Država intervenisala smanjenjem akciza, rezerve nafte dovoljne za još 93 dana

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neće biti nestašica nafte u Srbiji i da je država preduzela mere kako bi sprečila rast cena dizela na pumpama. Vučić je naveo da bi, bez intervencije države, cena dizela bila za 20 odsto viša, što, kako ističe, ne sme da se dozvoli. On je objasnio da su rezerve nafte pripremane za teške trenutke i da trenutno postoje zalihe dovoljne za narednih 93 dana, čak i bez novih proizvodnih aktivnosti.

“Kad imate takvo stanje u svetu, morate da se snalazite. Moramo brzo da izađemo sa rezervama, pravili smo ih da ih imamo u teškom trenutku. Evo vam rezerve po nižoj ceni. Ljudi da ne brinu, neće biti nestašica. Imamo nafte za još 93 dana i to bez da proizvodimo bilo šta, a proizvodimo a još nismo otkočili rezerve”, rekao je Vučić.

Predsednik je istakao da je država smanjila akcizu na gorivo za 20 odsto kako bi zaštitila građane od poskupljenja, uz napomenu da se prati situacija i da će, ukoliko bude potrebno, biti preduzete i dodatne mere. Vučić je upozorio da postoje izazovi u vezi sa dobijanjem licence od strane nadležnih međunarodnih organa, ali je naglasio da se nadležne institucije trude da obezbede kontinuitet snabdevanja.

“Spuštamo akcizu 20 odsto da bismo zaštitili građane. Onda gledamo dalje da to spuštamo. Usred svega imamo problem hoće li OFAK da odobri licencu”, izjavio je Vučić.

Prema zvaničnoj izjavi, nema razloga za zabrinutost kada je u pitanju snabdevanje naftom i dizelom u Srbiji, a građanima je poručeno da država garantuje stabilnost na tržištu goriva.

Aleksandar Vučić je u televizijskom gostovanju komentarisao političku situaciju u zemlji, osvrnuvši se na 23. godišnjicu ubistva Zorana Đinđića i aktuelne unutrašnje i spoljnopolitičke izazove.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, obratio se javnosti 12. marta uveče u Beogradu, gde je govorio o najaktuelnijim pitanjima za domaću i međunarodnu javnost, sa posebnim osvrtom na godišnjicu atentata na nekadašnjeg premijera dr Zorana Đinđića. U svom obraćanju, Vučić je istakao značaj ovog događaja za savremenu političku istoriju Srbije, ocenjujući da je ubistvo predsednika Vlade predstavljalo ogromnu tragediju za državu i društvo.

“Ne želim da govorim o političkim razlikama, niti je primereno na dan kada je stradao premijer. To je bila velika nesreća i šteta za Srbiju, bez obzira na razlike u političkim stavovima”, rekao je Vučić u televizijskom gostovanju. On je dodao da je Đinđić bio čovek izuzetne energije i obrazovanja, te podsetio da su pojedini reformski potezi iz tog perioda ostavili dugoročne posledice po društvo i državu.

Predsednik je naveo i da su tokom tog perioda postojale i dobre i loše odluke, posebno istakavši pitanje državnog jedinstva i posledice političkih dešavanja iz ranih dvehiljaditih godina. “Kada se govori o rezultatima iz tog vremena, treba biti iskren i sagledati i pozitivne i negativne strane, uključujući i gubitak državnog teritorijalnog integriteta”, rekao je Vučić, aludirajući na period kada je Crna Gora proglasila nezavisnost.

Vučić je tokom obraćanja komentarisao i aktuelne političke procese, navodeći da se Srbija suočava sa brojnim izazovima na unutrašnjem i međunarodnom planu, uključujući dijalog sa Prištinom, ekonomske reforme i pitanja bezbednosti. On je istakao da je potrebno negovati političku stabilnost i dijalog u društvu, kao i da su naučene lekcije iz prošlosti od suštinskog značaja za budući razvoj Srbije.

Na pitanje o mogućnostima političkog približavanja ili saradnje sa opozicionim partijama, Vučić je rekao da je dijalog uvek moguć, ali da je najvažnije da se očuva institucionalni poredak i poštuju demokratske procedure. “Srbija mora da ostane na evropskom putu, ali i da štiti svoje nacionalne i državne interese”, naglasio je predsednik.

U završnom delu obraćanja, predsednik je pozvao građane na jedinstvo i odgovornost, poručivši da je stabilnost države ključno pitanje za napredak društva. Osvrćući se na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića, Vučić je još jednom naglasio potrebu za negovanjem kulture sećanja i odgovornosti svih društvenih aktera u procesu izgradnje demokratskih institucija.

Vučić ističe da je Danska bila prva evropska zemlja koja je priznala Kosovo, navodeći posledice tog čina

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je Danska bila prva evropska zemlja koja je priznala nezavisnost tzv. Kosova, naglašavajući da je taj potez otvorio „Pandorinu kutiju“ i uticao na dešavanja u svetu. Vučić je tokom gostovanja naveo da je albanski premijer Edi Rama izjavio kako je Kosovo „noćna mora za Vučića“, na šta je predsednik Srbije odgovorio da je taj problem zapravo noćna mora za sve ljude slobodarskih opredeljenja širom sveta.

“Hvala mu na tome što je rekao. On je mislio da me napadne i kudi, a pohvalio me. Rekao je da je za mene Kosovo noćna mora. Kaže, Vučić je inteligentan, pametan, ovakav, onakav, ali mu je Kosovo noćna mora. Ja mislim da je Kosovo noćna mora svim ljudima slobodarskih opredeljenja širom sveta. Zato što je Kosovo otvorilo Pandorinu kutiju. Ništa se od ovoga ne bi dešavalo u svetu da nisu napravili to sa Kosovom”, naveo je Vučić.

Predsednik je podsetio na to da Srbija poštuje teritorijalni integritet Danske, dok je Danska bila prva u Evropi koja je priznala kosovsku nezavisnost. Ukazao je na to da su u tom periodu postojali pritisci i komentari o broju Srba na Kosovu, ali da je pitanje mnogo šire.

“Logično mi poštujemo međunarodno pravo i Povelju Ujedinjenih nacija i Danska je bila prva koja je priznala tu nezavisnost u Evropi. Prva evropska zemlja koja je priznala kosovsku nezavisnost. I pogledajte šta im se danas događa. I tada su nam još govorili, pa imate svega 300.000 ili 200.000 Srba, pustite to, čije su ovce njegova je zemlja…”, rekao je Vučić.

Zvaničnih informacija o eventualnim reakcijama danske strane na ovu izjavu predsednika Srbije, kao ni dodatnih komentara iz drugih institucija, za sada nema.