Tri mala preduzeća iz Lapova, Pirota i Aleksinca podelila milion dinara podrške, istaknuta važnost preduzetništva za domaću privredu

Na svečanoj ceremoniji održanoj 3. juna 2026. godine proglašeni su pobednici konkursa Junaci mikrobiznisa 2026, čiji je cilj promocija i podrška malim preduzetnicima širom Srbije. Među 200 prijavljenih, prvo mesto i nagradu od 500.000 dinara osvojila je kompanija Kristal papir iz Lapova, u vlasništvu Stefana Vučkovića. Drugo mesto pripalo je firmi Nugatelina iz Pirota, koju vodi Ivana Kostić, sa nagradom od 300.000 dinara, dok je treće mesto zauzela kompanija Serqet Leather iz Aleksinca, Marka Krstića, sa osvojenih 200.000 dinara.

Konkurs Junaci mikrobiznisa organizovan je u saradnji Blic Biznisa i 3Banke, uz podršku Privredne komore Srbije, sa ciljem da afirmiše pojedince i timove koji sopstvenim radom, inovacijom i upornošću doprinose razvoju lokalnih zajednica i domaće privrede. Finalisti su predstavljeni kao primeri preduzetničke hrabrosti, jer su, prema rečima organizatora, „ljudi koji ne čekaju prilike, već ih sami stvaraju“.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali poručio je da su mali preduzetnici pokretačka snaga Srbije i najavio nastavak reformi za stabilno i predvidivo poslovno okruženje, uključujući direktne podsticaje i rasterećenje privrede. Branislava Simanić, direktorka Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije, istakla je da preduzetnici svojim primerom ohrabruju druge da pokrenu sopstveni posao, dok je Vladimir Vukotić iz 3Banke podvukao da su mali biznisi od ključnog značaja za svakodnevni život građana, iako njihov doprinos često ostaje nevidljiv.

Kroz ovogodišnji konkurs, organizatori su želeli da istaknu važnost mikrobiznisa i njihov uticaj na zapošljavanje i ekonomski razvoj širom Srbije. Priče dobitnika pokazuju da veliki uspesi često počinju u malim sredinama i da preduzetnička energija doprinosi jačanju lokalne i nacionalne ekonomije. Projekat Junaci mikrobiznisa nastavlja da promoviše autentične preduzetničke priče i podržava inovativne poslovne poduhvate.

Američka administracija predlaže nove tarife na proizvode iz Kanade, EU, Meksika i još 57 tržišta, uz izuzetke za energente i farmaceutske proizvode

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa predložila je uvođenje dodatnih carina od 10 i 12,5% na robu iz ukupno 60 ekonomija, objavila je Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR). Ove mere predložene su nakon utvrđivanja da propusti u ograničavanju trgovine robom proizvedenom prinudnim radom predstavljaju nerazumnu praksu koja ograničava američku trgovinu.

Prema predlogu USTR-a, carine od 10% bi se odnosile na uvoz iz Kanade, Ekvadora, Evropske unije, Meksika, Pakistana, Argentine, Bangladeša, Kambodže, El Salvadora, Gvatemale, Malezije, kineskog regiona Tajvana i Velike Britanije, kao i drugih tržišta navedenih u istrazi. Za preostalih 45 ekonomija predviđena je viša dodatna carina od 12,5%.

Predlog je deo najnovijeg nalaza administracije koja ima za cilj obnovu vanrednih carina ukinutih odlukom Vrhovnog suda SAD 20. februara, kada je privremena carina od 10% istekla. Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir izjavio je da je “neuspeh ključnih trgovinskih partnera SAD da se pozabave uvozom robe proizvedene prinudnim radom neprihvatljiv” i da američke radnike stavlja u nepovoljan položaj na globalnom tržištu.

USTR je predložio i poseban mehanizam za tekstilnu industriju, predviđajući mogućnost uvoza određenih količina odeće i tekstila po sniženim carinskim stopama, ali detalji o kvotama i tarifama još nisu objavljeni. Od novih carina biće izuzeti proizvodi kao što su energenti, retke zemlje i određeni metali, govedina, kafa, pojedine vrste voća i povrća, farmaceutski proizvodi, organske hemikalije i delovi za avione.

Javna rasprava o predloženim merama zakazana je za 7. jul, dok će komentari građana i kompanija biti prikupljani do 6. jula, navodi USTR. Ove promene dolaze u trenutku kada SAD nastoje da ojačaju zaštitu domaće radne snage i preispitaju trgovinske tokove sa partnerima za koje se smatra da ne poštuju međunarodne standarde rada.

Masovno povlačenje depozita i dominacija dolara među ključnim opasnostima prema ECB, digitalni evro kao strateška autonomija

Evropska centralna banka (ECB) naglasila je važnost uvođenja digitalnog evra kao odgovora na ubrzani razvoj privatnih stablecoina, upozoravajući na moguće rizike za finansijski sistem Evrope. Izabel Šnabel, članica Izvršnog odbora ECB-a, istakla je da bi masovno povlačenje depozita u kriznim situacijama moglo destabilizovati bankarski sektor, dok širenje privatnih digitalnih valuta može oslabiti sposobnost centralnih banaka da upravljaju novčanim tokovima.

Među ključnim rizicima ECB izdvaja i mogućnost dodatne dominacije američkog dolara na evropskom tržištu, čak i bez snažnih ekonomskih osnova, zahvaljujući efektu mreže koji stablecoini pružaju. Predsednica ECB-a, Kristin Lagard, jasno je odbacila ideju da privatni stablecoini vezani za evro preuzmu glavnu ulogu, upozorivši da bi to moglo ugroziti finansijsku stabilnost Evrope.

S druge strane, američki zvaničnici, poput guvernera FED-a Kristofera Volera, otvoreno ističu da širenje stablecoina doprinosi jačanju uticaja američke monetarne politike na globalnom nivou.

Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke i budući potpredsednik ECB-a, poručio je da Evropa ne sme dozvoliti da budućnost digitalnog plaćanja zavisi od američkih kartičnih sistema ili tokena vezanih za dolar. Prema njegovim rečima, digitalni evro je pitanje strateške autonomije Evrope i predstavlja temelj za očuvanje ekonomske suverenosti starog kontinenta u narednim decenijama.

Debata između Frankfurta i Vašingtona prevazilazi tehnološke okvire i postaje ključno pitanje kontrole nad finansijskom infrastrukturom Evrope.