Policijski izvori navode da je tokom izbornog dana u više mesta došlo do incidenata, istražne radnje su u toku

Lokalni izbori za odbornike održani su 2. juna 2026. godine u deset opština i gradskih opština širom Srbije, uključujući Bor, Smederevsku Palanku, Bajinu Baštu, Kulu, Lučane, Aranđelovac, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek i Sevojno. Prema podacima dobijenim tokom izbornog dana, u pojedinim mestima zabeležena je visoka izlaznost, dok su u više gradova registrovani incidenti.

Prema policijskim izvorima, u Lučanima je do 19 časova izlaznost iznosila 71,24 odsto, a tokom dana nije bilo većih problema. U Bajinoj Bašti, gde je do 18 časova izlaznost iznosila 71 odsto, u jutarnjim satima je došlo do incidenta u kojem je jedna osoba uhapšena zbog upotrebe vatrenog oružja. Veče je proteklo mirno, navode izvori.

U Kuli je tokom dana zabeleženo više incidenata, a tri mladića su povređena u sukobu sa grupom blokadera. Na terenu je bila prisutna žandarmerija i dodatna policijska vozila, kako bi se održala bezbednost. U Aranđelovcu je došlo do sukoba između grupe blokadera i pristalica jedne političke stranke, a policija je na vreme reagovala i sprečila ozbiljnije posledice. Navodi se da su četiri žene, aktivistkinje političke stranke, lakše povređene, a osumnjičeni napadači su identifikovani. U ovom mestu je do 19 časova izlaznost iznosila 66,6 odsto.

Biračka mesta zatvorena su u skladu sa propisima, a svi građani koji su se zatekli na biračkom mestu u trenutku zatvaranja mogli su da glasaju. Izborna komisija je odmah po zatvaranju biračkih mesta započela brojanje glasova i proveru regularnosti izbornog procesa, navode zvanični izvori.

Prema izjavama zvaničnika, tokom izbornog dana u više opština zabeleženi su napadi i incidenti, dok su nadležne službe reagovale u skladu sa zakonom. “Videli smo danas njihovu politiku na delu. Nizali su se napadi ceo dan, jer im je jasno da na izbornu pobedu ne mogu da računaju. Ceo dan slušam najave političkih ekstremista koji najavljuju nove nerede”, navodi jedan od zvaničnih komentara.

Istraga o incidentima tokom izbornog dana je u toku, a nadležne službe nastavljaju sa prikupljanjem informacija i utvrđivanjem svih okolnosti.

Prema prvim podacima, lista Aleksandar Vučić ostvarila značajnu prednost na više biračkih mesta

Prvi preliminarni rezultati lokalnih izbora u opštinama Lučani i Kula saopšteni su večeras nakon zatvaranja birališta i brojanja glasova na pojedinim biračkim mestima. Prema dostupnim podacima, lista Naša porodica – Aleksandar Vučić vodi u većini mesta u Lučanima, dok je u Kuli zabeležen tesan rezultat.

U Lučanima, na biračkom mestu Lisa, od 108 birača, 88 je glasalo za listu Naša porodica – Aleksandar Vučić. Na biračkom mestu Guberevci, od ukupno 256 glasova, lista Aleksandra Vučića dobila je 187. U Donjoj Kravarici, na biračkom mestu 18, od 191 glasova, ovoj listi pripalo je 150, dok su tzv. blokaderi osvojili 27 glasova. U Lisicama, na biračkom mestu 43, lista Vučićevih kandidata dobila je 81 glas, dok su blokaderi osvojili 43. Na biračkom mestu Đerać (21), od 101 birača, 86 je glasalo za Vučićevu listu. U Živici, od 172 glasa, lista predsednika Vučića osvojila je 127, a blokaderi 39.

Na biračkom mestu Gornja Kravarica, ukupno je glasalo 171 birač, od kojih je 124 podržalo Vučićevu listu. U selu Lučani, na biračkom mestu 33, od 207 izašlih birača, 142 je glasalo za istu listu. U Gornjem Dubcu, na biračkom mestu 9, Srpska napredna stranka dobila je 50 glasova, dok su blokaderi osvojili 17. U Livadama, na biračkom mestu 10, od 43 upisana birača, 32 je izašlo na izbore, a 27 glasalo za Vučićevu listu. Na biračkom mestu Glog, ukupno je glasalo 124 birača, od kojih je 89 glasalo za ovu listu.

U opštini Kula, prema preliminarnim rezultatima, lista Aleksandar Vučić – Kula, naša porodica osvojila je 337 glasova, dok su blokaderi dobili 316 glasova.

Zvaničnih izjava povodom preliminarnih rezultata još nema, a brojanje glasova se nastavlja. Konačni rezultati biće poznati nakon što budu obrađeni svi glasački listići i zvanično potvrđeni. “Preliminarni rezultati pokazuju trenutnu volju birača na određenim biračkim mestima, ali je potrebno sačekati zvaničnu potvrdu svih rezultata”, navedeno je u saopštenju nadležnih organa.

Objava Edi Rama izazvala kritike nakon što je na društvenim mrežama podelio mapu jugoistočne Evrope na kojoj je Kosovo označeno kao sporna teritorija, što je otvorilo pitanja o političkoj poruci i odnosima u regionu.

Premijer Albanije Edi Rama našao se pod pritiskom javnosti i političkih analitičara zbog objave mape jugoistočne Evrope na svom zvaničnom profilu na društvenim mrežama, na kojoj Kosovo nije prikazano kao nezavisna država. Na spornoj mapi, koja je prema navodima izveštaja priložena uz Izveštaj o transformaciji BTI za 2026. godinu, Kosovo je označeno isprekidanim linijama, što je karakteristično za teritorije sa statusom u sporu.

Objava je izazvala brojne reakcije i negodovanje, prvenstveno među korisnicima društvenih mreža sa Kosova i iz Albanije, koji su od premijera tražili pojašnjenje ovog prikaza. Izvori bliski vladi Albanije navode da je reč o zvaničnom grafičkom prikazu iz međunarodnog izveštaja, ali to nije umirilo kritičare koji smatraju da ovakav prikaz šalje pogrešnu političku poruku.

Profesor Enver Bitiči, politički analitičar sa Kosova, ocenio je da objavljivanje mape sa prekinutim granicama između Srbije i Kosova nagoveštava da granica nije konačna i da Kosovo nema definitivno utvrđen međunarodni status. “Ovo je drugi put da premijer Albanije provocira Kosovo objavom mape na kojoj je prikazano kao sporna teritorija u odnosu na Srbiju. Poruka je jasna – sugeriše se da granice nisu završene i da je status Kosova predmet dalje političke diskusije”, naveo je Bitiči u pisanoj izjavi.

Albanski politički analitičar Agim Aličkaj takođe je izrazio nezadovoljstvo, ističući da ovakve objave nisu slučajne, već deo doslednog političkog pristupa Edi Rama koji, po njegovom mišljenju, ne odgovara interesima albanske zajednice. “Teško je poverovati da je reč o tehničkoj grešci. Ovakve odluke imaju dugoročne posledice na međunarodni narativ i političke procese posle sukoba na Kosovu i Metohiji”, rekao je Aličkaj.

U albanskoj javnosti podeljena su mišljenja o namerama i posledicama ovakvog prikaza. Dok pojedini ističu da je reč o preuzimanju međunarodnih standarda kartografije, drugi smatraju da se time podriva napor za međunarodno priznanje Kosova i stvara prostor za različita politička tumačenja statusa regiona.

Zvanične institucije u Prištini za sada nisu izdavale formalno saopštenje, ali je više političkih predstavnika zatražilo od premijera Albanije da javno objasni razloge za ovakav prikaz. Očekuje se da će ova tema ostati u fokusu javnosti i narednih dana, s obzirom na aktuelne političke procese i pregovore u regionu.

Analitičari ocenjuju da će način na koji se ovo pitanje reši imati uticaj na odnose između Albanije, Kosova i Srbije, ali i na šire procese stabilizacije i evropskih integracija na Zapadnom Balkanu.