Objava Edi Rama izazvala kritike nakon što je na društvenim mrežama podelio mapu jugoistočne Evrope na kojoj je Kosovo označeno kao sporna teritorija, što je otvorilo pitanja o političkoj poruci i odnosima u regionu.
Premijer Albanije Edi Rama našao se pod pritiskom javnosti i političkih analitičara zbog objave mape jugoistočne Evrope na svom zvaničnom profilu na društvenim mrežama, na kojoj Kosovo nije prikazano kao nezavisna država. Na spornoj mapi, koja je prema navodima izveštaja priložena uz Izveštaj o transformaciji BTI za 2026. godinu, Kosovo je označeno isprekidanim linijama, što je karakteristično za teritorije sa statusom u sporu.
Objava je izazvala brojne reakcije i negodovanje, prvenstveno među korisnicima društvenih mreža sa Kosova i iz Albanije, koji su od premijera tražili pojašnjenje ovog prikaza. Izvori bliski vladi Albanije navode da je reč o zvaničnom grafičkom prikazu iz međunarodnog izveštaja, ali to nije umirilo kritičare koji smatraju da ovakav prikaz šalje pogrešnu političku poruku.
Profesor Enver Bitiči, politički analitičar sa Kosova, ocenio je da objavljivanje mape sa prekinutim granicama između Srbije i Kosova nagoveštava da granica nije konačna i da Kosovo nema definitivno utvrđen međunarodni status. “Ovo je drugi put da premijer Albanije provocira Kosovo objavom mape na kojoj je prikazano kao sporna teritorija u odnosu na Srbiju. Poruka je jasna – sugeriše se da granice nisu završene i da je status Kosova predmet dalje političke diskusije”, naveo je Bitiči u pisanoj izjavi.
Albanski politički analitičar Agim Aličkaj takođe je izrazio nezadovoljstvo, ističući da ovakve objave nisu slučajne, već deo doslednog političkog pristupa Edi Rama koji, po njegovom mišljenju, ne odgovara interesima albanske zajednice. “Teško je poverovati da je reč o tehničkoj grešci. Ovakve odluke imaju dugoročne posledice na međunarodni narativ i političke procese posle sukoba na Kosovu i Metohiji”, rekao je Aličkaj.
U albanskoj javnosti podeljena su mišljenja o namerama i posledicama ovakvog prikaza. Dok pojedini ističu da je reč o preuzimanju međunarodnih standarda kartografije, drugi smatraju da se time podriva napor za međunarodno priznanje Kosova i stvara prostor za različita politička tumačenja statusa regiona.
Zvanične institucije u Prištini za sada nisu izdavale formalno saopštenje, ali je više političkih predstavnika zatražilo od premijera Albanije da javno objasni razloge za ovakav prikaz. Očekuje se da će ova tema ostati u fokusu javnosti i narednih dana, s obzirom na aktuelne političke procese i pregovore u regionu.
Analitičari ocenjuju da će način na koji se ovo pitanje reši imati uticaj na odnose između Albanije, Kosova i Srbije, ali i na šire procese stabilizacije i evropskih integracija na Zapadnom Balkanu.
