Sve više engleskih termina u marketingu, prodaji i IT-ju utiče na prenos informacija i razumevanje odluka

U domaćem poslovnom okruženju, naročito u sektorima marketinga, prodaje i IT-ja, sve češće se koristi pidžin jezik – kombinacija engleskih termina i srpske gramatike. Ovakav način komunikacije, prema lingvističkim analizama, može znatno otežati jasnoću prenošenja informacija i stvoriti barijeru u donošenju poslovnih odluka.

Na tipičnim sastancima u kompanijama, fraze poput „Moramo da alignujemo sales i product da bismo boostovali conversion” postaju standard, gde se engleske reči kao što su „alignovati“, „boostovati“, „feedback“, „deadline“, „founderi“, „eventi“, „alajnovanje“, „bustovanje“, „skaliranje“ i „promptovanje“ koriste u svakodnevnom govoru, često bez prevoda. Takva terminologija, iako zvuči stručno i daje utisak profesionalnosti, često ostavlja učesnike sastanaka nesigurnim u pravo značenje izrečenog.

Pidžin jezik u poslovanju nastao je iz potrebe za bržom i jednostavnijom komunikacijom, uzimajući u obzir da su softverska rešenja, alati i metodologije najčešće sa engleskog govornog područja. Međutim, kada interni žargon izađe iz okvira tima i postane dominantan način komunikacije i prema klijentima i partnerima, nastaje problem – informacije postaju nerazumljive onima kojima su namenjene, posebno donosiocima odluka.

Prema analizama, razlozi za ovakvu praksu su brzina (engleske reči su često kraće), izgradnja identiteta (korišćenje stručne terminologije kao signal pripadnosti grupi) i mogućnost distanciranja (apstraktni izrazi mogu prikriti nedostatak jasnih odgovora ili odgovornosti). Najveća mana poslovnog pidžina je iluzija razumevanja – učesnici često ne postavljaju dodatna pitanja, jer terminologija zvuči dovoljno stručno, iako suština nije preneta jasno.

Na sastancima se često diskutuje o „customer journey-ju“, „conversion funnel-u“, „growth eksperimentima“, „engagement-u“, pri čemu većina prisutnih daje saglasnost bez detaljnog razumevanja. Kada se na kraju postavi pitanje šta to konkretno znači za prodaju, ispostavlja se da ključne informacije nisu prenete jasno zbog složenog žargona.

Korišćenje pidžina dodatno stvara mistifikaciju poslovne komunikacije, gde stručni izrazi, bilo namerno ili nenamerno, podižu barijeru razumevanja i često prikrivaju suštinu poslovnih predloga.

Novi poreski propisi usklađuju se sa pravilima EU, prosečna neto zarada u Srbiji porasla 120% od uvođenja limita

Srbija priprema novi set poreskih propisa koji će stupiti na snagu sa danom pristupanja Evropskoj uniji, a među ključnim izmenama su povećanje limita za paušalno oporezivanje sa šest na osam miliona dinara i izmene u sistemu PDV-a, akciza, poreza na dobit i poreza na dohodak građana. Ove mere predstavljene su u NALED-u od strane Ministarstva finansija i stručnog tima, uz učešće predstavnika privrede i stručne javnosti.

Pomoćnik ministra finansija dr Dragan Demirović naglasio je da je usklađivanje poreskog sistema sa pravilima Evropske unije važan korak za evropske integracije i pripremu privrede za jedinstveno tržište. “Pozivam sve zainteresovane da do 21. juna dostave konkretne predloge za unapređenje propisa”, izjavio je Demirović, i dodao da ostaje pitanje kako urediti mere podrške osetljivim grupama u skladu sa zakonima i pravilima EU o kontroli državne pomoći.

Predstavnici privrede istakli su važnost očuvanja poreskih olakšica koje podstiču zapošljavanje, inovacije i socijalnu uključenost, posebno za osobe sa invaliditetom, nove zaposlene i ulaganja u startape. Posebnu pažnju privukao je položaj paušalaca, čiji se limit predlaže povećati na osam miliona dinara. Od kada je limit od šest miliona dinara uveden, potrošačke cene su porasle 76%, dok je prosečna neto zarada porasla 120%. Ovi pokazatelji ukazuju da trenutni limit više ne odgovara realnim ekonomskim uslovima i ograničava rast sektora koji beleži jedini neto rast zaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu.

U oblasti akciza, privreda je ukazala na potrebu za jasnim prelaznim rokovima, preciznim pravilima za elektronske evidencije i dovoljno vremena za prilagođavanje. Predložen je i poreski podsticaj za doniranje hrane kako bi se smanjilo bacanje i podstaklo doniranje najsiromašnijima i zaštita životne sredine. NALED smatra da olakšice u porezu na dobit, posebno za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i ulaganja u inovacije, treba zadržati uz unapređenje kontrole i usklađivanje sa pravilima EU.

“Pozdravljamo inicijativu Ministarstva finansija da kroz dijalog sa privredom unapredi poreski okvir i približi ga EU pravilima. Za privredu je ključna predvidivost i transparentnost propisa, a nagle promene pravila narušavaju tržišnu stabilnost i sposobnost kompanija da se prilagode”, izjavila je programska direktorka NALED-a Jelena Bojović i najavila da će NALED dostaviti preporuke za pojedinačne izmene propisa.

Bruto domaći proizvod porastao 3,7 odsto u 2023, inflacija usporila na 2,8 odsto u prva četiri meseca 2026.

Fiskalna strategija Srbije za 2027. godinu predviđa rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,5 odsto, saopštilo je Ministarstvo finansija. Prema projekcijama, BDP bi trebalo da poraste za oko tri odsto u 2026, dok je u 2025. rast usporio na dva odsto zbog povećane neizvesnosti i slabije tražnje. Strategija naglašava važnost očuvanja makroekonomske stabilnosti, odgovornih javnih finansija i ulaganja u kapitalne projekte, uz nastavak reformi na putu ka EU.

Prema navodima iz strategije, rast BDP u 2023. iznosio je 3,7 odsto, a u 2024. godini 3,9 odsto. U 2025. godini privredni rast je usporio na dva odsto, dok je prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku realni rast BDP u prvom kvartalu 2026. iznosio tri odsto međugodišnje. Industrijska proizvodnja u martu 2026. porasla je za 6,4 odsto, prerađivačka industrija za 8,4 odsto, dok je rast registrovan i u trgovini, uslugama, turizmu i IKT sektoru.

Kao ključne prioritete, strategija izdvaja kontrolu javnog duga, povećanje efikasnosti javnih investicija i nastavak institucionalnih reformi. Planirani fiskalni deficit od tri odsto BDP omogućava nastavak investicionog ciklusa i finansiranje strateških projekata, uz očuvanje održivosti javnog duga i jačanje upravljanja fiskalnim rizicima. “Savremeni globalni šokovi sve snažnije utiču na ekonomije kroz energetiku, trgovinu i finansije. Poremećaji u energetskim i transportnim tokovima direktno utiču na inflaciju, troškove proizvodnje, investicije i finansijske uslove, zbog čega ekonomska politika mora obezbediti stabilnost i prostor za reagovanje u uslovima povećane neizvesnosti”, navodi se u strategiji.

Zabeležena je i stabilizacija inflacije, koja je u 2025. godini iznosila 3,8 odsto, dok je u prva četiri meseca 2026. usporila na 2,8 odsto. Stopa nezaposlenosti u 2025. iznosila je 8,7 odsto, a realne zarade u prvim mesecima 2026. porasle su za 8,5 odsto. Bankarski sektor je ostao visoko kapitalizovan i likvidan, a devizne rezerve pokrivaju skoro sedam meseci uvoza.

Investicioni ciklus “Skok u budućnost – Srbija 2027” i pripreme za Ekspo 2027 predstavljaju ključne pokretače modernizacije i daljeg privrednog rasta, s naglaskom na ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, energetske i komunalne sisteme, zdravstvo, obrazovanje, digitalnu infrastrukturu i urbani razvoj. Takođe, zelena tranzicija i novi trgovinski standardi, poput uvođenja Mehanizma za prekogranično usklađivanje emisije ugljenika (CBAM), postaju sve značajniji za konkurentnost srpske privrede.