Predsednica Evropske komisije izjavila je u Tivtu da je evropska perspektiva Srbije jasna, ali napredak zavisi od reformi u pravosuđu i izbornom zakonodavstvu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je u sredu, 5. juna 2026. godine na konferenciji za medije posle samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u Tivtu, da Evropska unija ostaje posvećena evropskoj perspektivi Srbije, ali da napredak na tom putu zavisi od sprovođenja konkretnih reformi. Fon der Lajen je istakla da je proces pristupanja EU zasnovan na zaslugama i da Srbija mora da ispuni sve potrebne kriterijume kako bi ostvarila dalji napredak u pregovorima.

“Vrlo jasno podržavamo članstvo Srbije u Evropskoj uniji i želimo da Srbija bude deo naše zajednice. Međutim, napredak zavisi od toga da li će biti sprovedene neophodne reforme, naročito u pravosuđu, medijskoj regulativi, izbornom zakonodavstvu i usklađivanju sa zajedničkom spoljnom politikom EU”, rekla je Ursula fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Ona je naglasila da bi ispunjavanje ovih uslova omogućilo otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima, što predstavlja značajan korak bliže članstvu. “Ako Srbija ispuni ove reforme, može otvoriti Klaster 3. Proces je zasnovan na zaslugama i odgovornost leži na obe strane — ako Srbija ispuni svoje obaveze, i EU će ispuniti svoje”, dodala je predsednica Evropske komisije.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da će Evropska komisija proceniti napredak Srbije na osnovu sprovođenja reforme pravosuđa i drugih ključnih zakona, posebno onih koji se odnose na preporuke Venecijanske komisije i ODIHR-a. Istakao je da je sledeći važan korak plenarna sednica Venecijanske komisije 12. juna, nakon koje su se srpske vlasti obavezale da usklade zakonodavstvo sa svim preporukama.

“Već su odobrena četiri zakona u vezi sa preporukama ODIHR-a, a u narednim nedeljama se očekuje usvajanje još dva zakona kako bi se u potpunosti ispunile sve preporuke u vezi sa izbornim zakonodavstvom”, naveo je Košta. On je dodao da će na osnovu tih obaveza Evropska komisija dati svoju procenu, a Evropski savet odlučiti o otvaranju Klastera 3.

Srpske vlasti, prema najavama, planiraju da u potpunosti završe reformu pravosuđa u skladu sa evropskim standardima, što je jedan od ključnih uslova za napredak u procesu evropskih integracija. Očekuje se da će naredne sedmice biti presudne za procenu da li je Srbija ispunila sve potrebne uslove za nastavak pregovora.

Proces proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan ostaje prioritet za evropske institucije, ali napredak svake zemlje članice uslovljen je sprovođenjem reformi i usklađivanjem sa evropskim vrednostima i zakonodavstvom.

Ruski predsednik izjavio da pismo ukrajinskog lidera sadrži nepristojne elemente i da trenutno ne vidi svrhu direktnih pregovora

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je na plenarnoj sednici Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu da ne vidi svrhu održavanja sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Putin je naveo da je ukratko pregledao otvoreno pismo koje mu je uputio Zelenski, u kojem ga poziva na direktne razgovore, ali da smatra da pismo sadrži nepristojne elemente i ne deluje kao iskrena ponuda za dijalog.

“To pismo zaista sadrži elemente grubosti. Da li je to način da se stvore uslovi za lični sastanak i pregovore ili da se onemogući održavanje takvih sastanaka? Mislim da je ovo drugo”, rekao je Putin.

Ruski predsednik je prokomentarisao i navode iz pisma koji se odnose na njegove godine, ističući da nisu godine presudne, već kompetentnost i sposobnost za rad. Dodao je da Rusija teži dugoročnim sporazumima sa istorijskom perspektivom, a ne kratkoročnom okončanju sukoba.

“Ne vidim svrhu sastanka. Jedina svrha za ukrajinsku stranu je da zaustavi napredovanje naših oružanih snaga. Potrebni su nam sporazumi ne na šest meseci, ne na tri meseca, već na dugoročnu istorijsku perspektivu. Neka stručnjaci rade, stvore neka rešenja, a onda možemo da se sastanemo”, rekao je Putin.

Putin je naglasio da nikada nije odbijao mogućnost sastanka sa Zelenskim, ali da ne želi sastanke bez suštinskog rezultata. Kao odgovor na pismo, pozvao je ukrajinskog predsednika da se kandiduje na izborima i poručio građanima da ne treba da se plaše da izađu na birališta.

“Ako držite vlast van ustavnog okvira, to se naziva uzurpacija vlasti, krivično delo. Zato, ne bojte se, izađite na birališta. Savetovao bih svima da urade isto”, izjavio je Putin.

U svom obraćanju, Putin je istakao podršku i ponos prema ruskim vojnicima na frontu, poručivši: „Nastavite da radite, braćo! Cela zemlja je ponosna na vas.“

Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu održava se od 3. do 6. juna.

Istragu vodi misija UN, izraelske i libanske strane razmenjuju optužbe, bezbednost mirovnjaka u fokusu

Stariji vodnik Vojske Srbije Milovan Jovanović preminuo je nakon ranjavanja u napadu projektilom na bazu mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u jugoistočnom Libanu, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Napad se dogodio u blizini Mardžajuna 17.06.2024. oko četiri časa, a tom prilikom povređena su još dvojica vojnika, iz El Salvadora i Španije. Jovanoviću je pružena hitna medicinska pomoć u bazi i kasnije u bolnici u Bejrutu, gde je preminuo.

Prema zvaničnim navodima, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije zatražilo je hitnu i temeljnu istragu svih okolnosti napada. Misija UNIFIL je pokrenula istragu, dok su izraelske snage za napad optužile Hezbolah. Istovremeno, nisu potvrđene zvanične informacije o tome ko je odgovoran i da li je baza UN bila direktna meta.

Stručnjaci za bezbednost ističu da su mirovne snage, poznate kao plavi šlemovi, izložene visokim rizicima u zaraćenim zonama poput južnog Libana. “Mirotvorci nigde nisu potpuno bezbedni, a dužnost koju obavljaju često nosi smrtonosne posledice”, naveo je stručnjak za Bliski istok Mirko Dautović.

U zvaničnom saopštenju UNIFIL-a navedeno je da je napad izvršen minobacačkom granatom, što dodatno otežava identifikaciju izvršioca, jer obe strane u sukobu koriste takvo naoružanje. Sagovornici navode tri najčešća scenarija pogibije mirovnjaka u ovom regionu: zasede i pucnjava malokalibarskim oružjem, improvizovane eksplozivne naprave koje su namenjene izraelskim snagama, kao i direktni napadi na baze UNIFIL-a, koji su ranije pripisivani izraelskoj vojsci ili Hezbolahu.

Stariji vodnik Jovanović je sedma žrtva misije UNIFIL u 2024. godini. S obzirom na to da su u napadu povređeni i vojnici iz Španije, premijer te zemlje najavio je da će zahtevati sveobuhvatnu istragu.

“Istraga je u toku, sve okolnosti biće detaljno ispitane”, saopšteno je iz misije UNIFIL.