Institucije Evropske unije pozvane da reaguju, Picula izrazio podršku studentskim blokadama u Beogradu

Hrvatski evroposlanik Tonino Picula javno je zatražio od institucija Evropske unije da uvedu sankcije Srbiji i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću, zbog politike koju Srbija vodi prema Rusiji. U gostovanju na televiziji u Zagrebu 08.06.2026. godine, Picula je izjavio da je, po njegovom mišljenju, greška Evropske komisije i Saveta Evrope što su tolerisali politiku predsednika Vučića, posebno ističući njegov odlazak u Moskvu na vojnu paradu prošle godine.

“Mislim da je prava greška napravljena prošle godine kad se tolerirao odlazak srpskog predsjednika u Moskvu na paradu Putinove armije. Nadam se da će se pozicija Komisije i Saveta prilagoditi onome što već godinama radi predsednik Srbije”, naveo je Picula.

Pored toga, Picula je otvoreno izrazio podršku studentskim blokadama koje se odvijaju u Beogradu, navodeći da studenti koji učestvuju u blokadama fakulteta ne bi išli u Moskvu na paradu. “Studenti blokaderi koje podržavam nikada ne bi išli u Moskvu na paradu”, izjavio je Picula.

Za sada nema zvaničnih reakcija iz Beograda na ove navode. Nadležne institucije Evropske unije nisu dale zvanične komentare povodom Piculinih zahteva. U toku su studentske blokade u Beogradu, a javnost čeka na dalji razvoj situacije.

Diskusija povodom 27 godina od usvajanja Rezolucije 1244 održaće se 10. juna u Beogradu uz učešće istaknutih predstavnika akademske zajednice, pravne struke i diplomatije.

Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope organizuje 10. juna 2026. godine panel diskusiju na temu „Rezolucija 1244: Međunarodni okvir, regionalna stabilnost i budućnost Kosova i Metohije“ u hotelu M u Beogradu. Ovaj događaj okuplja vodeće stručnjake kako bi se, povodom 27 godina od usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, razmatrali aktuelni izazovi i pravni, politički i regionalni značaj ovog dokumenta.

Među govornicima su prof. dr Čedomir Antić, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, Vladimir Gajić, advokat i predsednik Narodne stranke, kao i Vuk Jeremić, bivši predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i iskusni diplomata. Panelom će moderirati Silvija Slamnig. Organizatori navode da je cilj skupa da se otvore pitanja međunarodnopravnog statusa Kosova i Metohije, regionalne bezbednosti i perspektiva u odnosima na Balkanu, kao i aktuelnog značaja Rezolucije 1244 u savremenim geopolitičkim okolnostima.

„Ova diskusija prilika je da se iz ugla pravne struke, međunarodnih odnosa i praktične politike sagleda sveobuhvatni značaj Rezolucije 1244, ali i da se analizira njena primena i interpretacija tokom proteklih decenija“, navodi prof. dr Antić u najavi događaja. On dodaje da je pravni okvir koji pruža ova rezolucija i dalje temelj političkih pregovora i garancija za očuvanje regionalne stabilnosti.

Vladimir Gajić ističe da je „u aktuelnom trenutku, kada su pritisci na Srbiju i dalje intenzivni, važno sačuvati pravne mehanizme zaštite državnih interesa kroz međunarodno pravo“. Prema njegovim rečima, Rezolucija 1244 ostaje ključan instrument u pregovorima o statusu Kosova i Metohije. Sa druge strane, Vuk Jeremić ocenjuje da je „uporna diplomatska aktivnost, uz oslonac na međunarodne dokumente, neophodna za očuvanje mira i stabilnosti u regionu“.

Panel će biti prilika i za razmenu mišljenja između pravnih eksperata, predstavnika akademske zajednice i bivših diplomata o budućnosti dijaloga Beograda i Prištine, kao i ulozi međunarodnih institucija u rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije. Učesnici će pokušati da daju preporuke za dalji pravac spoljnopolitičkog delovanja Srbije u okviru međunarodnog prava.

Očekuje se da će zaključci sa panela doprineti boljem razumevanju aktuelnih izazova, ali i ponuditi stručne smernice za donošenje budućih odluka u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije. Organizatori ističu da su ovakve rasprave značajne za informisanje javnosti i podizanje nivoa stručnog dijaloga o temama od nacionalnog i regionalnog značaja.

Prema preliminarnim rezultatima, centralna izborna komisija navodi da je Srpska lista osvojila svih 10 mandata u srpskim opštinama

Prema preliminarnim rezultatima centralne izborne komisije u Prištini, na vanrednim izborima za skupštinu privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji Srpska lista osvojila je apsolutnu većinu u svim srpskim sredinama i svih 10 mandata zagarantovanih Srbima. Izbori su održani 16.06.2024, a na osnovu obrađenih 99,40 odsto biračkih mesta, Srpska lista je osvojila 6,17 odsto glasova, odnosno 42.761 glas.

Pokret Samoopredeljenje vodi sa 42,92 odsto (297.296 glasova), dok su Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova osvojili 21,06, odnosno 17,61 odsto glasova. Alijansa za budućnost Kosova ima 7,18 odsto podrške. Stranka Za slobodu pravdu i opstanak, koju predvodi Nenad Rašić, osvojila je 0,76 odsto ili 5.232 glasa, uglavnom u albanskim sredinama kao što su Prizren, Đakovica i Suva Reka.

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek izjavio je da je Srpska lista ostvarila fantastične rezultate i da je osvojila svih 10 mandata u srpskim sredinama, ali je istakao da postoji politički inženjering, jer su glasovi Nenada Rašića došli iz albanskih sredina. Član Predsedništva Srpske liste Igor Simić naveo je da se na ovaj način ponovo pokušava oduzeti mandat srpskom narodu.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković saopštio je da Srpska lista ima svih 10 mandata, ali da se pokušava, zahvaljujući glasovima iz albanskih sredina, jedan mandat dodeliti Nenadu Rašiću. Petković je naglasio da Rašić ne može i neće predstavljati srpski narod.

Prema navodima centralne izborne komisije, preliminarni rezultati ne uključuju glasove sa uslovnih biračkih mesta, glasove osoba sa posebnim potrebama i glasove birača koji su glasali van Kosova i Metohije. Ukupna izlaznost bila je 36,88 odsto, s tim da je najveća zabeležena u srpskim sredinama, dok je ukupna izlaznost manja za osam odsto u odnosu na izbore iz decembra 2025. godine.

Izbori su održani u atmosferi pritisaka na Srbe i Srpsku listu, uključujući hapšenja, pretnje i upade u srpske institucije, a zabeležena su i hapšenja Srba na sam dan glasanja. Skupština privremenih institucija broji 120 poslaničkih mesta, od kojih je 10 zagarantovano predstavnicima Srba, još 10 predstavnicima nesrpskih nevećinskih zajednica, dok se za preostalih 100 mandata nadmeću albanske stranke. Ovo su treći izbori za skupštinu privremenih institucija u poslednjih 16 meseci.