Connect with us

Domaće

Poslovni sektor koristi pidžin jezik u komunikaciji, smanjuje jasnoću informacija

Sve više engleskih termina u marketingu, prodaji i IT-ju utiče na prenos informacija i razumevanje odluka

Published

3 hours ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Campaign_creators

Sve više engleskih termina u marketingu, prodaji i IT-ju utiče na prenos informacija i razumevanje odluka

U domaćem poslovnom okruženju, naročito u sektorima marketinga, prodaje i IT-ja, sve češće se koristi pidžin jezik – kombinacija engleskih termina i srpske gramatike. Ovakav način komunikacije, prema lingvističkim analizama, može znatno otežati jasnoću prenošenja informacija i stvoriti barijeru u donošenju poslovnih odluka.

Na tipičnim sastancima u kompanijama, fraze poput „Moramo da alignujemo sales i product da bismo boostovali conversion” postaju standard, gde se engleske reči kao što su „alignovati“, „boostovati“, „feedback“, „deadline“, „founderi“, „eventi“, „alajnovanje“, „bustovanje“, „skaliranje“ i „promptovanje“ koriste u svakodnevnom govoru, često bez prevoda. Takva terminologija, iako zvuči stručno i daje utisak profesionalnosti, često ostavlja učesnike sastanaka nesigurnim u pravo značenje izrečenog.

Pidžin jezik u poslovanju nastao je iz potrebe za bržom i jednostavnijom komunikacijom, uzimajući u obzir da su softverska rešenja, alati i metodologije najčešće sa engleskog govornog područja. Međutim, kada interni žargon izađe iz okvira tima i postane dominantan način komunikacije i prema klijentima i partnerima, nastaje problem – informacije postaju nerazumljive onima kojima su namenjene, posebno donosiocima odluka.

Prema analizama, razlozi za ovakvu praksu su brzina (engleske reči su često kraće), izgradnja identiteta (korišćenje stručne terminologije kao signal pripadnosti grupi) i mogućnost distanciranja (apstraktni izrazi mogu prikriti nedostatak jasnih odgovora ili odgovornosti). Najveća mana poslovnog pidžina je iluzija razumevanja – učesnici često ne postavljaju dodatna pitanja, jer terminologija zvuči dovoljno stručno, iako suština nije preneta jasno.

Na sastancima se često diskutuje o „customer journey-ju“, „conversion funnel-u“, „growth eksperimentima“, „engagement-u“, pri čemu većina prisutnih daje saglasnost bez detaljnog razumevanja. Kada se na kraju postavi pitanje šta to konkretno znači za prodaju, ispostavlja se da ključne informacije nisu prenete jasno zbog složenog žargona.

Korišćenje pidžina dodatno stvara mistifikaciju poslovne komunikacije, gde stručni izrazi, bilo namerno ili nenamerno, podižu barijeru razumevanja i često prikrivaju suštinu poslovnih predloga.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Više od 500 učesnika i 20 svetskih lidera na Horizons Forumu u Beogradu

Srbija među 20 odsto najspremnijih zemalja za AI, izvoz IT usluga premašio pet milijardi dolara

Published

45 minutes ago

on

June 18, 2026

By

Srbija među 20 odsto najspremnijih zemalja za AI, izvoz IT usluga premašio pet milijardi dolara

U Beogradu se danas i sutra održava Horizons Forum, na kojem će više od 500 učesnika i 20 najznačajnijih svetskih stručnjaka iz oblasti tehnologije, ekonomije i biznisa diskutovati o globalnim ekonomskim trendovima i primeni veštačke inteligencije. Forum organizuju Privredna komora Srbije (PKS) i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD), a cilj je da se pozicionira Srbija kao jedan od retkih centara koji već raspolaže infrastrukturom i znanjem za savremene tehnologije.

Prema rečima predsednika PKS Marka Čadeža, Srbija se nalazi među 20 odsto država najspremnijih za primenu veštačke inteligencije, što je omogućeno zahvaljujući državnim superkompjuterima, najsavremenijem data centru i novim privatnim AI kapacitetima. Organizovanje Horizons Foruma u Beogradu pruža priliku da se na jednom mestu okupe ljudi koji donose globalne investicione i tehnološke odluke.

Među učesnicima su Kaj-Fu Li, osnivač kompanije 01.AI i stručnjak za veštačku inteligenciju, Stela Li iz kompanije BYD, Džefri Saks, Branko Milanović i Lars-Hendrik Reler. Čadež je istakao da Srbija već ima dva, a uskoro i tri superkompjutera u državnom vlasništvu, najmoderniji data centar u regionu i prvu privatnu AI fabriku Orion Telekoma zasnovanu na NVIDIA tehnologiji. To omogućava razvoj sopstvenih alata baziranih na veštačkoj inteligenciji za kompanije i državnu upravu.

“Navikli smo da poslujemo u uslovima nepredvidivosti i upravo je ta fleksibilnost naša najveća prednost. Brzo prepoznajemo promene i brzo ih primenjujemo”, naveo je Čadež. On je podsetio da u Srbiji posluje više od 40.000 IT kompanija sa preko 110.000 zaposlenih, dok je izvoz IT usluga premašio pet milijardi dolara. Softver je postao vodeći izvozni proizvod zemlje, a Srbija je jedina u regionu koja proizvodi električne i hibridne automobile, kao i jedina evropska država gde će se od sledećeg meseca proizvoditi humanoidni roboti.

Čadež je najavio i treće učešće Privredne komore Srbije na najvećem svetskom sajmu lanaca snabdevanja u Pekingu, kao i razgovore o otvaranju predstavništva Kineske privredne komore u Beogradu i organizaciji sajma nakon EKSPO 2027. “Razgovaramo o tome kako da bolje sinhronizujemo dokumentaciju, sertifikate i procedure kako bismo olakšali poslovanje kompanijama sa obe strane. To će biti jedna od ključnih tema naših razgovora u Kini i očekujemo dobre vesti“, izjavio je Čadež.

Pročitaj još

Domaće

Srbija menja poreske propise: limit za paušalce povećan na osam miliona dinara

Od 21. juna predviđa se javna rasprava, potrošačke cene porasle 76%, a prosečna neto zarada 120%

Published

1 hour ago

on

June 18, 2026

By

Od 21. juna predviđa se javna rasprava, potrošačke cene porasle 76%, a prosečna neto zarada 120%

Vlada Srbije priprema novi paket poreskih propisa koji će biti primenjivan od dana pristupanja Evropskoj uniji, saopštili su predstavnici Ministarstva finansija na predstavljanju u NALED-u. Novi propisi predviđaju izmene u oblastima PDV-a, akciza, poreza na dobit i poreza na dohodak građana, a cilj je usklađivanje sa evropskim pravilima i modernizacija poreskog sistema.

Poseban fokus stavljen je na položaj paušalaca – predloženo je povećanje limita sa šest na osam miliona dinara. Kako je istaknuto, od uvođenja limita od šest miliona dinara potrošačke cene su porasle 76%, dok je prosečna neto zarada porasla 120%. Zbog toga se smatra da dosadašnji limit više ne odgovara aktuelnim ekonomskim uslovima i ograničava rast i zapošljavanje u sektoru paušalnog oporezivanja, koji je jedini ostvario neto rast zaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu.

Pomoćnik ministra finansija dr Dragan Demirović pozvao je sve zainteresovane da do 21. juna učestvuju u javnoj raspravi i dostave svoje predloge za unapređenje propisa. On je istakao: „Usklađivanje poreskog sistema sa pravilima EU važan je korak u procesu evropskih integracija i pripreme privrede za jedinstveno tržište. Pitanje nije da li će osetljive grupe i dalje imati podršku, već kako te mere urediti u skladu sa zakonima i pravilima o kontroli državne pomoći.“

Predstavnici privrede naglasili su značaj očuvanja poreskih olakšica koje podstiču zapošljavanje, posebno osoba sa invaliditetom, inovacije i ulaganja u startape. Takođe, ukazano je na potrebu da se za akcize uvedu jasni prelazni rokovi, precizna pravila za elektronske evidencije i dovoljno vremena za prilagođavanje novim procedurama. Predloženo je da se doniranje hrane poreski rastereti, čime bi se podstaklo doniranje i smanjilo bacanje hrane, uz korist za najugroženije građane i zaštitu životne sredine.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović navela je: „Pozdravljamo inicijativu Ministarstva finansija da kroz dijalog sa privredom unapredi poreski okvir i približi ga pravilima Evropske unije. Očekujemo da i druga ministarstva slede ovaj primer, jer je za privredu ključna predvidivost propisa i transparentnost. Nagle promene pravila narušavaju stabilnost tržišta i sposobnost kompanija da se prilagode, pa je pravovremen dijalog preduslov za konkurentnost.” Ona je najavila i da će NALED dostaviti precizirane preporuke članova za pojedinačne izmene ovih propisa.

Pročitaj još

Domaće

Cena nafte pala na 74,56 dolara nakon potpisivanja sporazuma SAD i Irana

Fjučersi američke nafte pali 1,26 odsto, S&P 500 skočio 0,9 odsto posle formalnog završetka sukoba

Published

1 hour ago

on

June 18, 2026

By

Fjučersi američke nafte pali 1,26 odsto, S&P 500 skočio 0,9 odsto posle formalnog završetka sukoba

Sjedinjene Američke Države i Iran elektronski su potpisali memorandum kojim je formalno okončan rat i dogovoreno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, čime je odmah uticalo na globalna energetska tržišta. Prema zvaničnim izjavama, sporazum je potpisao predsednik Donald Tramp, a američka administracija je u sredu predstavila glavne odredbe novinarima.

Prema dostupnim podacima, cena sirove nafte pala je na 74,56 dolara za barel, dok je cena brent nafte iznosila 77,64 dolara za barel, a prirodni gas se trgovao po ceni od 3,13 dolara. Fjučersi za avgust zabeležili su pad od 1,13 odsto na 78,65 dolara po barelu, dok su fjučersi američke nafte West Texas Intermediate za jul pali za 1,26 odsto na 75,82 dolara po barelu.

U izveštaju Međunarodne agencije za energiju navodi se da se očekuje pad globalne ponude nafte u proseku za 3,9 miliona barela dnevno u 2026. godini na 102,4 mb/d, uz oporavak na 110,3 mb/d naredne godine. “Naš prvi pogled na stanja iz 2027. pokazuje značajan višak koji će se pojaviti sledeće godine”, navela je IEA.

Na finansijskim tržištima, fjučersi američkih deonica porasli su nakon potpisivanja sporazuma: S&P 500 ugovori skočili su za 0,9 odsto, dok su Nasdaq fjučersi porasli za 1,5 odsto. Prinos na 10-godišnje državne obveznice pao je za četiri bazna poena na 4,45 odsto, nakon što je prethodno porastao za pet baznih poena posle odluke FED-a. Bloomberg Dollar Spot indeks zabeležio je pad od 0,2 odsto, nakon rasta od 0,7 odsto u prethodnoj sesiji.

Sastanak američke i iranske delegacije planiran je u petak u Švajcarskoj, a glavna tema biće pregovori o iranskom nuklearnom programu. Otvaranje Ormuskog moreuza ocenjuje se kao prioritet za globalnu ekonomiju, dok dalji razvoj odnosa zavisi od budućih pregovora.

Pročitaj još

U Trendu