Samo 14 odsto zaposlenih pokazuje visoku angažovanost, dok 61 odsto ne bi preporučilo svoju kompaniju

Prema istraživanju ‘Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji’, sprovedenom među 3.111 zaposlenih i 759 donosilaca odluka iz 15 industrija, čak 60 odsto zaposlenih u Srbiji namerava da promeni posao u narednih godinu dana. Istovremeno, menadžeri procenjuju da svega 15 odsto radnika trenutno traži drugi posao, što ukazuje na značajan raskorak između percepcije rukovodilaca i stvarnog stanja među zaposlenima.

Istraživanje, koje su sproveli Infostud, TIM Centar, Osiguranik i Rezilient, analiziralo je i lojalnost i angažovanost radnika. Rezultati pokazuju da čak 61 odsto zaposlenih ne bi preporučilo svoju kompaniju kao dobro mesto za rad, dok bi samo 16 odsto to učinilo. Nivo angažovanosti zaposlenih je takođe na niskom nivou – samo 14 odsto njih izjavljuje da oseća snažnu povezanost sa kompanijom, pokazuje inicijativu i spremno je da uloži dodatni napor u cilju boljih rezultata. Više od polovine ispitanih (52%) priznaje nezadovoljstvo svojim poslodavcem, a dodatnih 34 odsto je neangažovano i radi bez veće motivacije.

Analiza ukazuje da samo zadovoljstvo uslovima rada nije dovoljno za ostvarivanje vrhunskih rezultata. Angažovanost zaposlenih se ističe kao ključan faktor za napredak organizacije. Među najuspešnijim kompanijama u Srbiji identifikovana su dva modela upravljanja – prvi, koji se zasniva na poverenju, razvoju zaposlenih i transparentnosti, i drugi, koji podrazumeva snažnu kontrolu, visok pritisak i rigidnu hijerarhiju. Više od polovine najuspešnijih kompanija (58%) rezultate ostvaruje kroz pritisak i kontrolu zaposlenih, dok 42 odsto gradi uspeh na poverenju i razvoju ljudi.

Istraživanje zaključuje da kompanije koje ulažu u razvoj zaposlenih, otvorenu komunikaciju i međusobno poverenje imaju bolje pokazatelje lojalnosti i dugoročnu održivost. S druge strane, ostvarivanje rezultata kroz strogu kontrolu i pritisak može dovesti do čestih odlazaka iz firme i niske motivacije zaposlenih. Uspešna kompanija, kako pokazuje analiza, nije uvek i dobro mesto za rad.

Samo jedan slučaj posebnog poreza zvanično poznat u pet godina primene zakona, bez redovnog objavljivanja rezultata

Poreska uprava Republike Srbije obradila je više od 1,18 miliona građana od početka primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je na snazi od marta 2021. godine. Kod 13.522 lica utvrđena je potencijalna nesrazmera između imovine i prihoda veća od 150.000 evra, dok je za oko 150 njih sproveden prethodni postupak i sačinjeni izveštaji. Ipak, prema dostupnim zvaničnim podacima, javnosti je poznat samo jedan slučaj u kojem je doneto rešenje o posebnom porezu za osobu koja nije uspela da dokaže poreklo imovine, a podaci o naplaćenim iznosima i ukupnim rezultatima nisu redovno objavljivani.

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je 2020. godine, neposredno pre parlamentarnih izbora, a njegova primena započeta je godinu dana kasnije. Prema informacijama iz 2024. godine, prvi poznati slučaj primene ovog zakona odnosio se na utaju poreza u iznosu većem od milion evra, što je do sada jedini javno poznat slučaj. Poreska uprava je navela da do kraja 2023. godine nije doneto nijedno konačno rešenje o posebnom porezu po ovom zakonu.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić, istakao je da se o primeni zakona objavljuje veoma malo podataka. “Vrlo malo toga se objavljuje. Pre možda godinu dana sam vadio neke podatke i pronašao iz medija da je bio jedan slučaj rešen i ne znam koliko njih da je bilo ispitivano. U svakom slučaju malo, a poenta je da nemamo ništa drugo osim onoga što je rečeno kroz izjave direktorke Poreske uprave”, naveo je Nenadić.

Nenadić je ukazao i na to da metodologia po kojoj Poreska uprava bira slučajeve za proveru nije javno dostupna, kao ni detaljni podaci o sprovedenim kontrolama. On je dodao da postoje ograničenja u proveri pojedinih oblika imovine, posebno one koja nije evidentirana u javnim registrima ili je u vlasništvu pravnih lica. Kada je reč o imovini u inostranstvu, Nenadić je naglasio da ne postoji automatska razmena podataka koja bi omogućila sistematsko pretraživanje, što dodatno otežava postupak.

Pitanja upućena Ministarstvu unutrašnjih poslova i Poreskoj upravi o proverama imovine, uključujući i aktuelni slučaj bivšeg direktora Policijske uprave za grad Beograd, Milana Milića, ostala su bez odgovora do objavljivanja ovog teksta. Više javno tužilaštvo saopštilo je da će finansijska istraga u tom predmetu biti sprovedena u skladu sa Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Bruto domaći proizvod porastao 3,5 odsto, industrijska proizvodnja beleži plus, inflacija na 3,6 odsto

Srpska privreda nastavila je rast u prvim mesecima 2026. godine, uz snažno ubrzanje izvoza i stabilan oporavak industrije, pokazuju najnovije makroekonomske analize Privredne komore Srbije i Ekonomskog instituta. Bruto domaći proizvod (BDP) povećan je za oko 3,5 odsto u periodu januar–april u odnosu na isti period prošle godine, dok je međugodišnji rast u prvom tromesečju iznosio 3,2 odsto.

Spoljnotrgovinska razmena zabeležila je rast od 3,9 odsto, dostigavši ukupno 25,9 milijardi evra. Izvoz je povećan za 8,2 odsto, na 11,8 milijardi evra, dok je uvoz porastao za 0,5 odsto i iznosi 14,1 milijardu evra. Zahvaljujući ovome, pokrivenost uvoza izvozom porasla je na 83,5 odsto, sa prošlogodišnjih 77,6 odsto, a robni deficit smanjen je za 26,1 odsto, na 2,33 milijarde evra (više od 823 miliona evra manje nego lani).

Industrijska proizvodnja u aprilu zabeležila je rast od 3,4 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Prerađivačka industrija porasla je 5,3 odsto, rudarstvo 4,8 odsto, dok je sektor proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i pare pao za 7,7 odsto. U prvih četiri meseca ukupna industrijska proizvodnja porasla je 0,2 odsto, prerađivačka industrija zabeležila je rast od 1 odsto, a rudarstvo i energetika su ostali u blagom minusu.

Automobilska industrija bila je ključni nosilac privrednog rasta: proizvodnja motornih vozila i prikolica uvećana je za 51,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je samo u aprilu međugodišnji rast iznosio 52,2 odsto. Proizvodnja električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija Kragujevac značajno je doprinela ovom trendu, a trenutni nivo proizvodnje je za oko 40 procenata veći od prošlogodišnjeg proseka. Prema autorima Makroekonomskih analiza i trendova, doprinos ove oblasti međugodišnjem rezultatu prerađivačkog sektora iznosi 2,9 procentnih poena, dok je kumulativni doprinos svih ostalih oblasti koje su zabeležile rast 1,6 procentnih poena.

Uz automobilsku industriju, pozitivne rezultate zabeležili su i proizvođači farmaceutskih proizvoda, gume i plastike, papira, kao i mašina i opreme. Sektor rudarstva ostvario je rast u eksploataciji ruda metala, dok su eksploatacija sirove nafte, prirodnog gasa i pojedine druge grane ostale ispod prošlogodišnjeg nivoa.

Prosečne zarade nastavile su da rastu brže od troškova života: neto plata početkom godine bila je za 8,9 odsto viša od vrednosti prosečne potrošačke korpe i 111,4 odsto iznad minimalne potrošačke korpe. Inflacija je ostala pod kontrolom – harmonizovani indeks potrošačkih cena u aprilu iznosio je 3,6 odsto, što je blizu proseka Evropske unije (3,2 odsto) i evrozone (3 odsto), dok je devet od 27 članica EU imalo višu inflaciju od Srbije.

Značajan uticaj na rezultate imala je privremena normalizacija rada Rafinerije nafte u Pančevu, koja je doprinela rastu prerađivačke industrije, posebno kroz proizvodnju koksa i derivata nafte, uz pozitivan efekat i na hemijsku industriju.

Najveći deo robne razmene realizovan je sa državama Evropske unije, dok je domaće tržište zabeležilo rast prometa u trgovini na malo, prema podacima Evrostata. Ekonomisti ocenjuju da povoljni trendovi industrijske proizvodnje u martu i aprilu potvrđuju dugoročan oporavak industrije, iako pojedini sektori još nisu dostigli prošlogodišnje nivoe aktivnosti.