gde se vozilo okreće oko svoje ose. Posebno je zanimljivo da je BYD odlučio da lansira Denza Z najpre u Evropi, sa premijernom vožnjom na prestižnom Goodwood Festival of Speed u Velikoj Britaniji u julu. Cena za Denza Z još uvek nije objavljena, ali se očekuje da će model biti dostupniji od prethodnog BYD hiperautomobila iz YangWang serije, koji je bio ograničen na samo 30 primeraka.

BYD-ova strategija da evropski tržišni debi da prednost naglašava rastuću ambiciju kineskih proizvođača na globalnom tržištu električnih vozila, posebno u segmentu luksuznih i performansnih automobila. Očekuje se da će više informacija o specifikacijama, cenama i dostupnosti Denza Z modela biti objavljeno bliže datumu evropske premijere.