Vozači u Italiji bi mogli biti kažnjeni sa do 160 evra ako u levoj traci voze sporije od 100 km/h, prema najavljenoj reformi.

Najavljena reforma saobraćajnih pravila u Italiji donosi novo ograničenje: na određenim autoputevima biće uvedena minimalna dozvoljena brzina od 100 km/h za vozače u krajnjoj levoj traci. Prema novom predlogu, vozači koji bez opravdanog razloga voze ispod te brzine mogli bi biti kažnjeni novčanom kaznom od 40 do 160 evra. Ova inicijativa deo je šire izmene propisa koje je Ministarsko veće Italije usvojilo 13. oktobra 2026. godine i koje tek treba da prođu parlamentarnu proceduru.

Predlog minimalne dozvoljene brzine važiće samo na autoputevima sa najmanje tri saobraćajne trake u jednom smeru, gde je dozvoljena vožnja u paralelnim kolonama. Pravilo bi se odnosilo na krajnju levu traku, uz središnju zaštitnu ogradu. Na autoputevima sa dve trake u jednom smeru, kao i na drugim trakama, ovo ograničenje ne bi bilo primenjeno.

Minimalna brzina na autoputu: izuzeci i posebni slučajevi

Zanimljivo je da predloženi zakon predviđa i niz izuzetaka. U slučaju gustog saobraćaja, smanjene vidljivosti, jake kiše, saobraćajnih nesreća ili radova na putu, vozači bi i dalje mogli da voze ispod 100 km/h u levoj traci bez rizika od kazne. Takođe, ako saobraćajna signalizacija nalaže drugačiju brzinu, to će imati prednost u odnosu na novo pravilo. Na ovaj način, cilj izmene nije kažnjavanje vozača koji zbog uslova ne mogu da voze brže, već onih koji neopravdano usporavaju tok saobraćaja.

Italijanski zakon već sada propisuje da vozači treba da koriste krajnju desnu slobodnu traku i da ne smeju da voze toliko sporo da ometaju saobraćaj. Sa novim predlogom, propisi bi postali još precizniji, jer bi se uvela konkretna granica minimalne brzine.

Kako se regulše spora vožnja u Sloveniji

Pitanje “minimalna brzina na autoputu” aktuelno je i u drugim evropskim zemljama. Na primer, u Sloveniji važi pravilo vožnje desnom trakom, dok je leva rezervisana za preticanje. Ipak, slovenački zakon ne propisuje opštu minimalnu brzinu od 100 km/h u preticajnoj traci, što ovu najavljenu meru u Italiji čini jedinstvenom u regionu.

Za sada, ova promena ostaje na nivou predloga koji mora proći kroz parlamentarnu proceduru. Konačan tekst zakona može se još promeniti, a nova pravila neće važiti dok reforma ne bude usvojena i objavljena. Ipak, ova najava pokrenula je raspravu među vozačima i stručnjacima o tome kako povećati protočnost saobraćaja i smanjiti nervozu na autoputevima.

Objavljene privatne poruke Emanuela Makrona otkrivaju njegovo viđenje glasina o supruzi, kao i stavove o političkim protivnicima.

Privatne poruke francuskog predsednika Emanuela Makrona postale su dostupne javnosti kroz novu knjigu Fransoaz Degoa. Ova prepiska, razmenjena putem aplikacije Telegram tokom leta 2024. godine, baca svetlo na to šta Makron zaista misli o glasinama u vezi sa svojom suprugom, ali i kako procenjuje političku scenu u Francuskoj. Zbirka poruka pod naslovom “Svi ste previše strogi prema meni” posebno ističe period kada je Brižit Makron bila meta teorija zavere koje su sugerisale da je ona transrodna osoba.

Makron je u jednoj od poruka izričito zahvalio Degoa na javnoj odbrani njegove supruge, naglašavajući važnost podrške bez obzira na političke razlike. “Hvala vam, a i moja supruga vam zahvaljuje. Bez obzira na političke razlike, vaše reči su važne”, napisao je, potpisavši se inicijalima “EM”. Degoa je iskoristila tu priliku da nastavi razgovor, što je dovelo do razmene mišljenja o aktuelnim političkim pitanjima.

Makron o glasinama i političkim previranjima

U objavljenim porukama, Makron komentariše kako je njegova odluka o raspuštanju parlamenta bila teška, ali prema njegovom mišljenju, neophodna. On ističe da nije imao nameru da poveri formiranje vlade koaliciji “Novi narodni front”, iako je ta koalicija pobedila na parlamentarnim izborima 2024. godine. U jednoj od poruka piše: “Samo ona, i svi vi, verujete da bi ona jednog dana mogla da stigne do Matinjona”, misleći na Lusi Kaste, kandidatkinju levice za premijerku.

S druge strane, Makron je siguran da je raspuštanje parlamenta zaustavilo desničarsko “Nacionalno okupljanje” (RN), iako priznaje da je taj potez otežao drugu polovinu njegovog mandata. “To raspuštanje, koje me je skupo koštalo u svakom pogledu, ipak je uspelo da zaustavi RN. U to sam siguran. Bili su spremni za jesen, ali ne i za jun”, navodi se u njegovoj poruci.

Stavovi o saradnicima i budućnosti

Makron u privatnim porukama ocenjuje i svoje saradnike i političke protivnike. O Gabrijelu Atalu kaže: “Dali smo mu previše. Stalno. Daleko previše.” Kada je reč o stranci “Nepokorena Francuska” Žan-Lika Melanšona, predsednik smatra da je njihova strategija “luda”, ali dodaje da ne veruje u njen uspeh.

Ipak, pohvalno govori o Olivijeu Foru, prvom sekretaru Socijalističke partije, ocenjujući ga kao “dobrog momka” i sugerišući da bi trebalo da se kandiduje. Makron direktno ohrabruje Fora rečima: “Hajde, mora da povuče potez. Mora da krene u napad; može on da izađe na kraj sa ‘Melušem’. Ja sam se lično nosio s njim, nije lako, ali je izvodljivo.”

U razgovoru sa Degoa, Makron izražava i nezadovoljstvo načinom na koji ga mediji predstavljaju, ističući da novinari često analiziraju njegove poteze, a da ga lično nisu upoznali. On navodi: “Tri članka ne čine nikakvu razliku”, i žali se na preoštre tekstove, ali i na one koji novinarima dostavljaju poverljive informacije.

Život posle predsedničkog mandata

Kako se približava kraj njegovog drugog mandata, Makron razmišlja o postignućima i budućnosti. On podseća da tokom osam godina Francuska beleži napredak, naročito u borbi protiv separatizma i poboljšanju kupovne moći. Iako ne iznosi detalje o svojim planovima posle Jelisejske palate, Makron kategorički odbacuje spekulacije o radu za milijardera Gzavjea Nijela ili za druge bogate pojedince. “Potpuna, apsolutna besmislica. Neću raditi ni za koga. Radije bih imao mali prostor za sebe, nego veliki prostor u tuđem domu. U svakom slučaju, ako i uđem u poslovni svet, biće to moj sopstveni poduhvat”, istakao je Makron.

Na ovaj način, privatne poruke Emanuela Makrona osvetljavaju njegove stavove o glasine o supruzi, političkim rivalima i budućnosti nakon isteka predsedničkog mandata.

Let iz Dablina za Rim preusmeren je u vojnu bazu na severu Francuske zbog dojave o bombi, a istraga je u toku.

Putnički avion tipa “Erbas”, koji je saobraćao na liniji Dablin–Rim, preusmeren je u vojnu bazu na severu Francuske nakon što je upućena dojava o podmetnutoj bombi. Ovaj incident na nebu iznad Evrope potvrdio je kabinet francuskog premijera, uz napomenu da nadležne službe pažljivo prate razvoj situacije. Za sada nije saopšteno ko je poslao pretnju, kao ni da li je tokom pregleda letelice pronađeno nešto sumnjivo. Takođe, još uvek nije poznato kada bi avion mogao da nastavi putovanje.

Francuske službe bezbednosti sprovele su sve neophodne procedure po dolasku aviona u bazu, kako bi osigurale bezbednost putnika i posade. Preusmeravanje aviona izazvalo je privremeni poremećaj u radu aerodroma, ali nisu zabeleženi incidenti tokom sletanja i evakuacije.

Dojave o bombama i privremeni poremećaji u evropskom vazdušnom saobraćaju

Ovakvi incidenti nisu izolovani slučajevi. Samo nekoliko dana ranije, četiri putnička aviona na letovima prema Poljskoj, Španiji i Bugarskoj, takođe su bila predmet sličnih dojava. Sve letelice bezbedno su sletele na predviđene ili alternativne aerodrome, dok eksplozivna sredstva nisu pronađena. Prema saopštenju britanske vlade, prethodne pretnje bile su “zlonamerne lažne dojave”.

U Poljskoj su dve dojave upućene na letove ka Varšavi. Prvi avion, SAS Skandinavijan erlajns, koji je poleteo iz Kopenhagena, sleteo je na aerodrom Šopen, gde je jedna pista privremeno bila zatvorena radi bezbednosne provere. Drugi avion, LOT Polish Airlines, koji je poleteo iz Londona, preusmeren je na aerodrom Modlin, koji je takođe bio privremeno zatvoren tokom pregleda.

Incidenti u Španiji i Bugarskoj povećali oprez

U Španiji je na letu kompanije Ryanair iz Mančestera za Mursiju aktiviran poseban protokol zbog dojave o bombi. Avion je bezbedno sleteo, a španske službe nisu pronašle eksploziv. U Bugarskoj je let Wizz Air iz Bergama za Sofiju pregledan po sletanju u prestonicu. Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, letelica je stigla bez incidenata.

Serija dojava o bombama izazvala je privremene poremećaje u radu više evropskih aerodroma i dovela do pojačanih bezbednosnih provera. Istrage o poreklu i mogućoj povezanosti ovih incidenata su u toku, ali do sada nema potvrde o vezi između pojedinačnih slučajeva. Ovakvi napadi na vazdušni saobraćaj zahtevaju brzu reakciju službi i stalnu budnost svih aktera u sektoru, kako bi se bezbednost putnika održala na najvišem nivou.