Tehnološki gigant predviđa kapitalne izdatke do 190 milijardi dolara, Bafetov holding menja strategiju sa Epla na Alfabet

Američka kompanija Alfabet (vlasnik Gugla) najavila je da planira da prikupi 80 milijardi dolara (oko 8.640 milijardi dinara) putem emisije akcija radi razvoja infrastrukture za veštačku inteligenciju. Kompanija je saopštila da je beleži izrazitu potražnju za AI rešenjima koja prevazilazi trenutne kapacitete. U saopštenju se navodi da će sredstva biti upotrebljena za opšte korporativne svrhe, uključujući kapitalne izdatke u proširenje AI infrastrukture i globalnih računarskih kapaciteta.

Na nedavnoj konferenciji Google I/O, izvršni direktor Sundar Pičaj izjavio je da Alfabet očekuje kapitalne izdatke između 180 i 190 milijardi dolara do kraja godine. Značajan deo finansiranja, u iznosu od 10 milijardi dolara (oko 1.080 milijardi dinara), biće realizovan kroz privatni plasman akcija, čiji je kupac holding kompanija Berkšir Hatavej, poznata po dugogodišnjem vođstvu Vorena Bafeta.

Berkšir Hatavej je prethodno pre devet godina započeo investiranje u Epl, što je postalo jedna od najprofitabilnijih investicija u istoriji kompanije. Ulazak u Alfabet sa 10 milijardi dolara predstavlja nastavak ulaganja u vodeće tehnološke kompanije sa jasnim planom rasta, kako je objavljeno. Mediji prenose da je Berkšir Hatavej tokom 2025. prodao oko 75% svog udela u Eplu, dok Epl i dalje čini više od 40% portfolija sa 915 miliona akcija.

Voren Bafet je više puta istakao da je Epl bolja investicija od Koka-kole i American Expressa, ali da je deo udela prodao “previše rano” i da bi kupio još, ali ne po aktuelnim cenama. Alfabet je u prethodnom periodu zabeležio snažan rast zahvaljujući porastu tražnje za AI tehnologijama.

Sredstva prikupljena emisijom akcija i privatnim plasmanom biće upotrebljena za dalji razvoj AI infrastrukture i povećanje globalnih računarskih kapaciteta, naglašavaju iz kompanije.

Izdavanje dužničkih hartija u evrima poraslo 30 odsto u odnosu na 2024. godinu, ali evro ostaje iza dolara

Evropska centralna banka saopštila je da je međunarodna uloga evra tokom prošle godine umereno porasla, učvrstivši njegovu poziciju druge najvažnije svetske valute. Učešće evra u ključnim indikatorima globalne upotrebe iznosilo je oko 20 odsto, što potvrđuje nastavak postepenog uzlaznog trenda od 2014. godine.

Najznačajniji rast zabeležen je u segmentu međunarodnog zaduživanja – izdavanje dužničkih hartija u evrima povećano je za oko 30 odsto u odnosu na 2024. godinu, dostigavši najviši nivo od uvođenja evra. Takođe, evro je prvi put preuzeo vodeću ulogu na svetskom tržištu zelenih i održivih međunarodnih obveznica, dok su prilivi stranih portfolio investicija u evrozonu bili blizu istorijskih maksimuma.

Evropska centralna banka navodi i da se pojavljuju znaci fragmentacije globalnog monetarnog sistema, budući da centralne banke širom sveta povećavaju rezerve u zlatu, a pojedine zemlje razvijaju alternativne sisteme prekograničnih plaćanja. Ova pojava dovedena je u vezu sa rastućim geopolitičkim podelama.

Predsednica ECB, Kristin Lagard, izjavila je: “Postoji prostor za jačanje globalne uloge evra, uz uslov jačanja ekonomskih, institucionalnih i geopolitičkih temelja Evropske unije.” U izveštaju se dalje ističe potreba za dubljim i likvidnijim tržištima kapitala, kao i napretkom u formiranju Unije štednje i investicija.

Evropska centralna banka preporučuje Evropskoj uniji da razvije stalni zajednički dug, čime bi evro dobio snažniju globalnu finansijsku osnovu i veliko, sigurno i likvidno tržište državnih obveznica.

Cene energenata skočile 10,9 odsto, dok je inflacija u Francuskoj, Španiji i Italiji nastavila rast

Preliminarni podaci Evrostata za maj pokazuju da je godišnja inflacija u evrozoni porasla na 3,2 odsto, sa aprilskih 3 odsto, dostigavši najviši nivo od septembra 2023. godine. Glavni faktor rasta su cene energenata, koje su u aprilu zabeležile međugodišnji skok od 10,9 odsto, naspram 10,8 odsto iz prethodnog meseca.

Cene usluga su takođe ubrzale rast na 3,5 odsto u maju, u poređenju sa 3 odsto u aprilu, dok je inflacija u kategoriji hrane, alkohola i duvana usporila na 2 odsto, što je niže u odnosu na aprilskih 2,4 odsto. Industrijski proizvodi, izuzimajući energiju, zabeležili su rast cena od 0,9 odsto, što je blagi porast u odnosu na 0,8 odsto iz aprila.

Analiza po najvećim privredama evrozone pokazuje različite trendove. Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u Nemačkoj je pala sa 2,9 odsto u aprilu na 2,7 odsto u maju. Nasuprot tome, u Francuskoj je zabeležen rast sa 2,5 odsto na 2,8 odsto, u Španiji sa 3,5 odsto na 3,6 odsto, dok je u Italiji inflacija porasla sa 2,8 odsto na 3,3 odsto.

Prema podacima Evrostata, glavni uzrok rasta ukupne inflacije u evrozoni jeste povećanje troškova energenata i usluga, dok je dinamika cena hrane, alkohola i duvana usporila. Ovi podaci ukazuju na nastavak inflatornih pritisaka u većini zemalja evrozone, izuzev Nemačke, gde je zabeležen pad stope inflacije.