Putnička vozila prolaze bez zadržavanja, dok kamioni na nekim prelazima čekaju i do sedam sati prema saopštenju.

Kilometarske kolone na izlazu iz Srbije tokom večeri izazivaju velike gužve za teretna vozila, dok putnička vozila prolaze bez čekanja, kako pokazuju poslednje informacije. Na graničnim prelazima nema zadržavanja za automobile, ali kamioni čekaju i više sati, posebno na ključnim tačkama.

Prema saopštenju Uprave granične policije, situacija na putničkim terminalima graničnih prelaza u Srbiji je stabilna i nema zastoja za ovaj tip saobraćaja. Međutim, teretna vozila na izlazu iz zemlje nailaze na značajne zastoje.

Gde su najveća zadržavanja za kamione

Na graničnom prelazu Batrovci kamioni na izlazu iz Srbije čekaju oko sedam sati, što je trenutno najduže vreme čekanja. Osim toga, na prelazima Šid i Bezdan zadržavanja traju do četiri sata, dok je na Kelebiji i Sremskoj Rači vreme čekanja oko tri sata.

Pored toga, prema poslednjem izveštaju Auto Moto Saveza Srbije, teretna motorna vozila na graničnom prelazu Horgoš čekaju oko 90 minuta. Ova informacija može biti korisna svim vozačima kamiona koji planiraju izlazak iz zemlje u večernjim satima.

Stanje na autoputevima i naplatnim rampama

Na naplatnim stanicama na autoputevima širom Republike Srbije nema zadržavanja za nijedan tip vozila. To znači da su eventualni zastoji prisutni isključivo na graničnim prelazima i to najviše pogađa vozače teretnih vozila.

Iako su putnička vozila oslobođena čekanja, važno je napomenuti da se teretni saobraćaj suočava sa znatno dužim vremenom prolaska na granicama. Zbog toga su preporuke nadležnih da vozači kamiona blagovremeno planiraju svoje putovanje i prate aktuelne informacije o stanju na prelazima.

Na kraju, situacija sa kilometarskim kolonama na izlazu iz Srbije može se promeniti u toku večeri, pa se savetuje redovno informisanje o najnovijem stanju na putu. Ove informacije posebno su važne za prevoznike i vozače koji planiraju međunarodne rute.

Lovac Ivan Živković iz Babušnice našao se licem u lice sa poskokom, koji je poznat kao najopasnija zmija na Balkanu.

Dugogodišnji lovac iz Babušnice, Ivan Živković, nedavno je doživeo dramatičan trenutak kada se našao oči u oči sa najotrovnijom zmijom u Evropi. Susret sa poskokom dogodio se na travnatom terenu, a zmija je zauzela karakterističan “S” položaj, što je jasan znak da je spremna za napad. Ovaj događaj izazvao je veliku pažnju na društvenim mrežama, gde su mnogi korisnici komentarisali Ivanovu hrabrost.

Među komentarima ispod videa mogle su se pročitati reči priznanja, ali i šaljivi opisi opasnosti koju nosi susret sa poskokom. Tako je neko napisao: “Koja hrabrost prići ovako blizu, svaka čast”, dok je drugi korisnik istakao: “Video sam mnogo poskoka, ali ovako velikog nikad!”. Ipak, najviše pažnje privukle su opaske o ozbiljnosti situacije: “Ovaj kad te zvekne, direkt kapela” i “Ako nisi u dobrim čizmama, onda si u Hitnoj”. Ovi komentari najbolje oslikavaju koliko je susret sa ovom zmijom rizičan.

Susret sa poskokom: šta ga čini najopasnijom zmijom Evrope

Poskok (Vipera ammodytes) je jedna od najpoznatijih i najotrovnijih vrsta zmija na Balkanu. Prepoznatljiv je po rogiću na vrhu njuške, zbog čega ga je lako razlikovati od drugih zmija. Najčešće dostiže dužinu od 50 do 70 centimetara, mada se ponekad mogu naći i veći primerci. Rasprostranjen je širom Balkana, uključujući Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Severnu Makedoniju, Albaniju i Grčku.

Ova zmija preferira kamenite, sunčane i suve terene, ali se može naći i u brdskim predelima. Hrani se malim sisarima, gušterima i pticama. Ujed poskoka može biti veoma opasan zbog količine i jačine njegovog otrova. Zbog toga se poskok smatra najopasnijom zmijom u regionu, ali je važno napomenuti da ova vrsta uglavnom izbegava kontakt sa ljudima i retko napada bez razloga.

Reakcije javnosti i značaj ovakvih susreta

Susret Ivana Živkovića sa poskokom ponovo je otvorio pitanje bezbednosti tokom boravka u prirodi na Balkanu. Pored poskoka, Srbija je dom još dve vrste otrovnica – šarke i šargana. Ipak, napad poskoka u Babušnici pokazuje koliko je važno biti oprezan prilikom kretanja po prirodnim staništima zmija. Mnogi su u komentarima izrazili divljenje Ivanovoj hrabrosti, ali i podsetili na neophodnost zaštitne opreme.

Iako se ovakvi susreti ne dešavaju svakodnevno, prema iskustvu lovaca i meštana, poskok najčešće reaguje defanzivno i neće napasti ako se ne oseća ugroženo. Zbog toga je preporučljivo izbegavati nagle pokrete i obavezno nositi čvrstu obuću prilikom šetnje kroz travu ili kamenjare.

Na kraju, ovakvi događaji skreću pažnju na bogatstvo i raznovrsnost faune Balkana, ali i na odgovornost svakog pojedinca da poštuje prirodu i njene stanovnike.

Prilikom skeniranja pasoša na granici, policajac proverava autentičnost dokumenta i važne podatke kroz različite baze.

Kada dođe do skeniranja pasoša na granici, mnogi putnici se pitaju šta policajac vidi na ekranu. Proces kontrole obuhvata proveru osnovnih podataka iz pasoša kroz više nacionalnih i međunarodnih baza. Policijski službenik koristi čitač koji očitava ime, prezime, datum rođenja, državljanstvo, pol, broj dokumenta, zemlju izdavanja i datum isteka. Kod biometrijskih pasoša, dodatno se proverava elektronski čip sa fotografijom i drugim podacima.

Zatim sistem automatski utvrđuje da li je pasoš važeći, da li je prijavljen kao izgubljen ili ukraden i da li postoje znaci poništenja ili izmene dokumenta. Fotografija iz pasoša se upoređuje sa osobom koja se nalazi ispred službenika, a u slučaju sumnje moguća je dodatna provera zaštitnih elemenata. Na spoljnim granicama Šengenskog prostora, kontrola je još opsežnija jer podaci prolaze kroz relevantne baze podataka kao što su Šengenski informacioni sistem (SIS), ali i Interpolove baze o ukradenim i izgubljenim putnim ispravama.

Koje informacije su dostupne policajcu na granici

Pored osnovnih podataka, policajac na ekranu vidi informacije koje su važne za graničnu kontrolu, kao što su upozorenja o traženim licima, zabrani ulaska, nestalim osobama, sudskim nalozima ili predmetima traženim zbog krađe ili krivičnog postupka. Takođe, sistem može upozoriti na prethodno prijavljen izgubljeni pasoš, pa čak i ako ga osoba kasnije pronađe, njegova upotreba može izazvati zadržavanje i dodatnu proveru.

Međutim, policijskom službeniku nije automatski dostupan kompletan životni dosije putnika. Pristup bazama podataka je ograničen važećim pravilima, a sve provere se evidentiraju i podložne su zaštiti ličnih podataka. Policajac može videti istoriju boravka u Šengenskom prostoru, važenje vize ili boravišne dozvole, kao i eventualno prekoračenje dozvoljenog boravka.

Šta policajac ne vidi tokom skeniranja pasoša

Sam pasoš policijacu ne otkriva informacije o radnom mestu, stanju na računu, kupovinama ili sadržaju mobilnog telefona. Takvi podaci nisu deo standardnog skeniranja putne isprave. Ipak, ukoliko postoji zvanično upozorenje, sumnja u identitet ili problem sa pravom ulaska, putnik može biti izdvojen radi detaljnije provere.

Duža kontrola ne znači nužno da je osoba prekršila pravila. Razlog može biti isto ili slično ime, slabije očitavanje čipa, oštećeni pasoš, nejasan pečat ili potreba za dodatnom potvrdom informacija. Tada službenik može zatražiti dodatni dokument, postaviti pitanja o putovanju ili usmeriti vozilo ka detaljnoj kontroli.

Šta se proverava u slučaju upozorenja sistema

Sistem može izdati upozorenje na osobu, dokument, vozilo ili registarske tablice. Reakcija zavisi od vrste upozorenja i može podrazumevati dodatnu proveru identiteta, razgovor sa službenikom, privremeno zadržavanje dokumenta, odbijanje ulaska ili angažovanje druge nadležne službe.

Zbog toga nekoliko sekundi tišine nakon što policajac skenira vaš pasoš nije samo rutinska radnja. U tom kratkom vremenu proveravaju se autentičnost dokumenta, pravo prelaska granice i eventualna upozorenja iz svih dostupnih sistema. Na taj način, proces kontrole pasoša osigurava sigurnost granica i putnika.