YouTube ostvario 12,5 odsto ukupnog gledanja, FAST platforme na 5,7 odsto – tržište oglašavanja se menja

Internet video servisi prvi put su u maju 2025. godine premašili tradicionalnu televiziju po udelu u ukupnom gledanju televizijskog sadržaja, pokazuje najnovije istraživanje kompanije Nilsen. Striming platforme su u tom periodu zabeležile udeo od 44,8 odsto, dok su kablovski i zemaljski televizijski kanali zajedno ostvarili 44,2 odsto ukupnog gledanja.

Od pokretanja Nilsenovog indeksa „The Gauge” 2021. godine, gledanost striming servisa porasla je za 71 odsto, dok je gledanost kablovskih kanala pala za 39 odsto, a klasičnih televizijskih stanica za 21 odsto. Ovakve promene prate dugoročan trend promena navika gledalaca, a prelazak na digitalne platforme dodatno je ubrzan tokom pandemije. Ključni faktori rasta striminga su fleksibilnost gledanja, mogućnost sadržaja na zahtev i rast broja uređaja povezanih sa internetom.

Prema Nilsenovim podacima, YouTube je u maju 2025. godine držao 12,5 odsto ukupnog televizijskog gledanja, čime je postao najveća pojedinačna video platforma na tržištu. Gledanost YouTube-a na televizorima više je nego udvostručena u odnosu na 2021. godinu, što pokazuje trend rasta sadržaja nezavisnih kreatora u odnosu na tradicionalne televizijske programe.

Brz rast beleže i takozvani FAST servisi (Free Ad-Supported Streaming Television), kao što su Pluto TV, Roku Channel i Tubi, koji su zajedno dostigli 5,7 odsto ukupne televizijske gledanosti. Prema proceni Nilsena, više od 72 odsto ukupnog gledanja televizijskog sadržaja danas se odvija na platformama koje prikazuju oglase, što potvrđuje da model finansiranja putem reklama prelazi sa tradicionalne televizije na internet.

Ipak, tradicionalna televizija zadržava značajnu ulogu, posebno kada su u pitanju veliki sportski događaji, politički programi i informativne emisije koje i dalje okupljaju milionsku publiku u realnom vremenu. Analitičari smatraju da televizija neće potpuno nestati, već će postati deo šireg digitalnog ekosistema, dok borba za gledaoce prelazi na digitalne platforme koje se bore za poziciju glavnog distributera video sadržaja.

Ovi podaci potvrđuju da prelazak publike na striming servise više nije prolazni trend, već nova realnost globalnog medijskog tržišta.

Kompanija zapošljava 1.200 radnika, a 70 odsto kapaciteta koristi za baterijske sisteme vodećim proizvođačima automobila

Kompanija Rimac Technology pokrenula je serijsku proizvodnju visokonaponskih baterijskih sistema u svom Kampusu u zagrebačkom Kerestincu, namenjenih globalnim proizvođačima automobila, uključujući BMW Grupu. Novi proizvodni pogoni, predstavljeni u junu 2026. godine, omogućavaju godišnji kapacitet od 300.000 baterijskih modula i 48.000 baterijskih sistema, čime Rimac Technology jača svoju poziciju na svetskom tržištu električnih vozila.

U Kampusu koji se prostire na 90 hiljada kvadratnih metara, 70 odsto kapaciteta je posvećeno proizvodnji baterijskih sistema za više paralelnih programa, dok sam pogon za BMW i7 zauzima 15.000 kvadratnih metara. Na projektu već radi oko 200 zaposlenih, uglavnom inženjera, a do kraja godine biće angažovano još 150 radnika, svi iz Hrvatske, koji prolaze intenzivnu obuku za potrebe serijske proizvodnje. Ukupno, u Rimac Technology zaposleno je oko 1.200 ljudi, dok cela Rimac grupa broji više od 2.000 zaposlenih.

Prema informacijama iz kompanije, Rimac Technology samostalno razvija i proizvodi napredne visokonaponske baterijske sisteme za nekoliko vodećih svetskih proizvođača automobila. Proizvodni kapaciteti Kampusa su u potpunosti popunjeni, a planira se i dalje širenje, što je potvrdio Mate Rimac, predsednik Rimac Grupe: “Kampus je od samog početka projektovan upravo za ovakve programe – kompleksnu i visokoserijsku proizvodnju baterija za vodeće svetske automobilske marke. Rimac Technology time dobija infrastrukturu, fleksibilnost i razmere potrebne da bude pouzdan Tier 1 partner na najvišem nivou industrije.”

Nurdin Pitarević, izvršni direktor Rimac Technology, istakao je da kompaniju očekuje period rasta i dodatnog širenja kruga partnera među vodećim proizvođačima automobila: “Partneri kod nas posebno cene brzinu.” Operativni direktor Marko Brkljačić naglasio je da je tim kompanije razvio novi baterijski sistem, izgradio potpuno novi pogon, industrijalizovao dve pune proizvodne linije i uspostavio end-to-end lanac snabdevanja.

Rimac Technology nastavlja da investira u razvoj i povećanje proizvodnih kapaciteta, potvrđujući time svoju poziciju jednog od ključnih dobavljača baterijskih sistema za globalnu automobilsku industriju.

Od 21. juna predviđa se javna rasprava, potrošačke cene porasle 76%, a prosečna neto zarada 120%

Vlada Srbije priprema novi paket poreskih propisa koji će biti primenjivan od dana pristupanja Evropskoj uniji, saopštili su predstavnici Ministarstva finansija na predstavljanju u NALED-u. Novi propisi predviđaju izmene u oblastima PDV-a, akciza, poreza na dobit i poreza na dohodak građana, a cilj je usklađivanje sa evropskim pravilima i modernizacija poreskog sistema.

Poseban fokus stavljen je na položaj paušalaca – predloženo je povećanje limita sa šest na osam miliona dinara. Kako je istaknuto, od uvođenja limita od šest miliona dinara potrošačke cene su porasle 76%, dok je prosečna neto zarada porasla 120%. Zbog toga se smatra da dosadašnji limit više ne odgovara aktuelnim ekonomskim uslovima i ograničava rast i zapošljavanje u sektoru paušalnog oporezivanja, koji je jedini ostvario neto rast zaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu.

Pomoćnik ministra finansija dr Dragan Demirović pozvao je sve zainteresovane da do 21. juna učestvuju u javnoj raspravi i dostave svoje predloge za unapređenje propisa. On je istakao: „Usklađivanje poreskog sistema sa pravilima EU važan je korak u procesu evropskih integracija i pripreme privrede za jedinstveno tržište. Pitanje nije da li će osetljive grupe i dalje imati podršku, već kako te mere urediti u skladu sa zakonima i pravilima o kontroli državne pomoći.“

Predstavnici privrede naglasili su značaj očuvanja poreskih olakšica koje podstiču zapošljavanje, posebno osoba sa invaliditetom, inovacije i ulaganja u startape. Takođe, ukazano je na potrebu da se za akcize uvedu jasni prelazni rokovi, precizna pravila za elektronske evidencije i dovoljno vremena za prilagođavanje novim procedurama. Predloženo je da se doniranje hrane poreski rastereti, čime bi se podstaklo doniranje i smanjilo bacanje hrane, uz korist za najugroženije građane i zaštitu životne sredine.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović navela je: „Pozdravljamo inicijativu Ministarstva finansija da kroz dijalog sa privredom unapredi poreski okvir i približi ga pravilima Evropske unije. Očekujemo da i druga ministarstva slede ovaj primer, jer je za privredu ključna predvidivost propisa i transparentnost. Nagle promene pravila narušavaju stabilnost tržišta i sposobnost kompanija da se prilagode, pa je pravovremen dijalog preduslov za konkurentnost.” Ona je najavila i da će NALED dostaviti precizirane preporuke članova za pojedinačne izmene ovih propisa.