Poslanici izabrani na izborima 7. juna imaju rok do 7. avgusta za formiranje novog saziva, čime se otvara proces za izbor predsednika i vlade privremenih institucija.
Rok od 30 dana za konstituisanje skupštine privremenih institucija samouprave u Prištini počeo je da teče nakon što je centralna izborna komisija potvrdila konačne rezultate izbora održanih 7. juna. Ova obaveza proističe iz odluke ustavnog suda u Prištini, donete 25. juna, kojom se propisuje vremenski okvir za formiranje novog parlamentarnog saziva posle zastoja u konstituisanju prethodne skupštine.
Pokret Samoopredeljenje, koji je osvojio najveći broj mandata, ima pravo da predloži kandidata za predsednika parlamenta. Prema pravilima, predsednik skupštine bira se prostom većinom, a ukoliko kandidat ne bude izabran u tri pokušaja, mora biti predložen novi. Nakon izbora predsednika, poslanici biraju i pet potpredsednika – tri iz stranaka sa najviše mandata, jednog iz srpske zajednice (Srpska lista) i jednog iz ostalih nevećinskih zajednica.
“Konstituisanjem skupštine stiču se uslovi za formiranje nove vlade i izbor predsednika privremenih institucija,” navodi se u saopštenju centralne izborne komisije. Vršilac dužnosti predsednika privremenih institucija potom dodeljuje mandat za sastav vlade kandidatu koji ima podršku parlamenta, koji za to ima rok od 15 dana.
Za izbor predsednika privremenih institucija skupština raspolaže rokom od 60 dana od dana konstituisanja, a za formiranje vlade potrebno je najmanje 61 glas, dok je za izbor predsednika u prva dva kruga neophodan kvorum od najmanje 80 poslanika.
Na izborima održanim 7. juna, Pokret Samoopredeljenje je osvojio 53 mandata, Demokratska partija Kosova 22, Demokratski savez Kosova 18, a Alijansa za budućnost Kosova sedam. Od 10 mandata rezervisanih za predstavnike srpske zajednice, Srpska lista je osvojila devet, dok je Građanska inicijativa Za slobodu, pravdu i opstanak dobila jedan mandat. Srpska lista uložila je žalbe na raspodelu jednog mandata Građanskoj inicijativi, ali su ih izborni panel i vrhovni sud u Prištini odbili.
Redovni izbori za skupštinu privremenih institucija prethodno su održani u februaru 2025. godine, ali zbog nemogućnosti izbora predsednika došlo je do raspuštanja skupštine i raspisivanja vanrednih izbora krajem decembra. Nakon poslednjih izbora, skupština nije uspela da izabere predsednika u predviđenom roku, što je dovelo do nove pravne situacije i početka novog roka za konstituisanje.
Politički analitičari ukazuju da će naredne nedelje biti ključne za formiranje stabilne parlamentarne većine i izbor rukovodstva, što je uslov za izbegavanje novih institucionalnih blokada. “Proces konstituisanja pratiće pažljivo međunarodni posmatrači, s obzirom na značaj za političku stabilnost regiona,” ocenjuju stručnjaci za politički sistem.
Ukoliko skupština ne bude konstituisana u predviđenom roku, prema ustavnom sudu u Prištini, predviđeni su dalji vanredni izbori, čime bi se politička neizvesnost produžila.
