Građani večeras obeležavaju praznik uz stroga pravila i tradicionalne molitve za blagostanje
Građani Srbije večeras, uoči Spasovdana, obeležavaju ovaj praznik kroz niz narodnih običaja i verovanja, prema zvanično saopštenim podacima. Spasovdan se slavi četrdeset dana posle Vaskrsa i simbolizuje Hristovo vaznesenje na nebo, a veče pred praznik smatra se posebno značajnim u srpskoj tradiciji.
Prema običajima, dom i dvorište se temeljno čiste, dok žene pripremaju prazničnu trpezu i kolače. Domaćin u večernjim satima pali sveću ispred ikone i upućuje molitve za zdravlje porodice i napredak domaćinstva. Posebna pažnja posvećuje se molitvama za zaštitu od bolesti i nepogoda, što je deo dugotrajnog narodnog verovanja.
Takođe, uoči Spasovdana važi pravilo da se iz kuće ne iznosi ništa – ni hleb, ni so, ni voda – kako bi se, prema verovanju, sačuvao blagoslov doma. Sve što bi trebalo podeliti ili pokloniti završava se ranije tokom dana. U večernjim satima zabranjeni su svađa i psovke, što naglašava važnost sloge i poštovanja u porodici.
Nadležne crkvene institucije ističu značaj očuvanja ovih običaja, navodeći da oni predstavljaju vezu sa tradicijom i doprinos zajedništvu. “Običaji uoči Spasovdana podsećaju nas na vrednosti porodične sloge i poštovanja predaka”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.
Spasovdan se obeležava širom Srbije, a pripreme za praznik uključuju i molitve za rodnu godinu i zaštitu useva. Prema narodnom verovanju, praznik donosi blagostanje i Božji blagoslov porodici koja poštuje tradiciju i običaje.
