Američko tužilaštvo potvrdilo hapšenje osumnjičenog iz Gvatemale, proces u toku pred sudom u San Dijegu

Američke vlasti su uhapsile osobu za koju se sumnja da je vođa narko-grupe iz Gvatemale, saopštila je ambasada SAD u toj zemlji. Prema zvaničnim informacijama, Eugenio Molina-Lopez, za kojim je bila raspisana nagrada od 10 miliona dolara, uhapšen je u San Dijegu. Saopštenje je objavilo Tužilaštvo za južni okrug Kalifornije, a ambasada SAD u Gvatemali prenela je te informacije putem društvenih mreža.

Zvanično saopštenje ne navodi tačan datum hapšenja. Molina-Lopez, poznat pod nadimkom „Don Dario“, optužen je za vođenje grupe pod nazivom Los Huistas, za koju se navodi da je uključena u krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike prema SAD preko meksičkih kartela. On je negirao krivicu pred saveznim sudom u petak.

Protiv Molina-Lopeza podignuta je optužnica za zaveru u vezi sa uvozom i distribucijom kokaina, što prema američkim zakonima može nositi kaznu do doživotnog zatvora. Američki tužilac Adam Gordon izjavio je da se slučaj vodi u južnom okrugu Kalifornije.

Prema dostupnim podacima, grupa Los Huistas deluje na severozapadu Gvatemale, u blizini granice sa Meksikom. Ambasada SAD navodi da je ova organizacija aktivna u regionu Huehuetenango, gde se nalazi i ključna ruta za krijumčarenje narkotika.

Sjedinjene Američke Države su u martu 2022. godine uvele sankcije protiv grupe Los Huistas, opisavši je kao dominantnu kriminalnu strukturu u pomenutom regionu. U saopštenju ambasade SAD istaknuto je da je hapšenje rezultat saradnje između američkih i gvatemalskih vlasti, kao i javnosti kroz program nagrada za informacije.

Dalji postupak protiv Molina-Lopeza vodi se pred američkim sudom, dok vlasti ističu da su u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući međunarodnoj saradnji i programu nagrada, uhapšene desetine osoba osumnjičenih za međunarodni šverc narkotika. Nema podataka o dodatnim hapšenjima ili detaljima operacije. Sve informacije u vezi sa slučajem zasnivaju se na zvaničnim saopštenjima američkih pravosudnih organa i ambasade SAD u Gvatemali.

Policija navodi da su digitalni tragovi, uključujući pitanja postavljena ChatGPT-u, deo dokaza u aktuelnom slučaju

Policija američke savezne države Floride istražuje ubistvo dvoje studenata Univerziteta Južne Floride, u čijoj istrazi su, prema navodima zvaničnika, korišćeni digitalni tragovi povezani sa upotrebom veštačke inteligencije. Osumnjičeni Hisham Abugharbieh, koji je bio cimer jednog od studenata, uhapšen je tokom vikenda i optužen za dvostruko ubistvo sa predumišljajem.

Prema informacijama iz sudskih dokumenata, Abugharbieh je u danima pre nestanka postavljao pitanja ChatGPT-u u vezi sa načinima prikrivanja dokaza i drugim temama koje se dovode u vezu sa istragom. Policija je saopštila da je među postavljenim pitanjima bila i upotreba crnih kesa za đubre, kao i mogućnost otkrivanja takvih radnji.

Tela studenata Zamil Limona i Nahide Bristy pronađena su na različitim lokacijama u oblasti Tampa. Limonovo telo pronađeno je na mostu Hauard Frankland u Sankt Petersburgu, dok su ostaci za koje se pretpostavlja da pripadaju Bristy pronađeni tokom potrage, ali zvanična identifikacija još nije potvrđena. Porodica Nahide Bristy izjavila je da ih je policija obavestila o mogućnosti njene smrti, iako formalna potvrda izostaje.

Iz policije je saopšteno da su digitalni dokazi, među kojima su i interakcije sa ChatGPT-jem, deo prikupljenih materijala koji će biti korišćeni u daljem toku istrage i sudskog postupka. Sudska dokumentacija navodi da je osumnjičeni istraživao teme kao što su izmena broja šasije na vozilu i posedovanje oružja bez dozvole, u periodu pre nestanka studenata. Policija ističe da je tokom istrage analizirana i lokacija mobilnog telefona osumnjičenog, koja je pokazala prisustvo na mestu gde je kasnije pronađeno telo jednog od studenata.

Univerzitet Južne Floride potvrdio je da su oba studenta poslednji put viđena 16. aprila u okolini Tampe. Porodice žrtava su obaveštene o toku istrage, dok su vlasti apelovale na javnost da se uzdrže od spekulacija do završetka svih zvaničnih procedura.

Ovaj slučaj predstavlja jedan od primera gde se veštačka inteligencija i digitalni tragovi koriste u savremenim istragama, što otvara pitanje uticaja novih tehnologija na rad pravosudnih organa. Policija nastavlja sa prikupljanjem i analizom dokaza, a suđenje osumnjičenom je u pripremnoj fazi.

Zvanične institucije nisu iznosile detalje o motivima, kao ni o svim okolnostima događaja, navodeći da je istraga i dalje u toku. Dalji razvoj slučaja zavisiće od nalaza forenzičkih timova i sudskih organa.

Zajedničko saopštenje šest država, slučaj Panamskog kanala izazvao diplomatske tenzije i mere u pomorskom saobraćaju

Sjedinjene Američke Države, zajedno sa pet latinoameričkih i karipskih država, uputile su 14.06.2024. oštro upozorenje Kini povodom navodnog ekonomskog pritiska koji se, prema saopštenju, sprovodi na Panamu. U zajedničkoj izjavi, koju su potpisale SAD, Bolivija, Kostarika, Gvajana, Paragvaj i Trinidad i Tobago, istaknuto je da pokušaji podrivanja suvereniteta država regiona predstavljaju pretnju kolektivnoj bezbednosti.

Diplomatski spor izbio je nakon što je Vrhovni sud Paname ukinuo koncesiju kompaniji CK Hutchison iz Hong Konga za upravljanje terminalima Balboa i Kristobal na ulazima u Panamski kanal. Ovi objekti su decenijama bili pod kineskom upravom, a odluka panamskog suda Kina je protumačila kao neprijateljski čin pod uticajem SAD.

“Suverenitet naše hemisfere nije predmet pregovora. Duboko smo zabrinuti zbog ciljanog ekonomskog pritiska Kine nakon odluke o terminalima Balboa i Kristobal. Stojimo solidarno uz Panamu. Svaki pokušaj podrivanja suvereniteta Paname predstavlja pretnju za sve nas”, navodi se u zajedničkoj izjavi saveznika.

Prema međunarodnim pomorskim regulatorima, nakon sudske odluke zabeležen je nagli porast inspekcija i zadržavanja brodova pod panamskom zastavom u kineskim lukama. Tokom marta 2026. godine, Kina je zadržala gotovo 70 panamskih brodova, što je ocenjeno kao direktan odgovor na gubitak kontrole nad terminalima Balboa i Kristobal. U zvaničnom saopštenju saveznika, ove mere su opisane kao “očigledan pokušaj politizacije pomorske trgovine”.

Potpisnice saopštenja naglašavaju da je Panama ključna za pomorski trgovinski sistem regiona i da treba biti zaštićena od “neprimerenog spoljnog pritiska”. Sloboda plovidbe i nezavisnost institucija istaknute su kao prioritet za prosperitet obe Amerike.

Istovremeno, kompanija CK Hutchison pokrenula je međunarodnu arbitražu tražeći odštetu, dok su upravljanje terminalima privremeno preuzele druge međunarodne firme. Analitičari ocenjuju da je zajednički nastup šest država značajan korak u suprotstavljanju uticaju Kine u Latinskoj Americi i zaštiti Panamskog kanala. Iz Kine su ranije stigle optužbe da SAD koriste “siledžijsku taktiku” i da je odluka panamskog suda “apsurdna”, ali najnoviji događaji ukazuju na nastavak napetosti oko kontrole Panamskog kanala.