Komemoracija za više od 280 stradalih Srba i 15.000 proteranih iz Zapadne Slavonije održana je u Crkvi Svetog Marka u Beogradu i kod Mosta spasa u Bosanskoj Gradiški, uz prisustvo zvaničnika Srbije i Republike Srpske

Godišnjica hrvatske vojno-policijske operacije ‘Bljesak’, tokom koje je 1. i 2. maja 1995. godine poginulo više od 280 Srba, a iz Zapadne Slavonije proterano oko 15.000 ljudi, obeležena je danas u Beogradu i Bosanskoj Gradiški. Komemorativni skup u Crkvi Svetog Marka u Beogradu počeo je u 11 sati, dok je istovremeno pomen održan i u Bosanskoj Gradiški, gde se nalazi spomenik žrtvama u parku blizu Mosta spasa.

Predsednik Dokumentaciono-informativnog centra ‘Veritas’ Savo Štrbac izjavio je da se ove godine po prvi put očekuje zajedničko prisustvo predstavnika Srbije i Republike Srpske na komemoraciji u Bosanskoj Gradiški. “Ove godine prvi put će predstavnici iz Srbije zajedno sa našim narodom obeležiti ovaj strašni događaj za srpski narod”, naveo je Štrbac u izjavi medijima.

Prema podacima ‘Veritasa’, tokom operacije ‘Bljesak’ na području pod zaštitom Ujedinjenih nacija nalazilo se oko 15.000 Srba, što su potvrdili i međunarodni posmatrači, uključujući predstavnike UNPROFOR-a i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. U napadu je, prema istim izvorima, stradalo 283 Srba, od čega 57 žena i 12 dece do 14 godina, dok je 114 žrtava bilo civila. Još uvek se traga za 108 osoba koje se vode kao nestale, a 23 ekshumirana posmrtna ostatka nisu identifikovana.

Štrbac je istakao da su podaci o žrtvama i proteranima prikupljani kroz međunarodne i domaće izvore, te da su mnoge porodice i dalje u potrazi za nestalima. On je upozorio da su ljudske sudbine iz tog perioda i dalje nerešene: “Još tragamo za 108 ljudi, imamo nerešenih slučajeva i oni se i dalje vode kao nestali”, naveo je Štrbac.

Pored komemoracije povodom godišnjice ‘Bljeska’, Štrbac je komentarisao i održavanje izložbe o logoru Jasenovac u Evropskom parlamentu, ocenivši da je događaj bio značajan za širu evropsku javnost, ali i da je naišao na proteste hrvatskih predstavnika. “Naši i hrvatski narativi o Jasenovcu se dijametralno razlikuju – dok mi govorimo o genocidu nad Srbima, Hrvati to osporavaju i priznaju samo masovne zločine nad Jevrejima i Romima”, rekao je Štrbac.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga za proteste bili su izneti podaci o broju stradalih Srba u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata. “Na izložbi su predstavljene brojke od 700.000 žrtava, što hrvatska strana osporava, dok su na nedavnoj konferenciji u njihovom parlamentu pojedini izlagači tvrdili da u Jasenovcu nije bilo srpskih žrtava”, dodao je Štrbac.

Obeležavanje ovakvih godišnjica, kažu organizatori, ima za cilj očuvanje sećanja na žrtve i podizanje svesti o posledicama ratnih akcija na civilno stanovništvo. Predstavnici udruženja iz Srbije i Republike Srpske najavili su nastavak aktivnosti na rasvetljavanju sudbine nestalih i traženju pravde za žrtve.

Komemoracije u Beogradu i Bosanskoj Gradiški deo su šireg obeležavanja stradanja Srba tokom ratova devedesetih godina, a organizatori pozivaju na međudržavnu saradnju u procesima identifikacije nestalih i podršci pogođenim porodicama. Očekuje se da će se aktivnosti na ovom planu nastaviti i u narednom periodu.

Vladimir Putin na sastanku sa predstavnicima autohtonih naroda istakao važnost zajedništva u razvoju zemlje

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je na sastanku sa predstavnicima autohtonih naroda Rusije da univerzalnost i snaga zemlje leže u njenoj raznolikosti i jedinstvu. Prema njegovim rečima, različite kulturne karakteristike naroda Ruske Federacije se međusobno dopunjuju, čime se stvara čvrsta osnova za razvoj države. Putin je naglasio da su i veliki i mali narodi deo jedne porodice i da svi, bez obzira na brojnost, treba da se osećaju kao deo zajedničkog doma. On je istakao da je briga za domovinu ono što ujedinjuje ljude različitih nacionalnosti, vera i načina života u Rusiji. Predsednik je dodao da u zemlji postoji 47 autohtonih naroda, od kojih svaki doprinosi jedinstvenoj raznolikosti i čuva posebne tradicije, kulturu i karakter. Na sastanku je rečeno da će se 30. aprila 2026. godine po prvi put proslaviti novi nacionalni praznik — Dan autohtonih naroda Ruske Federacije, ustanovljen predsedničkim ukazom.

Aleksandar Vučić istakao značaj predstojeće posete Kini i moguć dogovor o investiciji u robotiku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da predstojeća poseta Kini bude od istorijskog značaja za Srbiju, posebno u pogledu mogućeg dogovora o izgradnji fabrike robota. Vučić je istakao da je Srbija, uz Poljsku, jedina zemlja u regionu koja poseduje opremu sertifikovanu klasom 4, i naveo da se svi uređaji tog tipa smeštaju u Kragujevcu, sa planovima za dalje unapređenje ovog sektora.

Predsednik je najavio i mogućnost osnivanja fakulteta za robotiku i informacione tehnologije u Kragujevcu, a kao prioritet naveo uvođenje veštačke inteligencije u obrazovni sistem, počev od osnovnih škola. “Moramo sebe da menjamo, moramo da idemo u korak sa vremenom, i to su sve ogromne promene”, rekao je Vučić, ističući značaj ulaganja u znanje i obrazovanje.

Vučić je naglasio da bi dogovor o izgradnji fabrike robota mogao biti postignut nakon njegove posete Kini i dodao da očekuje prve robote u junu. Takođe je ukazao na značaj robota u različitim oblastima, uključujući i vojnu upotrebu.

Govoreći o ekonomskoj situaciji, Vučić je naveo da Srbija beleži stopu rasta iznad 3 odsto, što je, prema njegovim rečima, više u poređenju sa Litvanijom, Italijom i Češkom. On je dodao da to otvara mogućnost za povećanje penzija i plata, a kao dodatnu prednost naveo je nisku stopu poskupljenja goriva i najnižu cenu hleba u Evropi, zahvaljujući merama Vlade i rezervama nafte i derivata.

“Ovo mnogo košta, ali mi smo ispred naše konkurencije. 2020. smo uzeli prvi super kompjuter. Uveren sam da će moja poseta Kini biti od istorijskog značaja. Ono što je za mene važno, nadam se da će posle moje posete Kini pasti dogovori o izgradnji fabrike robota, očekujem u junu prve robote da ćemo imati”, rekao je predsednik.

Vučić je istakao da će u narednom periodu biti potrebno dodatno ulaganje u obrazovanje i tehnološki razvoj kako bi Srbija ostala konkurentna i nastavila ubrzanu modernizaciju.