Američke vlasti planiraju proširenje satelitske mreže za praćenje raketa, dok budžetska ograničenja utiču na dinamiku realizacije

Svemirske snage Sjedinjenih Američkih Država zatražile su gotovo 5 milijardi dolara (oko 550 milijardi dinara) za razvoj i proširenje satelitske arhitekture u cilju praćenja hipersoničnih raketa u fiskalnoj 2027. godini, prema zvaničnim budžetskim dokumentima. Program, poznat kao “zlatna kupola”, predstavlja odgovor na nove hipersonične projektile koje razvijaju Rusija i Kina, čije je detektovanje konvencionalnim zemaljskim radarima otežano.

Najveći deo traženih sredstava, 3,56 milijardi dolara (oko 390 milijardi dinara), namenjen je izgradnji konstelacije satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO). Ovi sateliti su pozicionirani bliže Zemlji i osmišljeni su da beleže toplotne tragove koje ostavljaju hipersonične rakete tokom prolaska kroz atmosferu. Pored već planiranih 32 satelita, predviđeno je lansiranje još 54 tokom 2027. godine. Takođe, planirano je i lansiranje osam svemirskih letelica u okviru eksperimentalnog programa “FU fajter”, čiji je cilj testiranje naprednih optičkih senzora za detekciju ciljeva pri ekstremnim brzinama.

Za srednju Zemljinu orbitu (MEO), traži se dodatnih 1,41 milijardu dolara (oko 155 milijardi dinara) kako bi se formirao drugi sloj satelitskog sistema. Ovi sateliti pokrivaju šira područja i služe kao ključna veza za prenos podataka između sistema za rano upozorenje i zemaljskih odbrambenih sistema. Prvih 12 satelita razvija kompanija “Milrenijum spejs sistems”, a lansiranje se očekuje krajem 2027. godine.

Međutim, prema zvaničnim informacijama, realizacija druge serije MEO satelita, koju je poverena kompaniji “BAE sistems”, trenutno je odložena zbog budžetskih rezova u Kongresu. Pojedini članovi zakonodavnog tela izražavaju zabrinutost u pogledu ukupnih troškova i efikasnosti ovog obimnog svemirskog programa.

“Planovi za proširenje satelitske konstelacije i dalje se prilagođavaju aktuelnim budžetskim ograničenjima”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Uprava univerziteta potvrdila dogovor sa većinom tužilaca, povlačenje tužbi očekuje se nakon finalizacije sporazuma

Univerzitet Ohajo postigao je u sredu preliminarnu nagodbu vrednu približno 100 miliona dolara sa stotinama bivših studenata i sportista koji su podneli tužbe zbog navoda o seksualnom zlostavljanju od strane univerzitetskog lekara. Ova odluka usledila je nakon višegodišnjih pravnih procesa u kojima su bivši studenti tvrdili da je dr Ričard Štraus, koji je radio na univerzitetu od 1978. do 1998. godine, zloupotrebljavao svoj položaj.

Zvaničnici univerziteta navode da je tokom sastanka Upravnog odbora potvrđena preliminarna nagodba sa svim osim jednim od 280 tužilaca koji su još uvek bili deo aktivnog sudskog procesa. Prema rečima predsednika univerziteta Ravi Bellamkonda, rešenje ovog slučaja važno je za zajednicu i predstavlja korak napred. Bellamkonda je istakao zahvalnost prema bivšim studentima zbog njihovog iskazanog integriteta i volje da podele svoja iskustva.

Dr Štraus je preminuo 2005. godine. Prethodno je nezavisna istraga zaključila da su pritužbe na njegovo ponašanje postojale još od 1979. godine, ali da tadašnje uprave nisu preduzele adekvatne mere. U zajedničkom saopštenju, univerzitet i tužioci izrazili su zahvalnost posrednicima i naveli da rade na razradi detalja nagodbe.

Ova nagodba dolazi nakon što je univerzitet prethodnih godina već postigao dogovore sa 317 drugih tužilaca u ukupnom iznosu većem od 61 milion dolara. Mnogi od tih dogovora ostali su poverljivi, a identiteti pojedinih bivših sportista nisu javno objavljeni. Slučaj Štraus izazvao je značajnu pažnju javnosti i doprineo širem preispitivanju politika univerziteta u vezi sa zaštitom studenata.

Konačna potvrda sporazuma očekuje se nakon što se utvrde svi detalji, čime bi se, prema navodima uprave, zatvorilo jedno teško poglavlje u istoriji univerziteta. Uprava je navela da će univerzitet nastaviti da pruža podršku bivšim studentima koji su bili pogođeni ovim slučajem.

Pravni tim Southern Poverty Law Center zatražio objašnjenje od Ministarstva pravde nakon što je nezvanična verzija optužnice dospela u javnost

Southern Poverty Law Center (SPLC) obratio se saveznom sudiji sa zahtevom da razmotri uvođenje sankcija protiv federalnih tužilaca, nakon što je Ministarstvo pravde SAD podelilo nezvaničnu i nepotpisanu kopiju dopunjene optužnice novinarima. Ovaj zahtev je podnet u sredu, dan nakon što je Ministarstvo pravde objavilo da je podnelo novu optužnicu protiv SPLC, u kojoj se navode dodatne tvrdnje o navodnom korišćenju donacija za infiltraciju u grupe koje su klasifikovane kao ekstremističke.

Prema navodima iz optužnice, sredstva su navodno korišćena za nabavku materijala za paljenje krstova i izradu uniformi, šešira i drugih predmeta povezanih sa određenim grupama. U dopunjenoj optužnici nisu dodata nova imena optuženih, a zadržano je ukupno 11 tačaka, uključujući optužbe za elektronsku i bankarsku prevaru, kao i za udruživanje radi pranja novca. Ove optužbe su već bile navedene u prvobitnoj optužnici iz aprila, u kojoj je SPLC optužen da je isplaćivao informatore u ekstremističkim grupama bez prethodnog obaveštavanja donatora ili banaka o toj praksi.

Advokati SPLC izneli su u sudskim podnescima tvrdnje da je nezvanična kopija nove optužnice bila prosleđena medijima pre nego što je zvanično postala deo sudske evidencije, što bi moglo biti u suprotnosti sa federalnim pravilima o poverljivosti porotničkog postupka. Zatraženo je od suda da Ministarstvo pravde objasni razloge za takvo postupanje i da predoči sve okolnosti pod kojima je optužnica dospela u javnost pre zvanične objave.

U ovom trenutku, Ministarstvo pravde nije javno komentarisalo navode iz podneska SPLC niti eventualne interne istrage u vezi sa deljenjem dokumenta. Sud još nije doneo odluku o zahtevu za sankcionisanje ili o eventualnim daljim merama u ovom slučaju.

Dopunjena optužnica i dalje je fokusirana na navode o zloupotrebi sredstava i prikrivanju informacija od donatora i finansijskih institucija. Proces protiv SPLC je u toku, a očekuje se da će sud u narednom periodu razmatrati podnete zahteve obe strane.

Ova situacija privukla je pažnju pravnih posmatrača zbog pitanja o postupanju sa poverljivim sudskim dokumentima i potencijalnom uticaju na fer proces. Dalji razvoj događaja zavisiće od odluka suda i odgovora Ministarstva pravde na iznete tvrdnje SPLC.