Connect with us

Svet

Svemirske snage SAD traže sredstva za satelitski sistem protiv hipersoničnih projektila

Američke vlasti planiraju proširenje satelitske mreže za praćenje raketa, dok budžetska ograničenja utiču na dinamiku realizacije

Objavljeno pre

2 meseca

,

Foto Izvor:

Američke vlasti planiraju proširenje satelitske mreže za praćenje raketa, dok budžetska ograničenja utiču na dinamiku realizacije

Svemirske snage Sjedinjenih Američkih Država zatražile su gotovo 5 milijardi dolara (oko 550 milijardi dinara) za razvoj i proširenje satelitske arhitekture u cilju praćenja hipersoničnih raketa u fiskalnoj 2027. godini, prema zvaničnim budžetskim dokumentima. Program, poznat kao „zlatna kupola“, predstavlja odgovor na nove hipersonične projektile koje razvijaju Rusija i Kina, čije je detektovanje konvencionalnim zemaljskim radarima otežano.

Najveći deo traženih sredstava, 3,56 milijardi dolara (oko 390 milijardi dinara), namenjen je izgradnji konstelacije satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO). Ovi sateliti su pozicionirani bliže Zemlji i osmišljeni su da beleže toplotne tragove koje ostavljaju hipersonične rakete tokom prolaska kroz atmosferu. Pored već planiranih 32 satelita, predviđeno je lansiranje još 54 tokom 2027. godine. Takođe, planirano je i lansiranje osam svemirskih letelica u okviru eksperimentalnog programa „FU fajter“, čiji je cilj testiranje naprednih optičkih senzora za detekciju ciljeva pri ekstremnim brzinama.

Za srednju Zemljinu orbitu (MEO), traži se dodatnih 1,41 milijardu dolara (oko 155 milijardi dinara) kako bi se formirao drugi sloj satelitskog sistema. Ovi sateliti pokrivaju šira područja i služe kao ključna veza za prenos podataka između sistema za rano upozorenje i zemaljskih odbrambenih sistema. Prvih 12 satelita razvija kompanija „Milrenijum spejs sistems“, a lansiranje se očekuje krajem 2027. godine.

Međutim, prema zvaničnim informacijama, realizacija druge serije MEO satelita, koju je poverena kompaniji „BAE sistems“, trenutno je odložena zbog budžetskih rezova u Kongresu. Pojedini članovi zakonodavnog tela izražavaju zabrinutost u pogledu ukupnih troškova i efikasnosti ovog obimnog svemirskog programa.

„Planovi za proširenje satelitske konstelacije i dalje se prilagođavaju aktuelnim budžetskim ograničenjima“, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

SpaceX-ov Super Heavy-Starship uspešno lansiran u ključnom test letu

Raketa visoka 397 stopa izvela spektakularni let sa 33 Raptor motora.

Objavljeno pre

2 sata

,

jul 25, 2026

Objavio:

SpaceX-ov Super Heavy-Starship uspešno lansiran u ključnom test letu – SpaceX lansiranje rakete

Raketa visoka 397 stopa izvela spektakularni let sa 33 Raptor motora.

Impresivno lansiranje iz Teksasa

SpaceX je u četvrtak uspešno lansirao svoju trinaestu raketa Super Heavy-Starship, koja je izvela impresivan let. Lansiranje je obavljeno iz SpaceX-ove baze Starbase u Teksasu u 17:51 po lokalnom vremenu, pred očima brojnih stanovnika i turista koji su svedočili ovom događaju. Raketa, koja koristi 33 metanom pokretana Raptor motora, uzletela je uz pomoć oko 16 miliona funti potiska.

Detalji o test letu

Prvi pokušaj lansiranja 16. jula prekinut je zbog tehničkih problema sa četiri motora, ali su ti problemi uspešno rešeni. Nakon što su niski oblaci uzrokovali odgodu od 24 sata, raketa je konačno poletela u petak. Sve 33 motora prve faze su radile normalno, a raketa se probijala kroz uglavnom čisto nebo. Ovo je bio drugi test let treće generacije Super Heavy-Starship rakete, koji gradi na iskustvima stečenim tokom prvog leta ‘V3’ rakete u maju, kada je pojačivač promašio svoju metu, a Starship doživeo rani kvar motora.

Pročitaj još

Svet

Substanca u kombiju Meksikanca ubijenog od strane ICE nije droga, kaže tužilac

Nakon analize, potvrđeno je da substanca pronađena u kombiju nije ilegalna droga.

Objavljeno pre

2 sata

,

jul 25, 2026

Objavio:

Substanca u kombiju Meksikanca ubijenog od strane ICE nije droga, kaže tužilac

Nakon analize, potvrđeno je da substanca pronađena u kombiju nije ilegalna droga.

Detalji incidenta

Substanca pronađena u radnom kombiju Meksikanca koji je ubijen od strane agenta Imigracione i carinske službe (ICE) testirana je i pokazala se negativnom na prisustvo ilegalnih droga, izjavio je glavni tužilac u Hjustonu. Ovaj događaj baca novo svetlo na slučaj Lorenza Salgada Arauja, građevinskog radnika koji je živeo u SAD 35 godina i koji je smrtno stradao tokom pokušaja saobraćajne kontrole.

Reakcije i implikacije

Tužilaštvo je odbacilo tvrdnje federalnih zvaničnika da je u vozilu najverovatnije bila metanfetamin. Ovaj razvoj događaja mogao bi imati značajan uticaj na dalji tok istrage i percepciju javnosti o postupcima ICE agenata. Drugi muškarci koji su bili u kombiju i dalje su u pritvoru ICE, osporavajući navode da je Araujo „oružao“ svoje vozilo.

Pročitaj još

Svet

Tramp naredio postavljanje upozorenja o ‘netačnim’ informacijama ispred muzeja Smithsonian

Nove table će upozoravati posetioce na kontroverzne interpretacije američke istorije.

Objavljeno pre

3 sata

,

jul 25, 2026

Objavio:

Tramp naredio postavljanje upozorenja o 'netačnim' informacijama ispred muzeja Smithsonian – Tramp Smithsonian upozorenje

Nove table će upozoravati posetioce na kontroverzne interpretacije američke istorije.

Trampova direktiva izazvala polemike

Predsednik Donald Tramp izdao je naredbu o postavljanju upozoravajućih znakova ispred Nacionalnog muzeja američke istorije Smithsonian, navodeći da muzej prikazuje ‘netačne’ informacije o američkoj istoriji. Ova odluka dolazi nakon objavljivanja izveštaja Bele kuće koji kritikuje muzej za promovisanje ‘ideološkog okvira koji Američku priču više ne tretira kao zajedničko nacionalno nasleđe’. Donald Tramp je naglasio da je cilj novih znakova da obaveste javnost o ‘ideološkim pristrasnostima’ unutar muzeja i usmere posetioce ka drugim izvorima za pouzdane informacije o američkoj istoriji.

Reakcije na Trampovu odluku

Smithsonian institucija nije želela da komentariše ovu naredbu, dok su kritičari ocenili da je potez predsednika pokušaj cenzure i revizionizma. Ova tema izazvala je žustre debate o ulozi muzeja u edukaciji i očuvanju nacionalne istorije, kao i o granicama političkog uticaja na obrazovne institucije.

Pročitaj još

U Trendu